Trčao sam ko muva bez glave po dvorištu zgrade.Načelnik policije iz Kalifornije mi je ukratko objasnilo pta se desilo,njihove pretpostavke,teorije i tako to...Nije baš bilo lako da ga ubedim da sam ja Rejev brat,ali nekako sam i to uspeo.Nema šanse da sad nađem taksi,svi su zauzeti jer sad svi idu na posao.Da pitam Aidena da me odveze...Hm,radije ne bih da uznemiravam Roksi u vezi toga.Kako je ovo uopšte moguće?!To su neki stvarno opasni tipovi,čim su uspeli da Reja pošalju u bolnicu.Ja sam živi dokaz da sa njim ne treba da se šali,odrastao sam sa njim,znam kakav je kad je uznemiren,a, boga mi,znam da bi svako bio uznemiren da mu neko upadne u kuću i napadne mu porodicu.Sigurno su bili i veoma organizovani,ovo je sto posto bilo planirano,čim su ih napali dok su avi bili zajedno.A Ešli me je dva dana pre toga molila da dođem na porodičnu večeru.Ko zna šta bi bilo da sam ja bio tamo...Čekaj malo!Možda je to planirano da bude baš dok ja nisam tu.Ali ko...O,pa naravno.Dakle,ta ludača je prevazišla svaku granicu!Zar ne postoji neki zakon da ne sme da napada ljude?!Nisam ni primetio da idem gore dole po pločniku zgrade.Brate,preuzimam i njegovo ponašanje...Uskoro se neću zvati Reks nego Red Junior!Nemam pojma da.li sam to radio jer sam bio nervozan ili je to bio beznadežan pokušaj da se ugrejem jer je ovde bilo kao u frižideru.Kladim se da ne bih ni primetio šta radim da mr nečiji glas nije prekinuo:

-Hm,čini mi se da nećeš baš lako da nađeš prevoz ako se samo tu šetkaš.

Preplašeno sam se osvrnuo oko sebe.Mislim da nema nikoga.Šta se sad to dešava?!Da ne počinje da mi se priviđa?Začudo,glas mi se ponovo obratio:

-Ne priviđa ti se ništa,samo malo obrati pažnju.

Ponovo sam se osvrnuo i obaj put sam primetio nešto,ustvari nekog.Na kapiji dvorišta zgrade je stojao neki tip.Tačnije,bio je naslonjen na kapiju.Bio je u crnom kaputu do kolena i sa crnim šalom koji mu nije prekrivao samo oči,a ni njih nisam uspeo da vidim jer mu je pogled bio usmeren ka dole.Kosa mu je bila crna i,za razliku od moje,uredno očešljana.

-Ko si sad pa ti?!-pitao sam više iznervirano nego uplašeno.

Zbog onog šala nisam uspeo da vidim izraz njegovog lica,ali mogu da se kladim da se nacerio.I,umesto da mi lepo odgovori,on je nastavio da priča nešto totalno nepovezano sa mojim pitanjem:

-Zaista bi me čudilo da je princeza Ksander umešana u ovo.I pored svih vaših...nesuglasica,mislim da ona zaista ne bi dovela svoj i ugled svoje porodive tako što će da pravi problema Lovcima.U pravu si,po zakonu ne sme da povredi ljudsko biće.

Šta ovaj priča?!Princeza Ksander...To je sigurno Enera.

-Da,to je njeno ime...-odgovorio mi je na pitanje koje nisam ni postavio.

Elegantnim,sporim korakom mi se.približio i podigao glavu.Čim sam mu proučio lice malo bolje,skapirao sam o čemu se sad tu radi.

-Znaš da nije baš pristojno da drugima čitaš misli?-pitao sam ga iznervirano.

Naravno,crvene oči...Prosto,neki demon se šetkao gradom,video me kako razgovaram telefonom i rešio da mi malo čita misli.Čak je bio i bled kao krpa kao i svi ostali demoni,osim mene,naravno,jer sm ja uvek izuzetak u svemu.Samo,odakle zna da smo ja i Enera imali ,,nesuglasice''?

-Pa takve vesti se uvek brzo šire,a i mislim da ne postoji stvar za koju ja ne znam,u oba sveta.-opet je veselo odgovorio na moje nepostavljeno pitanje.

-Super,sve je.to lepo,ali ja imam svoje brige...-odvratio sam nimalo ljubazno jer mi je ipak bio cilj da ga oteram.

