Pogledao sam u Eliota a on mi je klimnuo u znak odobravanja.Grrr,zašto sam uopšte nosio telefon?!Očigledno je on nosilac moje zle sreće.Bezvoljno sam se javio:

Ja:Halo?

N.N.:Mali,pa gde si ti?

Ja:Ko je to?

N.N.:Tvoj najdraži advokat.Gde si?

Ja:Mobilni korisnik trenutno nije dostupan,molimo pozovite kasnije ili nikada.

B:Nemamo vremena za zezanje.Znam da u tvojim godinama želiš da izlaziš,ali zar ne bi trebalo da si bar malo odgovoran?

Ja:Imam mnogo većih problema nego odgovornost.

B:Sve jedno,Blek je već poludeo.

Ja:Zašto?!

B:Možda zato što si rekao da češ da odeš u stanicu u deset,a sad je oko pola dvanaest.Nije ti to najbolji način da mu otkloniš sumnju,znaš?

Ja:Hej,nije da sam na nekoj žurci ili slično! I nemoj da mi ti pričaš o odgovornosti,krimosu jedan!

B:Prestani tako da me zoveš.Gde si ako se ne provodiš nigde?

Ja:Nije tvoja stvar gde sam ja.Ostavi me.na miru,kad stignem kući,sve ću da ti objasnim,a sad me ostavi na miru.

B:Ali...

Nije ni stigao da kaže šta je hteo,a ja sam spustio slušalicu i isključio telefon.

-Pa,ko te zove?-na kraju je pitao Eliot.

-Niko važan.Nego,da te pitam nešto.Da li ja mogu za ovo da kažem nekom drugom?

-Kome,na primer?

-Nekom ko bi mogao da mi pomogne u ovome.

-Dobro,ali ne previše ljudi.Što manje to bolje.

-Ok,dogovoreno.Samo ne znam kako ste mislili da ću ja da uspem da nađem dvoje ljudi u onolikom gradu i to za dve nedelje.

-Uspećeš ako se malo potrudiš.

-A koje su šanse da ću ja da naiđem na njih dvoje?Jedan prema milijardu.Nego,zašto ih vi ne tražite,ipak ste vi obučeni za to?

-Da,ali je jednostavno preteško da nađeš nekog ako on zna da ga tražiš.Lakše će ih naći neko ko nema veze sa nama.Najbolji izbor su demoni,jer sa njima imamo najmanje prijateljskih kontakta,tako da če to biti najmanje očekivano sa njihove strane.

-I od svih njih ste uspeli da nađete baš mene.Jadan ja,šta sam više u životu zgrešio?

-Nama je trebao neko sposoban za to.A znaš li koliko je teško naći nekog takvog a da nema nikakav dosije?Kao da tražiš iglu u plastu sena.Skoro je nemogućr,ali se nama posrećilo sa tobom.Veoma nenadana sreća.

-Ok...Šta su to dvoje uraduli pa da ih tako jurite?

-To nije tvoja stvar,samo trebaš da ih dovedeš i kraj.

-Znam,ali bih radije da imam neku informaciju koga tražim.Ne bih baš da se kačim sa ubicama ili nešto slično.Bar mi daj naznaku da budem spreman.

-Kao što rekoh,ne bih trebao ništa da ti kažem,ali da znaš samo da mislim da nisu u mogućnosti nekog da ubiju,nije im to cilj.Ali,za svaki slučaj,pazi se onog dečka,malo je nezgodan.

-A šta je sa njom?

-Što se nje tiče,mislim da ona ne bi ni mrava zgazila.

-Zašto ih onda jurite?

-Nije tvoja stvar.Trebalo bi da misliš kako ćeš to da uradiš,ne zašto.

-Dobro,kako god...Jel njih dvoje tebe znaju?

-Aha.

-Onda ne možeš sa mnom da ideš,shvatiće šta se dešava.

