A:O,a ja sam mislio da blefiraš oko toga da znaš ko je.

Ja:Polako ti ističe vreme,zato pričaj.

A:Ne voliš baš da vodiš prijateljske razgovore?

Ja:Nije da si mi to baš prijatelj.Dosta mi je tvojih gluposti,pekidam.

A:Hah,nisam znao da si postao tako hladnokrvan kad je u pitanju Roksana.

Ja:Šta?!Šta je sa njom?Ako joj se nešto desilo,ja ću...

A:E to je Reks Kiler kog sam upoznao.Ne brini,ne bih dopustio da joj se išta desi.Ipak mi je žena,a i ne bih baš da rizikujem da se suočim sa tvojim besom.

Ja:Pređi više na stvar!Šta je sa Roksi?U redu je?

A:Aha,sve je ok.Ona je dobro,sve je u redu.Samo...

Ja:Šta!?

A:Dobro,ne budi toliko nestrpljiv!

Ja:Kako da ne budem nestrpljiv?!Bolje pričaj ili...

A:Ili ćeš da smisliš neku gadnu pretnju kako ćeš da dođeš ovde i uradiš mi ko zna šta.

Ja:Baš tako.A sve što kažem će i da.se ostvari ako odnah ne kažeš šta se dešava.

A:Ok,ok.Roksana je rekla da želi tebe da vidi što je pre moguće.

Ja:Šta?!

A:To je bila o moja reakcija.Ne pitaj zašto,nemam pojma.

Ja:Sigurno postoji neki problem,inače me ne bi zvala.I zašto ti zoveš?Mogla je i ona.to da uradi.

A:Ne pitaj mene ništa.Ja radim samo kako mi je rekla.Molim te,dođi što pre.

Ja:Hm,biće.sreća ako dođem sutra ujutro,čudilo bi me da ima redovnih letova u ovo doba.

A:Imaš jedan za pola sata.Stižeš ako požuriš.

Ja:Kako ti to znaš?

A:Može se reći da je gospođi Dankan jako važno da stigneš u najkraćem mogućem roku.Čekaću te na aerodromu,a sad moram da idrm.Posao,znaš...

Ja:Ali...

Nisam stigao da kažrm sve,a on je prekinuo slušalicu.Uh,kakav bezobraznik! Ma briga me da je rođak britanske kraljice,nema ni osnovnu kulturu!Dobro,ne sumnjam da ima obaveze,otac mu je sigurno našao prestižan direktorski posao u nekoj milionskoj firmi.Možda i bilionskoj.Šta god da je,ne zanima me previše.Najvažnije je da me Roks traži i da sam joj sigurno potreban.Možda želi da pobegnemo zajedno,da ostavi onog kretena i da ja i ona sami u miru živimo kao srećna porodica.Ali,postoji jedna prepreka,koja jeste jedna od mnogih,ali je trenutno najveća,moj otac.Klasično,odgovor je bio kao što sam i očekivao:

-Nema nikakve šanse.

Valeri i on su sedeli u dnevnoj sobi i delili one njihove romantične,zaljubljene poglede.Bilo mi je skoro žao da ih prekinem,ali,što se mora,mora se.Ponadao sam se da neće ni da obrati pažnju na moje pitanje i da će samo klimnuti glavom.Ali ne,dobio sam odgovor kao što sam i očekivao.

-Ali,ovo je jako važno!-molećljivo sam jaukao.

-Rekoh ne i to je završena stvar.