-Stvarno si loše volje,zar ne?

Činilo se kao da mu je ovo sve smešno.I pored onog nhegovog šala,jednostavno sam osećao da se ceri bez da to vidim.Rekao sam mu nervozno nastavljajući da idrm gore dole:

-Očigledno je da si slušao ceo razgovor.Kapiraš da moja situacija nije baš lagana.

-Shvatam ja sve to,ali mislim da nećeš da postigneš ništa ako ideš gore-dole i da daješ neosnovane optužbe,osim da dobiješ vrtoglavicu.

-Neosnovane optužbe?!Misliš što se tiče Enere?!

-Princeze Ksander.-ispravio me je.-Imaj malo poštovanja,ipak je ona plemkinja.

-Nema šta ja da poštujem tu,tu...Nemam pravu reč za takvu osobu.

-Mogao bi neko da te optuži za izdaju,bokje biraj reči.-upozorio me je sad malo opteznijim tonom.

-Baš me briga,ja sam Slobodan,mogu da pričam šta hoću,kad hoću.

-O,pa ja sam zaboravio da smo kolege!

-Kakve sad kolege?!

-I ja sam Slobodan,baš kao i ti,dakle,kolege smo.

-Dobro,kako god...Vidi,ja stvarno žurim,do sad bih odavno našao taksi.

-Sumnjam u to.Sad je pravo čudo ako nađeš slobodan taksi.

-Pa šta onda da radim?!

-Ja ću da te povezem.Hajde!

-Ma ne mogu u kola sa nekim kog prvi put vidim!

-Hm,ne izgledaš mi kao neka kukavica,ali izgled ume da vara...Ok,srećno onda u nemogućoj misiji pronalaženja prevoza.

Stvarno sam mislio da blefira,ali on je krenuo niz ulicu.Uvideo sam da nema ni najmanje šanse da nađem prevoz do aerodroma u ovoj džungli pa sam mu doviknuo:

-Ej,čekaj!Ok,idemo,ali ako nešto pokušaš...

-Šta bih ja pokušao da uradim mom kolegi?

Čini mi se da je to bio najsarkstičniji odgovor kojo sam skoro čuo.Naravno da ne bih imao nikakve šanse da me on napadne,a to je i on znao,čim mu je sve ovo bilo jako smešno.Kako i ne bi?Jedno dete(ok,ne volim sebe tako da nazivam,ali iatina je,sigurno ima preko trista godina) mu preti,jo se ne bi nasmejao tome?Zato je bolje da ćutim dok ne dođemo.Blizu niz ulicu je bio njegov automobil.Ne preterano luksuzan,ali veoma pristojan Mercedes.Ja više volim liksuz,ali bolje i ovako nego da trčim do aerodroma.On i dalje nije skidao onaj šal,očigledno nije hteo da mu vidim lice.Pitam se zašto? Ustvari,nije me briga.Ja ću da izađem na aerodromu i pravac Kalifornija.Neću više ni da ga vidim u životu,tako da me je baš briga kako izgleda.Ali me je nešto kopkalo...Konačno sam prekinuo tišinu pitanjem:

-Zašto mi pomažeš?

Pogledao me je zbunjeno,a zatim je pitao:

-Što?Čudno je da pomažem kolegi?

Ja sam ponovo izgubio strpljenje:

-Dosta više!Hoćeš stvarno da poverujem da si ti neki dobročinitelj koji ide okolo na minus deset i vozi ljude do aerodroma?! Teško je za poverovati,znaš?!Zato mi lepo reci pravi razlog.

Ja bih,da mi se neko tako obraća,bio uvređen.Ali ne,on je zadržao onaj veseli izraz lica,bar koliko sam mogao da primetim ispod onog ogromnog,debelog šala.Odgovorio je:

-U pravu si.Ta sumnjičavost vam je u krvi,zar ne?Shvati ovo kao uslugu tvom starom.

Starom?Dakle,njih dvojica se poznaju?

-Aha.Poznajemo se već dosta dugo...-opet je odgovorio na neposravljeno pitanje.

-Prestani to da radiš!

-Šta?-pitao je glumeći iznenađenost.

-Znaš ti dobro!Prestani već jednom da mi čitaš misli!

-Dobro,dobro,ne ljuti se odmah...Evo,stigli smo.

