Naravno,prokleta vrata su se za inat meni otvorila uz najveću moguću buku kakvu jedna vrata mogu da naprave.Uh,čime sam zaslužio ovu užasnu sreću?!Kako bilo,bio sam u predsoblju i pažnju mi je privukla nečija silueta kako se šetka gore dole.Čini mi se da niko ovde osim Valeri nema talasastu kosu,tako da ju je lako prepoznati i odpozadi,a to je potvrsio i njen zvonak glas,ovaj put iznerviran,očito je pričala telefonom sa nekom drugaricom.Jeste da nije kulturno da prisluškuješ tuđ razgovor,ali jednostavno ne možeš tome da.se odupreš kad je nešto ovakvo u pitanju

V:Emili,stvarno ne mogu više!Taj čovek je definitivno nepodnošljiv!Uh,sigurna sam da će mi posle svega ovoga trebati neki dobar psihijatar,slažeš se sa mnom?

E:Naravno da se slažem,ali možda bi trebalo da pokušaš da ga malo ignorišeš.

V:Dušo,tako nešto ne može da se ignoriše!Ne kapiram kako se već nije otrovao od onolikog alkohola,pije bez prestanka.Samo čekam kad će da nam dođe policija na vrata,zamalo da ubije jednu ženu iz komšiluka...

Zamalo da se nasmejem na ovo jer sam malopre čuo priču u vezi toga,ali se čini da njoj nije nimalo smešno.

E:Pa zbog čega je takav?Uvek ai mi pričala da je jako smiren,a i kad god dođem kod tebe,on je staložen i pravi džentlmen,šta mu je odjednom?

V:Draga,postoji samo jedna ili dve osobe koje mogu da ga tako izbace iz takta.

E:Dakle,ti ne znaš zašto je besan?

V:Naravno da znam!Svi ovde to znaju,ali niko ne zna šta da uradi,čak ni ja ne mogu da ga smirim.

E:Pa ko je to?Neki poslovni saradnik ili šta?

V:Eh,da je tako,ja bih bila najsrećnija žena na svetu.Iznervirao ga je...Dušo,zvaću te kasnije.

Ups,izgleda da me je primerila.Zar si baš morala sad da se okreneš?!I umesto da me kritikuje ili nešto,ona me je zagrlila.WTF?!Rekla je nežnim glasom:

-O,hvala bogu što te Lovci nisu uhvatili!

-Valeri,nisu oni dovoljno pametni da mene uhvate.

-Ne zezaj se sa takvim stvarima!Ko zna šta bi bilo onda...Znaš li šta si uradio?!

-Gadno iznervirao matorog.

-Dušo,koliko god se nervirala oko toga,mislim da nam je to najmanji problem.

-Ja većeg problema od njega nemam.Ne mogu da verujem da je manijak slomio televizor!Pa gde ću sad da pratim omiljenu seriju!?Čekaj,nije niko dirao televizor u mojoj sobi?

-Nije,ali to sad nije važno.

-Naravno da jeste.Večeras se daje i jedan mnogo dobar film,moram da ga gledam.

-Ne bi trebalo sad o tome da misliš nego...

-Naravno da ću da mislim o tome!Dirao je drugu najsvetiju stvar u ovoj kući!

-Šššš!Čuće te!

-Pa neka me čuje!Šta mi može,a?Ništa.Nemam više tri godine,punoletan sam i mogu da radim šta hoću,makar da budem i kriminalac!

-Valerija!Ko je to?!-čuo se novi glas iz dbevne sobe,ne klasično hladan,ali prepoznatljiv.

-Nije Valerija nego Valeri,glupane jedan!-viknuo sam iako mi je ona pogledom govorila da ćutim.

Ali,ja se ne bih zvao Reks Konor Kiler da ne tražim nevolju uvek kad baš ne treba i,umesto da ćutim kao što bih i trebao,ja sam nastavio da ga provociram:

-Sram da te bude!Zaboravio si joj i ime!Lepo ja kažem da trebaš da se okaniš tog pića,ali ne!Moraš uvek da radiš po avom i mene nema dve nedelje,a šta zateknem?Ludnicu,eto šta.Još si mi i televizor slomio!

Sad se Valeri već trudila da mi začepi usta rukom,ali prekasno.Taj ludak je već izašao u predsoblje,a Valeri je,koliko je brzo mogla od šoka,stala ispred mene da me ne bi video.Izuzetno sam joj zahvalan na tome jer mi se čini da bi inače več bio u najboljem slučaju,mrtab,ali kako to ne može da se dogodi,onda sigurno nešto deset puta gore.Tog tipa stvarno nije pametno nervirati,čak je i izuzetno nerazumno,ali kad sam ja to i bio razuman?Ipak,radoznalost mi je.vukla pogled preko Valerinih leđa.Uh,vidim na šta misle svi ovde.Kao prvo,najležernije izdanje u kom sam ga ja u životu video bilo je u prugastoj košulji,a sad je izgledao, pa...Bukvalno kao da gledam sebe.Raščupana kosa,farmerke,izgužvana majica,bos,sa limenkom piva u ruci(očito je popio sav šampanjac,iako sam to uvek smatrao nemogućim),jedva je pričao,izgledao je,kao što sam već rekao,kao ja.

