-Mrzim te!

Ne mogu da verujem da toliko puta mogu da izgovorim te dve reči za samo par sati.Čini mi se da sam za ovo kratko vreme izgovarao samo te dve kratke reči kojih sam mogao da se setim,a da su dovoljno pokazivale šta osećam.Već je bila noć,oko 11 sati i sedeli smo na onim čudnim,kitnjastim sofama u rezidenciji Kiler kojih se odlično sećam od pre par meseci.Od bake i dede sam dobio bar stotinak opomena da ne bih trebao tako da se ponašam prema ocu,ali mi se čini da te reči skoro nisu ni doprele do -mog mozga.Ne,ne mislim,siguran sam.Jedino što je sad bilo važno je moja mržnja prema njemu,koja se povećava svakim mojim udahom.Da pogled može da ubije,ja bih do sad bio masovni ubica,siguran sam u to.A ono što je bilo najgore je da se on pravio kao da se ništa ne dešava,kao da sno u jednoj mirnoj porodičnoj poseti.Grrr,sad ću da ustanem pa ću da ga ubijem!Zašto mora da mi non stop uništava život?!Sad se ne zezam,sad mi je život bukvalno uništen,izgubio sam nekog koga volim,koga stvarno volim,najlepšu devojku na svetu,i možda je više nikad neću videti...

FLASHBACK

That morning...

Zar tako brzo?Pa jel ti tipovi čitaju misli pa znaju gde ćemo da budemo?Uh,kako sam glup!Naravno da će prvo da provere mesto na kome živiš.

-Dakle,trebalo bi da bežimo.-rekao sam Kaidenu i Džoani koji su se takođe spremili za trk.

-Hm,ne znam koliko vam je to pametno.-prekinuo je naše brzo razmatranje plana bežanja ponovo onaj uobičajeni hladan i dobro proračunat glas.

Inače,i da sam hteo da bežim,ne bih mogao jer me je još uvek držao za majicu.Pitao sam iznervirano:

-Dobro,a šta ti predlažeš?!Da ih lepo zamolimo da nas ostave na miru i d ase nadamo najboljem?!

-Ne baš potpuno tako,ali odprilike.

-Pa ti si potpuno skrenuo,čoveče!

-Radi šta hoćeš,ali mislim da je to pametnije nego da jurcaš okolo ko muva bez glave.

-Šta planiraš da uradiš?

-Da sredim život svakom od vas.-rekao je i pokazao na mene,Džo i Kaia.

-Dobro.

Taman na vreme jer su ona dva tima Lovaca upravo upala u dvorište.Onda su usledile one policijske gluposti koje sam dovoljno dobro znao iz filmova.Znate ono ,,imaš pravo da ćutiš'' i te druge gluposti? Zar oni stvarno misle da ću ja tek tako da ćutim?!Ako mene neko pita,to nije nikakvo pravo.Ali,začudo,ovaj put sam samo stajao tamo,potpuno miran,kao neko dobro izdresirano kučence,dok su mi dva Lovca stavljali lisice i i dalje trabunjali o onim glupostima o pravima i tako to.Ne znam zašto,ali sam previše verovao svom ocu.Njegov pogled kao da je govorio ,,ne brini,sve će biti u redu,smiri se''.Eh,kamo sreće da sam tada znao šta za njega znači ,,biće sve u redu''!Čini mi se da mi je to moje poverenje uništilo i poslednju šansu da budem sa Džoanom.Brate,jel će on tako da stoji i ništa ne radi ceo dan!?Odjednom,prišao je jednom od njih i kratko su razgovarali,Lovac mu je pružio telefon,razgovarao je sa nekim par minuta i zatim je pošao ka kući.Šta se ovde dešava?!Za tačno jedan minut je izašao sa Valeri koja ga je držala ispod ruke,kao da idu na neki prijem,a ako mene neko pita,tako su i izgledali.On u onom njegovom klasičnom crnom odelu,crvrnom kravatom,uredno začešljanom kosom,a ona savršeno našminkana,u dugoj zelenoj haljini sa dugim rukavima napravljenu od baršuna,a ta nijansa se savršeno slagala sa njenim očima,u kožnim čizmama na štiklu i torbicom od istog materijala,a plava kosa joj se mrsila na zimskom vetru.Kako su,zaboga,uspeli da se tako srede za jedan minut?!Izgleda da su i svi ostali bili zapanjeni,osim Maksa i Brajana.I još nešto mi je tu čudno.Do malopre su se zamalo rvali po kući,svađali,gurali,a sad izgledaju kao najsrećniji par na svetu.To mi nikako nije ulazilo u glavu.Inače,niko osim njih dvoje i onih Lovaca nije znao šta se ovde sad dešava,ja ponajmanje.