Hvala bogu!Taman sam pomislio da ću uspeti da se izvučem,ali...Nekim čudom se desilo da službenik na carini nije baš poverovao u to da sam samo zaboravio pasoš ili ličnu kartu.Srećom ili nesrećom,sve jedno,onaj tip ga je nekako ubedio da je to istina i da ja idem sa njim.A to je bilo potpuno izvan mojih planova.Trebao sam lepo da idem sam Kaliforniju,da sam to sve istražim,a sad sam sa nekim kome ne znam ni ime.Kad smo konačno uspeli da se ukrcamo i sednemo na naša mesta,on mi je pružio ruku i rekao:

-Brajan,drago mi je.

-Šta?!

-Čini mi se da ti nisam rekao ime,a čini mi se da ćemo neko vreme da provedemo zajedno,tako da je bolje da znaš bar to.

-Ok.Ti sigurno znaš moje ime,zar ne?

-Aha,Reks.

-Baš tako.

Iskteno,u prvi mah se nisam.previše zanimao za njegovo ime jer je plan bio da bežim čim stignemo na aerodrom,ali je obo poremetilo sve.I konačno je skinuo onaj šal i kaput pa sam konačno mogao da mu vidim lice.Ne znam što,ali mi je njegovo lice bilo potpuno u kontrastu sa karakterom.Izgledao je kao zanimljiv tip,spreman za priču,zezanje i sve,ali mu je,i pored osmeha,faca delovala kao kod nekog mafijaša.Sve to ke upotpunjivao ožiljak na desnom obrazu i one crvene oči.Definitivno,totalni kontrast.U prvi mah nije puno pričao,pa sam ja na kraju bio taj koji je započeo razgovor kad sam video da nas niko ne može čuti:

-Nego,jel si ti rođen kao Slobodan ili...

-Ne,ja sam to postao.Prvo sam bio Čuvar.

-Dakle,nije ti se svideo posao?

-Nije to,uradio sam to zbog nekoh drugog.

-I ti si imao ljubavnih problema kao moj otac?

-Zbog njegovih ,,romantičnih'' problema sam i postao Slobodan.

-Šta?!

-Tiše malo,ceo avion će te čuti!

-Ok...Šta?!-pitao sam tiše.

-Ja sam,osim što sam bio prijatelj tvom starom,bio sam i njegov Čuvar.Ja i Maks.

-Maks?

-Aha.Znaš ga,jel da?

-Odlično ga poznajem.

-Ok.On je stvarno kul tip.Malo nespretan,ali mnogo dobar dečko.

-To sam već primetio.Ali zašto on obda nije Slobodan?

-Nemam pojma.Sva trojiva smo pobegli,ali on nije hteo da postane Slobodan.Ko zna zašto.Ali,ipak su mu dopustili da ostane na Zemlji.

-Aha...Ok.Hm,nikad ne bih rekao da su njih dvojica prijatelji.Uvek imaju taj strog formalan odnos.

-Pored sbih gluposti koje je Maksi uradio,bar kako ti vidim u glabi,zar ne misliš da bi ga Red odpustio da je.običan Čuvar? Njih dvoje imaju poslovni odnos kad Maks radi,ovako su u prijateljskom odnosu.

-A zašto ti nisi sa njima?

Odjednom,skroz je nestala njegova razdraganost,a zamenio ju je neobično smrknut,ozbiljan izraz.

-To...To je privatana stvar.

Takve.nagle promene raspoloženja nikad nisu dobre,pa sam prestao da zapitkujem.Umesto toga,nazvao sam kuću da im javim gde sam ,jer očigledno neću skoro kući.Zvao sam fiksni i,začudo,javio mi se otac.Huh,ne znam što,ali sam se nadao da će da se javi Valeri.

Ja:Halo?

R:Konačno si se setio da se javiš.

Ja:Sorry,ali izdešavalo se svašta i...

R:Znam,znam.Ionako se žališ da je u Njujorku hladno.U Kaliforniji je sad sigurno kao ovde na leto.

Ja:Ali...Kako znaš?

R:Pa nije baš da vest o tome kako je nestala cela porodica neće da bude na televiziji.I ja gledam vesti,znaš?

Ja:Ali odakle ti da ću ja da idem u Kaliforniju?I odakle tebi da sam ja čuo šta se desilo?

R:Ti?Pa,imao sam neki osećaj.Sigurno imaš neku pretpostavku o tome.