-S kim si to pričala?!-pitao je ni ne trudeći se da bude ljubazan ili nešto slično.

-Razgovarala sam sa Emili telefonom.Idi sad lezi,sručićeš mi se tu,vrat ćeš da slomiš!

-Jel ti to mene praviš budalom?!Ko je to iza tebe?

-Niko!Ti očigledno haluciniraš,ko bi mogao da bude iza mene?!

-Ženska glavo,nisam ja glup!Dobro sam luo da pričaš sa nekim,a glas je zasigurno bio muški!Inače,ako mogu tri puta da pogađam,mpgu li sva tri puta da kažem Reks?Skloni se!

-Tebi stvarno ne prija taj alkohol!Zar misliš da bih ga stvarno pustila da uđe pored tebe takvog?!

-Znam da je dovoljno svojeglav,zato se skloni ili ću ja da te pomeram!

Već je krenuo ka njoj,ustvari nama,i nije mi trebao veći razlog da odmah počnem da bežim.glavom bez obzira.Naravno,umesto da trčim napolje,ja sam bežao uz stepenice.Eh,pameti moja,zašto me stalno izdaješ?!Nema veze,sad je glavno da pobegnem bilo gde,samo da njega nema tamo.Hm,mislio sam da ću da iskoristom faktor iznenašenja,ali sam zasigurno ja bio više iznenađen kad je krenuo da trči za mnom.Ok,za tipa od više od trista godina,gadno nacirkanog,baš brzo trči.Mogu da se kladim u šta hoćete da bi me stigao da su okolnosti normalne,ali,kako mi mama uvek kaže kad se napijem,alkohol i te kako uništi ljude,ako ne hronično onda trenutno.Evo mi živi dokaz za to.Iskreno,pod onolikim stresom zamalo da se izgubim u onolikoj kući,ali sam srećom našao vrata svoje sobe i munjevito ih zaključao,taman u trenutku kad se on zabio u vrata.Naravno,odmah je počeo sa pretnjama:

-Ok,imaš tri sekunde da otvoriš!-drao se iz sve snage ispred vrata.

-Ili šta?

-Veruj mi,neće ti se svideti.

-Neću to ni da dočekam jer ti ne možeš da uđeš.

-Ok,razvaliču vrata.

-Kako hoćeš,ti ćeš posle i da platiš popravku.

-Stvarno uživaš da me nerviraš,zar ne?!

-Naravno,to mi je životna svrha.

-Samo ne znam odakle ti napamet padnu sve te ideje da praviš ovakve gluposti.

-O čemu pričaš?

-Kad uzmeš u obzir da si upravo proglašen za kriminalca,još i begunca,shvatićeš o čemu pričam.

-Šta da se radi,čovek svašta može da uradi iz ljubavi.

-Kakve sad ljubavi?!

-Samo da znaš,u goste sam doveo celu porodicu,čak i tvoju buduću snajku.

-O čemu ti,zaboga,pričaš?!

-Ona devojka sa kojom bežim,u vezi smo.

-Š-šta?!Pa da li si ti uopšte normalan?!Od svih ljudi na svetu,baš si nju našao!

-Zašto?Stvarno je lepa,ako mene pitaš.

-Ne pričam o tome!Misliš da će njen otac,koji je potpredsednik saveta lovaca,baš dozvoliti da budete zajedno?!

-Aha,dakle to joj je otac.Znao sam ja da je neka velika riba,ali tako važan...Pa,baš me briga.Ja je volim i to je gotova stvar.

-Ok,zamisli da ste zajedno.I?Šta ćeš onda?Ona je ljudsko biće,za neko vreme će da umre.Nećeš valjda onda zauvek da tuguješ?

Vidi,pa ja na to nisam uopšte računao! Stvarno sam glup!Moram da mu priznam,to što priča je istina.Ona jeste ljudsko biće,umreće za neko vreme,a ja ću morati da tugujem do kraja vremena.Odjednom,dao sam mu najčudniji odgovor koji sam mogao da smislim,u šta ni sam nisam verovao:

-Onda...Onda ću da uradim isto što i ti. U-učiniću da Džoana bude besmrtna!