Idemo da vas izvučemo iz ovog problema.

Zar i u ovakvoj situaciji moraš da mi,čitap misli?!Stvarno si neverovatan!Za par sati,osećao sam se kao da sam ponovo u školi na mestu u kojem sam provodio najviše vremena,direktorova kancelarija,jedina.je razlika bila što je ova kancelarija pripadala Džonu Keliju,Džoaninom ocu.Skenirao sam sobu pogledom i bila je potpuno ista kao i prošlog puta kad sam bio ovde pre jedno dve nedelje.Pozadi su stojali Lovci,možda njih pet,pripravni i spremni za mogućnost da nas troje opet pobegnemo.Ali,nekako mi se činilo da ni njima dvoma,kao ni meni,nije do nekog bežanja.Sad smo sve morali da prepustimo mom starom.Pogledao sam malo bolje njih dvoje.Džo je sa prezirom gledala svog oca,koji je u ruci vrteo neku olovku,izgledao je kao da se dosađivao,dok je Kai imao potpuno bezizražajnu facu,gledao je negde daleko,kroz prozor kancelarije.Pregovori su bili u toku i gospodin Keli je smoreno rekao:

-Gospodine Kiler,čini mi se da dovoljno dobro znate naš zakon da znate da je ovo što su njih troje uradili i više nego dovoljno za suđenje.Isto tako,imam potpuno pravo da i vas uhapsim zbog pomaganja njima.

-Dovoljno dobro znam i da je po vašem zakonu zabranjeno da se svesno dovodi u opasnost sigurnost nekog ljudskog bića.-odgovorio mu je lukavo misleći na moju porodicu.

Ovaj se nasmejao,mada se čini da to nije od radosti,i rekao:

-Dakle,nisam se prevario oko vašeg poznavanja prava.Koliko li ste onda tih zakona prekršili pa ste ih tako dobro upamtili?

-Mislim da nisam sad u pitanju ja,nego ovo troje.-rekao je pokazujući na nas.

-Pa šta očekujete da uradim?!Da ih tek tako pustim?!

-Odprilike.-ubacila se Valeri.

-E,pa,gospođo,ako tako mislite,onda možete odmah da idete odavde,jer je to prosto nemoguće!Mogu lako da se opravdam za moj postupak.Jeste bio nezakonit,ali je bio neophodan.

-Siguran sam da bi ste lako mogli da se izvučete iz svega ovoga,zato imam još jednu ponudu.-opet je on preuzeo razgovor.

-Recite.

-Da li vi znate za vezu mog sina i vaše ćerke?

-Kakva veza?

Pa gde si našao to da spominješ,idiote jedan?!Sklopio sam oči na tren,u nadi d aću se probuditi u svom krevetu,a da je sve ovo samo ružan san.Ne,kao i uvek,sve je isto,na meni je zapanjeni pogled gospodina Kelija,pa prelazi na Džoanu,pa na mene...Očigledno ne može da veruje da se njegova preaavršena ćerka zabavlja sa nekim kao što sam ja.Moj otac,koji očigledno ne zna kad treba da umukne,nastavio je:

-Ljubavna.Ustvari,zašto li vam ja ovo pričam?Pitajte njih dvoje,oni će vam reći.