Glas mu je bio posve miran,kao da priča o tome kakvp je vreme napolju,ali dovoljno odlučan da skapiram da je ozbiljan po pitanju toga.Brate,zašto nije ko svi drugi roditelji,da se bar malo uznemiri.Ali neee,on je uvek smiren jer zna da to mene najviše nervira.Kako neko može da bude miran u ovakvim situacijama?!Mislim,ako mu neko javi da sam ubio nekog ili nešto još gore,da bi on slegnuo ramenima.A još kad me gleda onim svojim ,,mali,ajde o'ladi'' pogledom,e tad mi dođe da ga gađam u tu njegovu nadmenu njušku sa bilo čim što dohvatim.Možda vaza,ili knjiga,ili cipela,moženi sto a najbolje bi bilo da mi je pri ruci neki betonski blok.Ne bih mogao da ga ubijem,ali bih mu skinuo taj izraz sa lica.Pokušao sam da mu objasnim situaciju,ali je on počeo da radi drugu stvar koja me dovodi do ludila,da me potpuno ignoriše.Skroz je prestao da gleda u mene,okrrnuo se ka Valeri pokušavajući da izmami još koji poljubac,jer sam ja izgleda prekinuo njihovo romantično veče.Izgleda da se ni njoj nije baš svidelo to kako se ponaša prema meni,pa je rekla:

-Dušo,pa zašto ga ne pustiš?

Njegov blagi osmeh se pretvorio u njegovo uobičajeno ozbiljno lice.Odvratio joj je skoro iznervirano:

-Ma daj,ljubavi,ne mogu tek tako da ga pustim da ide okolo tek tako.

Kažem ,,skoro iznervirano'' jer mu je glas idalje bio ozbiljan,ali se videlo da mu ne prija što mora ikome da se pravda.Ona je nezainteresovano slegnula ramenima i ustala.

-Dobro,dušo,ako tako hoćeš...Pa,laku noć.-rekla je smoreno.

-Ali...-počeo je razočarano.

-Nema ali.Ili ga pusti,ili idem ja da spavam.

Hehehe,izgleda da za večeras nisu planirali samo ljubakanje i zaljubljene poglede.To,Rekse,care!Savršen tajming!E sad će morati da bira između toga da prvi popusti u našoj raspravi ili toga da se odrekne jedne savršene noći sa božanstvenom manekenkom.Oboje smo gledali u njega dok je on duboko razmišljao.Na kraju je konačno popustio i pružio mi kreditnu karticu.Sa podrugljivim smeškom sam mu rekao:

-Dobro je što znaš koji su ti prioriteti u životu.

-Bolje beži dok se ne predomislim i lupim ti takvu šamarčinu da će da ti krene krv na nos.-zarežao je gledajući me smrknutim pogledom.

Dobro,nema više zezanja.Uputio sam Valeri jedan zahvalan pogled i izašao.Kao što se moglo i pretpostaviti,ja nemam vozačku,tako da je Maks morao da me vozi na aerodrom.Stvarno ne verujem kako neko mojih godina nema vozačku.Ustvari,učinio sam veliku uslugu policiji Njujorka,jer bi već napravio na hiljade sudara.Nisam baš bio tip za takve stvari.I,on se slatko nasmejao na našu ,,malu porodičnu raspravu''.Naravno,odmah je počeo da me ispituje o mom odlasku u London.Znao je da nemam naš neke.lepe uspomene na to mesto.Kad sam mu rekao da ne znam,ućutao je do aerodroma.Ne znam da li je shvatio to kao da stvarno nemam pojma o tome šta se dešava ili kao da ne želim da pričam o tome,samo znam da me je pustio na miru.Na aerodromu je ave prošlo lako osim što su se čudili zašto nemam nikakav prtljag,mada je sve to rešio Maks.Ne znam da li je to zbog njegovog šarma ili zato što je hipnotisao službenicu,ali ih je sve jedno ubedio.Prva klas,udobno sedište,većinom prespavan put.Kako i da ne spavam kad sam mrtav umoran.Kad me je stjuardesa probudila,bilo je rano jutro,oko 6 ili 7.U Londonu na aerodromu me je čekao Aiden pored svojih kola.Hm,to nije bio automobil od pre par meseci za njihovo venčanje,nego neki noviji model Mercedesa.Čini mi se da ja i on trenutno delimo isto mišljenje(da i meni to zvuči nemoguće),a to je da obojica nismo želeli da budemo u društvu sa onim drugim.On je,za razliku od mene,radi reda pružio ruku.A sad glumiš neku finoću,a ne možeš kepo i kulturno da razgovaraš telefonom!?Rekao sam mu nervozno:

-Nemam vremena za tvoje glupe manire,nego kreći.