-Nisam ni mislio da ti pomažem,ako si na to mislio.Ja sam tu kako ne bi napravio neku glupost,da hoću ja da ih tražim,to bih već radio.

-Kakvu ja to glupost mogu da napravim?! Nisam toliko glup da u ovoj situaciji radim nešto takvo.

-Ne znam ja šta sve može da ti padne na pamet.Bolje da budem tu za svaki slučaj.

Uf,koji davež!Sigurno nisa toliko glup da u ovakvoj situaciji uradim nešto što zbog čega ću da se kajem.Kako god,posle nekog vremena smo stigli ispred Rejove zgrade.Kad sam već došao do vrata,on mi je dobacio iz kola:

-Samo ne pravi nikakve gluposti ili...

-Znam šta će da se desi,ne moraš da me podsećaš.

Slegnuo je ramenima i odvezao se niz mračnu ulicu.Inače,bilo je veče kad smo stigli,oko 10 sati.Zašto je moj život ovako odvratan!?Umesto da živim normalan život kao većina mojih vršnjaka,ja ovde glumim CIA-u!Samo čekam da se probudim u svom lepom krevetu u Njujorku.Ne,ništa se ne dešava.Možda ako se uštinem...Ajoj!Ne,ni to ne pomaže.Ah,izgleda da ću morati da se pomirim sa sudbinom,svojom odvratnom,mračnom,užasnom sudbinom.Dok sam se tako samosažaljevao,nisam ni primetio da sam već n trećem spratu,tačnije isprednašeg stana.Bezvoljno sam ušao i bacio se u fotelju.Koliko sam bio umoran nisam ni primetio da pored sedi Rej.Siguran sam da ga ne bih ni primetio da nije besno pitao:

-Gde si ti bio do sad?!

-Šta?!-pitao sam umorno ne shvatajući šta se dešava.

-Neću da ti ponavljam sto puta!Pitam te gde si bio do sad!

-Nije važno...

-Jeste važno!Pričaj!

-Hej,nisi mi ti mama pa da ti se pravdam.Rekao sam ti da nije važno,tačnije,nije te briga!

-Lepo sam te pitao,odgovori mi!

-Zar sam vam toliko nedostajao?

-Rekse,nije vreme za tvoje glupe šale!Dok je naša porodica u nevolji,ko zna gde,ti ideš okolo i zezaš se!Stvarno bi trebalo da odrasteš!

-Znaš li ti koliko ja imam godina!?Mislim dovoljno da se sam brinem o sebi!

-Ne zanimaju me tvoje godine,nego tvoje ponašanje,a ti se ponašaš kao da si trogodišnjak!

-Ma...Ne znam ni zašto ti se pravdam!Nije baš da sam se provodio okolo na nekoj žurci!

-Dobro,šta si onda radio?

-Za tvoju informaciju,radio nešto korisnije od toga da čekam ovde da oni glupi panduri nađu neki nepostojeći trag!Inače,imao sam više uspeha nego što će ga oni imati za celu istragu.

-Hajde,Ajnštajne,prosvetli me.

Ispričao sam mu sve što se desilo i on mi,očekivano,nije poverovao u prvi mah.Zbunjeno je rekao:

-Jel si ti siguran u to?Mislim,nije baš lako za poverovati.

-Ah,neverni Tomo...Evo ti dokaz.

Pružio sam mu Ešlinu ogrlicu koja je tog dana bile dokaz i meni da je sve ovo istina.Vrteo ju je u ruci par sekundi.Videlo se da mu je teško,još uvek se osećao odgovornim za ovo što se desilo.Zatim je pitao:

-To je Ešlina ogrlica,zar ne?Ona što si joj ti poklonio?

-Aha.To ti je dovoljan dokaz?

-Da,ali mi je još teško da u to poverujem.Zar ne možemo da zovemo Bleka i...

-Da ih prijavimo?Ne,batice!ovo je nešto mnogo veće od ljudskog zakona.