Opet je njegov pogled počeo da šeta po našim licima,pun pitanja.Hteo sam nešto da kažem,da nas izvučem iz ove nevolje,ali reči nisu htele da izađu iz mojih usta.I sam sam dobro znao da je sve ovo pogrešno,da je jednostavno nemoguće da ja i ona budemo zajedno koliko god ja to želeo iz dna duše.Na ogromno zaprepašćenje,Džoana je rekla drsko:

-To...Je istina.Ja volim njega,on voli mene,ne možeš ništa da uradiš povodom toga!

Gledao ju je u istom čudu kao i ja.Izgleda da ni on nije navikao da mu se ona suprotstavlja,naročito povodom ovakvih stvari.Bio je skroz nesveatan sveta oko sebe,a onda se na brzinu smirio i opet obratio mom ocu:

-Pa,šta predlažete?

-Imam jedan dogovor koji će,čini mi se,biti koristan za obe strane.

-Slušam vas.

Svi smo pomno slušali,čak i oni Lovci iza,ali mi se čini da smo ja i Džo bili najnervozniji jer je nas pominjao u njegovom ,,pregovoru'',tako da prosto nema nikakve šanse da nas nekako ne umeša i u ovaj ,,dogovor''.Dobro,samo diši,sve će biti u redu...

-Ako pustite ovo troje i zaboravite na sve što se desilo,i ja ću zaboraviti na vašu nezakonitu misiju i...

Brate,pljuni to više,dobiću nervni slom!

-I postaraću se da moj sin nema više nikakve veze sa gospođicom Džoanom.

FLASHBACK END

Zaista ne verujem da je uradio takvo nešto!Posle toga me je prosto dovukao ovamo,kod svojih roditelja.Moram da mu priznam,nije toliko glup jer bih,da smo ostali na Zemlji,non stop pokušavao da odem kod Džo,što se potpuno kosi sa njegovim dogovorom.Na brzinu je zvao Maksa da mu javi da nećemo neko vreme da dolazimo u Njujork,da je sve prošlo dobro(kao što sam već rekao,on i ja imamopotpuno različito viđenje na to ,,dobro'') i da plati mojoj porodici kartu za Kaliforniju.Njegovi su bili potpuno iznrnađrni,em što je on došao svojom voljim,em što je poveo Valeri,što je bio pravi skandal kod njih,to da jedno ljudsko biće tek tako dođe tamo,a i još ona koja im je odvukla sina od kuće,ali su nas sve jedno primili.Najveći problem kod svega toga bilo je to da ja uopšte nisam znao kako da se vratim na Zemlju,tako da je ovo za mene bilo nešto kao ogroman zatvor.

-Koliko ćeš puta to da kažeš?-pitao me je sa dozom podsmeha uzimajući šolju koha se pušila od neke služavke.

-Pričaću to dok ne umrem.

-Dakle,zauvek?

-Izgleda da je tako.

-Onda tvoja večnost traje baš kratko,jel da?

-Hoćeš da kažeš da ću da sve ovo zaboravim za par dana?!

-Ne da zaboraviš,nego da razumeš.Čini mi se da će potrajati malo duže od par dana,ali sam siguran da ćeš da shvatiš da je ovo najbolje rešenje i za tebe,i za nju,i za sve nas.

-Ovo je za tebe rešenje?!Možda za tebe i za njenog oca,ali za nas dvoje to nikako nije dobro!

-Dušo,treba da shvatiš da je ovo neophodno i...-počela je Valeri da mi objašnjava kao malom detetu,ali ju je on prekinuo krajnje iznerviranim tonom.

-Ma,zašto se toliko trudiš,Valeri?!Briga me baš da li razume ili ne,tako je kako je! Neću valjda ja njemu da polažem račune?!