Hah,eto ti sad!Slegnuo je ramenima i ušao u kola.Možda jeste izgledao kao da ga nije briga za moju reakciju,ali sam siguran da.se sad kuva iznutra.Pokušao sam tokom našeg puta da.saznam nešto više o tome zapto me je Roksi zvala,ali bilo je očigledno da on samo izvršava naredbe i to nevoljno.Kad smo stali ispred neke zgrade začuđeno sam pitao:

-Što si stao?

-Ovde živimo ja i Roksana.Ono gde.si prošli put bio je kuća mojih roditelja,a Roksana je insistirala da se osamostalimo,pa sam kupio stan ovde.

Ma baš me briga zašto ste kupili stan i tako to,samo reci koji sprat i ja krećem.Zgrada kao zgrada iznutra nije delovala bog zna kako.Ne kažem da je bila loša ili nešto slično,ali nije bila ništa specijalno,obična zgrada.Pomislio sam da će neko kao Aiden da kupi stan u nekom ogromnom,luksuznom neboderu.Hm,možda sam se prevario oko toga da je razmetljivi krelac.Ali,čim sam ušao u stan,opovrgao sam to.Nakićenije mesto nisam video u životu.Te neke apstraktne slike,one sa tek jednom crtom neuredne boje,pa neka ogledala sa čudnim ramovima...Ovaj tip stvarno ne štedi ni na čemu.I dalje je dosadan,glupav,umišljeni,rasipnički idiot za kakvim sam ga.do sad.smatrao.Ušli smo u dnevnu sobu,koja je bila u istom stilu kao i ostatak kuće,elitnom,nakićenom,sa milion detalja.Ja definitivno nikad ne bih živeo ovde.Na sofi od nekakvog somota sedela je Roksi,očigledno nas ne primetivši.Pogledao sam je malo bolje i,kao što sam i mislio,nije se uopšte promenila(ako izuzmemo stomak jer je trudna).Činilo se da gleda u daljinu,kroz prozor,kao da nekog traži.Sto posto sam siguran da nas ne bi ni primetila da je Aiden nije prekinuo u sanjarenju.

-Ljubavi,stigli smo.

Kao da su je te reči probudile iz nekog transa.Trgnula se i pogledala u nas.Odjednom,nabacila je osmeh od uva do uva i rekla srećno:

-Konačno ste došli!Hvala bogu,htela sam da zovem policiju da prijavim nestanak.

Brate,ponašala se kao da me njen muž nije te noći digao iz kreveta i naterao da došem na drugi kontinent zato što ona želi da me vidi tbog nečeg važnog.Pokušao sam da joj skrenem pažnju na to da sam ovde,pa sam se rekao glumeći neku ozbiljnost,a hteo sam da poletim što sam u njenom društvu:

-Pa,drago mi je što te vidim,Roksana.

Njeno lice je.odjednom postalo iznenađeno:

-Zašto me zoveš Roksana?-pitala je kao da je to najčudnija stvar koju je čula.

-To ti je valjda ime,zar ne?

Pokušavao sam da glumim neku formalnost,ali sam se auzdržavao da joj ne poletim u zagrljaj i izljubim je.

-Hahahaha!Jeste,ali sam jednostavno previše navikla da me zoveš Roksi ili Roks da mi je mnogo čudno kad me zoveš pravim imenom.

-Ok,ostaviću vas same...-rekao je Aiden,a po njegovom tonu se činilo kao da će ave vreme da stoji ispred vrata i prisluškuje.

Kad je taj smarač konačno izašao,Roksi mi je srećno rekla:

-Hajde,sedi.

-Pa,šta je toliko važno da si me zvala?

-Što,ne smem da te zovem bez razloga?