-Ali zašto?Sve jedno,sigurno ima neko kome možeš da ih prijaviš.

-I da ima,to je nemoguće.Pre nego što uopšte to učinimo,oni će za to da saznaju i ko zna šta će da se desi sa našima.A i ako nekim čudom uspemo da to uradimo,siguran sam da će ih uveriti da nisu krivi i da smo mi samo previše potrešeni zbog naše situacije.

-Dobro,onda ćemo da uradimo to što su ti tražili.

-Batice,ne postoji ,,mi".Ne možeš da mi pomogneš.U stvari,jedva hodaš.

-Ko će ti pomoći ako neću ja?

-Sto posto sam siguran da onaj kriminalac zna nešto o njima.Inače,gde je on?

-Ko?

-Brajan.

-Nemam pojma.Izašao je negde i rekao je da neće dugo,mada ga nema već par sati.

-O,bože dragi!Sigurno planira pljačku neke banke!

Odjednom,presekao nas je novi glas:

-Hej,pa nisam ja kriminalac pa da pljačkam banke!

Bio je to Brajan,vidno umoran od ko zna čega,valjda smišljanja nekog paklenog plana.Pitao sam ga nervozan:

-Gde si ti bio?

-To ja treba tebe da pitam,mali.Tek tako nestaješ i pojavljuješ se,a ne javljaš se na telefon.

-Prvi sam pitao!

-Dobro,dobro,što si nervozan?Bio sam sa jednim...Saradnikom.

-Misliš sučesnikom.

-Nisam ja kriminalac da imam saučesnika.Sad ti odgovori na moje pitanje.

-O tvojoj kriminalnoj prošlosti sve govori tvoj dosije.

-Lepo je to,ali...Stani!Kakav dosije!?

-Zar nemaš ti nekakav dosije?

-Ko ti je to rekao?

-Oni tamo gde sam bio danas.

-Hoćeš li mi više odgovoriti?!Ne okolišaj više.

Rekao sam mu sve isto što i Reju malopre i kad sam završio,neko vreme je bio bez teksta,a zatim rekao:

-To su klevete.Ko ti je to rekao?

-Ako su klevete,zašto te zanima ko je to rekao?

-Hoćeš li mi odgovoriti ili ne?!

-Dobro.Glavni tamo,ne znam mu ime,ali se preziva Keli.

-Znam.Džon Keli.

-Odakle ti to.

-Može se reći da ga poznajem.

-Hm,izleda da i on tebe zna.Šta si uradio pa imaš toliki dosije?Nisi valjda nekog ubio?

-Naravno da ne!Dobro,možda jednom ili dva puta,ali iz čiste samoodbrane.

-O bože!Pa zašto mi do sad to nisi rekao!?I posle kažeš da nisi kriminalac.

-Rekoh ti,to je bila čista samoodbrana,bio sam napadnut.

-Dobro,dobro,kako god.Imaš li da mi kažeš još nešto o svojoj kriminalnoj prošlosti?

-Mislim da nema ničeg više a da je važno spomena.

-Zavisi šta ti smatraš važno spomena...

-Slušaj,važnije je da sad sve ovo rešimo nego da pričamo o meni.Stvarno nameravaš da uradiš to što su tražili?

-Naravno da da!

-Odakle znaš da ne pokušavaju da te prevare?

-Kako to misliš?

-Pa odakle znaš da neće da odustanu od dogovora kad uradiš svoj deo posla?

-Ni ne znam.Bolje da rizikujem nego ništa da ne radim.

-Ok,kako hoćeš.Nego,imaš li sliku tih što tražiš?

Klimnuo sam glavom i pružio mu one dve fotografije koje su mi bile u prednjem džepu.Uzeo ih je i proučavao par sekundi,a zatim se nasmejao i rekao:

-,,Midnajt".

-Šta?!-pitao sam zbunjeno.

-Klub ,,Midnajt".

-Šta ću tamo?