-To ne menja činjenicu da te ja mrzim iz dna duše!Znaš šta?Nadam se da nikad neću da shvatim tu vašu logiku i šta god da se desi,makar umro,neću da prestanem da volim Džoanu!

-E sad je dosta!Bolje idi u sobu dok ne izgubim živce pred svim ovim ljudima!

Na te svoje reči se naglo podigao sa fotelje i stajao tako preteće,kao da bi odmah mogao da se suoči sa čitavom vojskom.A ja,kao pravi ludak,umesto da uradim šta je rekao,što mi nalaže zdrav razum,ja takođe ustajem,stajem lice u lice sa njim i kažem drsko:

-Neću.Šta ćeš da uradiš povodom toga?

Kao što sam i rekao,gledanje njega besnog je deset puta gore od svakog horora kog sam gledao u životu.Kao besan pit bul koji se sprema da te upravo rastrgne dok mu i ovako crvene oči plamte kao vatra.

-Nemoj da me nerviraš,idi u sobu...-zarežao je.

On je bio bar za pola glave viši,tako da je sigurno izgledalo smešno kako ja stojim tu ispred njega,potpuno bez straha.Ko zna šta bi bilo da se u našu svađu nije umešala Valeri:

-Dobro,vas dvojica,prekinite sa tim! Nismo došli da ovde pravimo probleme,zato se smirite!

-Ali on...-bukvalno smo obojica rekli u isti glas

-Nema ništa ali,prestanite da se svađate!

Obojica smo se još par trenutaka gledali besno,a onda se svaki vratio na svoje mesto.Kad je seo,opsovao je nešto,što ja, naravno,koliko sam bio besan,nisam ni razumeo šta,ali baka definitivno jeste,pa mu je rekla strogo:

-Rede,kakav je to rečnik?!Zar se tako ponaša?!I kako očekuješ da se Reks lepo ponaša kad mu daješ loš primer?Sram te bilo!

-Bako,trebaš da mu opereš usta sapunom.-ubacio sam se podrugljivo.

-A ti,mladiću,trebaš malo da pripaziš na ponašanje!Kakav je to način da se tako ponašaš prema ocu?!

-Nije me briga!

-Trebalo bi da te bude briga!U mojoj kući nećeš tako da se ponašaš!Najbolje bi bilo da ideš u sobu.

Hteo sam nešto da kažem,ali nema vajde.Zašto da se trudim kad niko ovde.ništa ne shvata?Otrčao sam na sprat i protestno zalupio vrata jako da su se prozori zatresli.Grrr,kad bih samo mogao da se vratim na Zemlju,sve bi onda bilo u redu.Otišao bih po Džoanu,zajedno bi smo pobegli i živeli srećno do kraja života...Zašto uvek neko mora da mi pokvari sve snove?Zašto?!Dok sam tako razmišljao,nisam ni primetio da svom snagom udaram pesnicom u zid.Jedino što me je sprečilo da se više povredim bile su rukavice koje,začudo,još uvek nisam skidao.Ajoj,što boli!Tako možeš ruku da polomiš,idiote jedan,a on nije vredan toga.Ali...Džo jeste.Ona je vredna i svega što imam,i mog života,ma svega!Zabio sam lice u šake i skoro počeo da plačem.Moram nekako da se smirim,ne smem sad da uradim nešto zbog čega ću se kajati,ali kako?Hm,čisto sumnjam da ovde imaju viski ili vodku,zato je najbolje da nešto prezalogajim.Prošlo je oko 15 minuta od naše svađe i izgleda da su svi otišli da spavaju.Pa,skoro svi.Dok sam polako išao hodnikom,presekao me je hladan glas sa još kojom trunkom besa u sebi:

-A gde si ti to krenuo?!

.....................................................................
Hey there!Hm,malo sam ga izvrnula,ali se nadam da vam se sviđa!

Bye!
SweetyEvil