U tom trenitku sam sedeo na krevetu,zureći u neku neodređenu tačku kad sam čuo zvuk sličan lomljenju i za sekundu sam bio luce u lice sa njim dok me je čvrsto držao za kragnu mog kaputa,u kom sam se,inače skuvao.Kao što je i rekao,stvarno je razvalio vrata i sad je bio tu,tačno ispred mene,ali...Nije se dešavalo ništa.Samo je stajao tu,držao me za kragnu i gledao.Da ga ne poznajem,rekao bih da su mu oči pune suza,čak i pored besnog pogleda.Ovaj put tiho,ali odlučno,bez drhtanja u glasu je rekao:

-E to ti ja neću dozvoliti...

-Nemam tri godine da ti meni nešto zabranjuješ!Ima da radim šta ja hoću!

-Makar te držao ovde zaključanog zauvek,nećeš to da radiš.

-Zašto?!I ti si to uradio!

-Baš zato i znam da to ne trebaš da radiš!

-Kao što rekoh,nećeš ti da mi zabraniš!

-Kladio bi se u to?

-Zašto da ne?Radiću šta ja hoću,kad to hoću.

-Ne dok si u mojoj kući.

-Zato i idem odavde.-promrmljao sam dok sam se taman dao u novi beg,ali sam skroz zaboravio da me drži i maltene sam pao.

-Ne ideš ti nikuda.-promrmljao je.

-Šta?Držaćeš me ovako celu večnost?!

-To mi neće predstavljati nikakav problem.Idemo sad nas dvojica nešto da raščistimo.

Taj čovek je definititivno poludeo!I dalje me je držao za kragnu o vukao iz sobe.Kad kažem vukao,to mislim bukvalno,kao krpenu lutku.U par navrata sam pokušao da se otrgnem,ali sam odustao posle jedno desetak pokušaja.Joj,glupi kaputu,što se ne pokidaš kad treba?!

-Jel znaš da ja mogu da te tužim za zlostavljanje dece?!-rekao sam više da bih mu odvukao pažnju nego što sam mislio da ću postići nešto više.

-Kao što si rekao,nisi više dete.

-Dobro,onda za nasilje u porodici.

-Radi šta hoćeš,ali tek kad odeš odavde što,ako se ja pitam,neće biti skoro.I još te ja pitam da li ima nekih problema,ali ne! ,,Nema nikakvih problema,sve je u redu.Samo sedimo i čekamo da policija uradi nešto korisno''.

-Nisam rekao ,,policija'',nego ,,murija'',ali ostalo si sve savršeno rekao.

-Zašto mi nisi rekao šta se dešava?!

-Ipak si mi otac,nisam hteo...Da ti pravim neprilike.

Očigledno je i on bio svestan toga koliko je ta izjava glupa pa je zastao,pogledao me kao najvećeg ludaka(učinilo mi se kao da se i nasmešio) i u neverici rekao:

-Stvarno misliš da ći da poverujem u to?!

-Zašto da ne?

-Ma...Nemam vremena da se bakćem sa tim glupostima.Polazi!

I opet je nastavio da me vucara po stepeništu.Kad smo stigli do predsoblja,Valeri je stala ispred nas i pošla nešto da pita,ali ju je on odlučno odgurnuo da se čudim kako tad nije pala.Konačno,izašli smo,napolje,gde je bilo možda -20,možda još hladnije,možda malo toplije,ali živa sigurno nije prelazila nulu.Odjednom,zastali smo,ustvari on,a ja sam se zabio u njega.Zapanjenim pogledom je prelazio preko svih prisutnih,a najviše se zadržao na Maksu,i dalje bez majice i sa naočarima za sunce,i Brajana u onom njegovom crnom kaputu kako stoje tamo i čavrljaju kao da se vide prvi put u životu.Zaustio je nešto da kaže,možda i da se razdere,ali ga je prekinuo jak šamar na sred lica i besan glas:

-Šta ti to radiš sa mojim sinom?!

Au,koja je moja majka carica!I pored svega,ona me još brani.Nije ni čudo što je tako volim.Ali,izgleda da on nije ništa osetio,iako mama baš jako udara,samo mu je odvuklo pozornost sa one dvojice,a centar njegove pažnje bila je ta luda žena od svojih pedesetak godina kako stoji tu i napada ga,što je definicija reči samoubistvo.Ali,iako sam mislio da će sad odmah da je sravni sa zemljom,on joj je rekao hladnim,ali odlučnim glasom:

-Eto,zbog toga što si ti tako popustljiva prema njemu,on je ovakav kakav je.

-Oho,sad sam ja kriva?!

-Dobro,imalo je i drugih uticaja...-rekao je.naglašavajući to poslednje gledajući u Brajana,koji se pravio kao da je samo slučajni gledalac ove porodične drame- ...ali je pretežno tvoja krivica.