-O,bože!Jel si toliko glup?!

-Šta da radim kad te ništa ne kapiram!

-To dvoje su u klubu ,,Midnajt".

-Odakle ti to?

-Ah, sve moram da objašnjavam...Bio sam do skoro tamo i njih dvoje su sedeli u separeu pored mog.

-Siguran si?

-Samo gubiš vreme svojim glupim pitanjima!

-Kakvo vreme?Nije baš da nameravam da idem tamo!

-Zašto?Što pre,to bolje.

-Pa kako ću da ih dovedem ovde pored onoliko ljudi?!

-Dakle,stvarno nisam znao da si toliko glup!Nećeš sigurno odmah da ih dovučeš ovde!Prvo se sprijatelji sa njima,pa tek onda to.

-Kako ću to sv da postignem za dve nedelje?

-Šta je sad?Zar si počeo da potcenjuješ svoje društvene sposobnosti?

-Ne,ali opet ne znam kako ću da uspem to da uradim.

-Samo,nešto mi je mnogo čudno...Zašto oni jure jednog od njih?

-Kako to misliš?

-Onaj dečko je Lovac.

-Odakle ti sad to?Šta,prišao ti je i rekao to?

-Ah,kako si...Koliko puta sam danas rekao da si glup?!

-Nemam pojma.Nastavi.

-Zbog prirode mog posla ih jednostavno osećam kad su blizu mene.Doslovno mogu da ih nanjušim.

-To zvuči baš bizarno,znaš?

-Kako god.Sve jedno,biće ti teško da se suočiš sa njim,dok mi se čini da ćeš sa devojkom imati malo manje problema.

-Manje problema?!Neću imati uopšte problema.Koliko je teško savladati jednu devojku?

-Siguran si?Poznajem je,nije baš tako bespomoćna.

-Odakle ti nju poznaješ?

-Čim znam tvog novog šefa,očito je da ću znati i nju.

-Hoćeš li mi više reći?!

-Ona je njegova ćerka!Srećan?!

-Ćerka?!

-Da,ćerka.Mogu i da ti nacrtam ako ne shvataš.

-Shvatam,ali ne verujem.Više nisam CIA,sad sam bejbisiter,jurim njegovu ćerkicu koja nije baš voljna da ostane kući.

-Pa,nije baš toliko mlađa od tebe,znaš?Možda godinu ili dve.

-Baš me briga,neću ja da jurim njegovu ćerku okolo!

-Ne moraš.Idi mu sad kaži isto što si i meni.

-Pa ne mogu...

-Naravno da ne možeš.Nemaš izbora.Prihvatio si to,sad si zaglibio.

-Oh,dobro.

-Hajde,idi se spremaj.

-Za šta?

-Pa ideš u klub da ih nađeš.

-Neću sad da idem,za ime svega!Jel si ti normalan,čoveče!?Mrtav sam umoran,sve me boli,moje telo jednostavno vapi za udobnim krevetom!

-Ovo ti je savršena šansa dok su još ovde.

-Kolike su šanse da su još tamo?!

-Pa,bili su pre desetak minuta.Postoji mogućnost da su još tamo.

-Ali nemam šta da obučem.

-Jel to moj problem?

-Ah,kako si dosadan!Reje,imaš li nešto što je prihvatljivo da se obuče za jedan izlazak?

-Pogledaj u orman,ali sumnjam da ćeš naći nešto tvoje veličine.

-Hej,pa nisi toliko viši od mene!

-U pravu si.35cm nije velika razlika.

-Kako god...