Ja:Naravno.Enera je,sigurno.

-Ma nije ona,sto posto.-ubacio se Brajan uznemiren što ne poštujem njegov stav.

R:Sa kim si to?

-Sigurno je ona,ostavi me da pričam.-odgovorio sam Brajanu.

-Nije ona,dokazaću ti!

-Ja kažem da jeste i tačka.Pusto me da pričam sa čovekom.

-Jel ti to matori?Daj da ga čujem!

R:Rekse,ko je tu pored tebe?!

Glas mu je postao uznemiren.

Ja:Neki tvoj drug Brajan.Hoće da priča sa tobom,ne mogu da ga ućutkam.

Glas mu je sad postao smrknut,zabrinut i beaan u isto vreme.

R:Rekse,šta ćeš ti sa njim?

Ja:Pomogao mi je da se ukrcam na avion.Što mi nisi rekao da imaš tako extra društvo?!

R:Ne zezaj se sa njim.U avionu ste?

Ja:Aha.

R:Ok,onda se premesti na neko drugo sedište što dalje od njega.

Ja:Šta je tebi,čoveče?!Tip mi pomogao,a ja sad da se sklanjam!?Nije mi baš lako da tek tako promenim sedište u krcatom avionu,a nike baš i da želim.

R:Rekse,to nije molba.

Ja:Pa nisam ti ja pas da mi ti naređuješ gde ću da idem i šta ću da radim!Neću,kraj.

R:Slušaj,neću da se svađamo preko telefona,upozoravam te poslednji put,skloni se od njega.

Delovao je smireno,ali sam sto posto siguran da je kipeo od besa.Šta mu,je problem da budem sa Brajanom?Rekao mi je da su stari prijatelji,što ga ovaj onda toliko ne voli?Hteo sam da nešto odgovorim ili bar da prekinem kad...Nema mi više telefona u ruci!Brajan mi ga je oteo i sad su se njih dvojica žestoko svađali.Iskreno,nisam ni slušao šta pričaju,gledao sam reakcije ostalih putnika.Taman nam je prišla stjuardesa da nas zamoli da budemo tiši,kad je Brajan prekinuo i izvinio se stjuardesi.Ona ne otišla,a ja sam ga pitao:

-To reče da ste dobri prijatelji.Zašto je toliko ljut na tebe?

Uzdahnuo je beznadežno i odgovorio:

-Sukob različitih karaktera...Ja i on smo i suviše različiti.

-Nije to razlog da se toliko svađate.

-I ja to kažem,ali on uporno vrti priču da je to što radim previše pogrešno.

-Dakle,ti si kriminalac?!

-Šššš!Hoćeš da te svi čuju?!

-O...Izvini.Ali,to je istina?

Odjednom,napravio je neki lukavi smešak.

-Kriminalac je pregruba reč.Pre bih rekao...Diplomata.

-Kakav bre diplomata?!Ako si ti diplonata,ja sam kralj Francuske.

-Jednostavno,imamo različito viđenje diplomate.

-Ako ti kažeš...Čudi me da moj otac ima nešto protiv nečeg što je nezakonito.

-I meni je bilo čudno,on je prekršio naš najveći zakon,onaj o besmrtnosti i ljudskim bićima.

-Znam...Šta se to desilo uopšte?

Video sam da nema nikakve šanse da saznam išta o tome,pa sam prešao na drugu temu:

-Nego,kako si tako uveren da Enera nije kriva za sve?

-Zato što znam.Kraj priče.I nije Enera,nego princeza Enera Ksander.

-Ja ti lepo rekoh da ja nemam poštovanja za takve ljude.

-Ok,kako hoćeš...

Posle jedne beskonačnosti i par presedanja,stigli smo u Kaliforniju.O,hvala bogu,ovde je toplo!Ne kapiram kako se oni u Njujorku ne smrznu kolika je zima tamo.Začudo,dočekala su nas policijska kola.Jedan policajac nam je polako prilazio.Kad je prišao,pružio mi je ruku i rekao:

-Gospodine Konor,ja sam detektiv Blek i radim na slučaju neatanka vaše porodice.

..................................................................
Hm,opet sa malim zakašnjenjem.Meni je,ipak bilo zanimljivo da ga pišem,nadam se da če vama biti zanimljivo da čitatate

PS:Gore na slici je Brajan

Pozzz
SweetyEvil