-Molim te,samo mi obrazloži zašto sam ja kriva!

Tako je,mama,samo mu odvlači pažnju,a ja ću...Bingo!Slobodnom rukom sam otkopčao kaput i bio nadomak slobode,kad...Opet me je povukao unazad,ovaj put za majicu i to bar duplo jače,dovoljno da padnem na zemlju.

-Rekoh ti da nećeš skoro da ideš odavde,zar ne?-promrmljao je ni ne gledajući me.

-Mogu ja i majicu da skinem,ako baš hoćeš.-rekao sam opet pokušavajući da se otrgnem.

-Hm,mislimda imaš dovoljno kose da bih te zadržao.

-Da me vučeš za kosu?!Ma daj,stvarno bi to uradio?!

-Probaj opet da bežiš pa ćemo da vidimo.

Hteo sam da ispitam da li bi stvarno pokušao tako nešto,ali mi je moja lepa kosa previše mila da bih toliko rizikovao,zato sam samo promrmljao:

-Tiraninu!

-Tišina!-naredio je i protresao me tako jako da sam video sve zvezde.

I,kao po običaju,umesto da ćutim kao,što bi to uradio svako normalan,ja nastavljam da se svađam:

-Nisam ti ja lutka da me tako bacakaš!

-Rekoh ti da umukneš!-zarežao je.

Opet onaj moj talenat za izbacivanje njega iz takta izlazi na videlo.Taman sam hteo nešto da se nadovežem,kad je umesto mene to uradila moja majka:

-I posle ja kriva!Pa ti njega maltretiraš i psihički,i fizički,čudi me što do sad nije ubio nekog!

-To što ja radim zove se vaspitavanje deteta,nešto na šta ti očito nisi potrošila previše vremena.

-Nemoj ti mene da učiš kako ja da vaspitavam moje dete!

-Moj je koliko i tvoj.

-Sve jedno,dok nije došao ovde,bio je stvarno fin momak,niko nije imao primedbu na njega.

-Da,a pod tim smatraš da je napustio školu pre vremena,lenčari po ceo dan kući,onda se ne vraća kući do svitanja,a kad se vrati,jedva priča koliko je pijan!

U prvi mah nije znala šta da kaže jer je sve to bilo istina,a onda je našla dosrojan odgovor:

-Ipak,i ti piješ,zar ne?

-Ama,ženska glavo,zar ti ništa ne kapiraš?!On ima 25 godina,a...

-26 za dve nedelje.-ubacio sam se.

-Ne sećam se da sam pitao za komentar,ali kako god.Dobro,on ima skoro 26 godina,a ja 375.Zar ne shvataš kolika je to razlika?!

-O,a ja kad te pitam koliko imaš godina,ne sećaš se!-opet sam se ubacio.

-Ponovo,nisi pitan da išta kažeš,zato zaveži.Eto,Lara,jel sad shvataš sve ovo?

-Zar ti nikad nisi pravio probleme kad si bio mlad?

-Jesam,zato i neću da se njemu išta slično dogodi.

-Šta je tu tako loše?!Platiš kauciju,objasniš sve policiji,dovedeš ga kući,malo ga iskritikuješ i gotova stvar.

-Lara,ovo je nešto mnogo gore od vožnje u pijanom stanju ili kafanske tuče,kao i nešto mnogo veće od vaše ljudske policije.

Odjednom,zanemela je.Zaista je izgledala prelepo na onom hladnom zimskom vetru,sa njenom dugom,pravom,pomalo zamršenom crnom kosom i dubokim plavim očima koje su se presijavale od suza.Ne znam o čemu je razmišljala,niti sam se trudio da saznam,ali sam siguran da je vodila tešku unutrašnju bitku.Odjednom,rekla je tiho,kao da priznaje poraz,a ovo su poslednji očajnički pokušaji da uspe da uradi nešto:

-Sve jedno,uradila bih sve da mu pomognem...

-I ja bih,naravno,ali nije lako da se suočiš sa gomilom Lovaca.

Odjednom,ponovo joj se vratio stari žar za borbom,pa je viknula:

-Ja bih uspela sve da ih sredim,samo da mu pomognem.Rizikovala bih život zbog toga!

-Stvarno bih voleo da vidim kako bi to izvela.

Neočekivano,njihovoj raspravi se pridružio još jedan glas,Maksov:

-Šefe,izgleda da ćemo to upravo da vidimo jer ispred stoje dva tima Lovaca,zahtevaju da uđu odmah.

...................................................................
Paaa,nemam ništa preterano važno da kažem sad,osim da sd nadam da vam se svidelo,tako da...Vidimo se!

SweetyEvil