Grrrrr,kako me nervira kad neko komentariše moju visinu!Nisam ja nizak,nego je on džin.Mislim da su mojih 170cm u granici normale,zar ne?I moj je ljubavni život do skoro bio mnogo bolji od njegovog,koliko god bio on viši.Podvlačim ono ,,do skoro" jer mi je ljubavni,kao i život uopšte kao prava sapunica.Totalni haos,baš kao i Rejova odeća!Zar je moguće da ne može da je lepo spakuje?!Konačno,posle večnosti kopanja po onom lomu,našao sam neke farmerke kojima sam morao da povijem na gore da se ne bih saplitao i košulju kratkih rukava koji su mi,inače,dosezali do laktova.Kad sam došao da pokažem svoj novi stajling svojem dragom bratu i ,,advokatu" sa kriminalnom prošlošću,pa,može se reći da sam im ulepšao dan jer su se toliko smejali da me je čudilo kako se ne uguše od tolikog smejanja.Kad su se konačno umilostili da se smire,ja i Brajan smo krenuli.Nisam još verovao da moram da tražim ćerku onog tipa.Gde je mene našao za takve stvari?! Zašto je ona pobegla?Koliko je opasan taj dečko sa njom?Da li ću uspeti u ovome?Sva ta pitanja su mi se vrtela po glavi kad smo stali ispred kluba.Iznad vrata je stojao ogroman svetleći natpis MIDNIGHT,tako da sam odmah znao da smo stigli.Brajan mi je objasnio gde se nalazi njihov sto i doslovno me ugurao unnutra.Ništa posebno,kao i svaki drugi klub,sa puno ljudi koji plešu,pevaju,pričaju,smeju se...Kao što sam i rekao,ništa specijalno.Prešao sam pogledom po klubu i ugledao njihiov sto.Na sreću,za njim je još uvek sedela ta devojka i pila neki koktel.Polako sam se probijao kroz gužvu i,kad sam bio na par metara od nje,zaledio sam se jer sam osetio nekšto čudno.To nije bio strah ili nešto slično,već simpatija.Jeste da se meni svidi svaka lepa devojka koju vidim(a ova je bila prelepa),ali ovo je bilo nešto mnogo više od toga.Nešto me je prosto privlačilo da sednem kraj nje.Udahnuo sam duboko i seo pored nje,a ona me je pogledala zbunjeno.Nabacio sam svoj najšarmantniji osmeh i rekao:

-Hej,ćao!

Odjednom je pocrvenela i oborila pogled,pa je tiho rekla:

-Ć-ćao...

-Zašto tako lepa devojka sedi sama?

-P-pa,nisam sama...Tu sam sa jednim prijateljem.

-O,izvini.Nisam znao da si zauzeta.

-Ne,ne!Mi smo samo prijatelji!

-Ok,znači imam neke šanse.Inače,ja sam Reks.

Ponovo je pocrvenela.Ova devojka je tako prelepa kad se stidi.Ko zna kako lepo izgleda kad se nasmeje.I odakle Brajanu ideja da ova devojka može da bude opasna?Izgleda kao da ne bi ni mrava zgazila.Bože,kako je lepa sa tim svojim očima boje žada i plavomkosom!Izgleda poput nekog anđela! Iz mojih maštanja me je trgao njen glas:

-Džoana,drago mi je.

-Džoana...Kako divno ime!

-H-hvala.

-Nego,ti si iz ovog grada?

-Ne,u prolazu smo.

-Mi?

-Ja i taj moj prijatelj.

-Dakle,putujete po zemlji?

-Moglo bi se tako reći.

-Hm,sigurno vam je život veoma zanimljiv.

-Ne možeš ni da zamisliš koliko!

Hteo sam još nešto da kažem,ali me je neko dohvatio za rukav moje ogromne košulje i maltene me odvukao od stola.Taj neko mi se odjednom obratio besnim glasom:

-Ko si ti i šta radiš sa njom?!

....................................................................

Tananana!Izvinjavam se što malo kasnim,ali sam imala malo tehničkih problemima.Htela bih da se zahvalim svima koji čitaju ovu priču,nisam ni verovala da ću imati preko 1K pregleda.Hvala vam svima <3 <3 <3

PS:Na slici je Džoana

Pozzzzz svima
SweetyEvil