-Smeš,ali ako si samo htela da me vidiš,za takve stvari postoji jedna svemirska tehnologija koja se zove Skajp.

Odjednom,lice joj se rastužilo.Pitala je ozlojađeno:

-Dakle,nije ti drago što me vidiš?

-Ma nisam tako mislio...Ali mislio sam da nisam baš među prvima na listi osoba koje bi da vidiš bezrazložno.

-Ustvari,postoji razlog...

-A to je?

-Htela sam da popričam sa tobom o nečemu veoma važnom.

-O čemu?

-Paaaa,pre neko veče sam razmišlaja i...Razmišljala sam o tome šta se tebi izdešavalo i htela bih da moja deca na vreme upoznaju oca.

-Šta to treba da znači?

-Htela bi da i ti učestvuješ u njihovom odrastanju.Da se viđate za vikend i to.

-Jel to nrki kulturan način da tražiš alimentaciju?

-O bože,kako si mrzovoljan!Ne zanimaju me pare,samo hoću da nam deca budu srećna.

-Čekaj,deca?!Zar nije samo jedno dete?

Odmahnula je glavom.

-Blizanci.Dečak i devojčica.Vidi snimke sa ultrazvuka.-rekla je nasmrjano pružajući mi snimak.

Odjednom,osetio sam talas topline kojo prolazi kroz mene.To je stvarno lep osećaj.Ko zna koliko bih buljio u onaj snimak,da me nije prekinula:

-Mislim,ne mora tako da bude ako ti ne želiš da imaš veze sa nama...

-Zašto ne bih imao?!Samo me čudi kako ne misliš da sam previše opasan posle svega što se desilo.

-Da,to je bio prvi problem...Ali,Rekse,znam te dugo i znam da si dobra osoba.Dakle,pristaješ li?

-Samo pod uslovom da ću da viđam njihovu prelepu majku.

Nasmejala se i razbarušila mi kosu

-To je Reksi kog poznajem.

Da mi je bilo ko drugi pokvario frizuru,odavno bi na njega bila bačena lavina besa,ali ona je izuzetak.Može i celu kosu da mi odreže a da se ne ljutim na nju (dobro,zezam se oko toga,ni ona ne bi smela to da uradi).E,pa,nadam se da Aiden prisluškuje,pa nek crkne od ljubomore!Zamišljao sam nas dvoje,dole na snegu,kako se gledamo i usne nam se približavaju sve više i više...Trgnuo sam se iz razmišljanja o tome i pitao je:

-Pa,kako će da se zovu?

-Htela sam tu čast da prepustim tebi.

-Ok,devojčica nek se zove Roksana...

-Hahaha!Stani,ne može da se zove kao majka.

-Zašto?To je prelepo ime.

-Da,ali bi bilo glupo da se zove kao majka.

-Ok,ok,može Lisa?

-Dobro,a dečak?

-Entoni!

-Entoni?Hm,taman sam pomislila da ćeš da mu daš neko čudno ime poput Brus Li ili Tarzan.

-Što,Entoni ti se ne sviđa?

-Ma sviša mi se,samo se čudim što prvo nisi dao neki čudan predlog.

-Samo...Poznajem jednog kul tipa koji se.tako zove.

Ustvari,zove se Toni,bar je tako rekao,ali kako sam proveo sa njim samo jedan dan,nisam ukapirao da li je to ime ili nadimak.Iz razmišljanja o tome me je trgla Roksi rekavši:

-Lisa i Entoni...Stvarno divno zviči.

-Siguran sam da će biti divni kao mama i kul kao tata.

-O bože,ti si oduvek bio tako uobražen!

-Hm,moraš priznati da imam i zašto...

-O,živote!Pa,hoćeš li da ostaneš na ručku?

-Čekaj,to je sve?!

-Aha.

-Naterala si me da pređem par hiljada kilometara sano zbog toga?!

-Uglavnom.A i htela sam da te vidim...Znam,postoji internet,ali sam htela da uživo čujem tvoj glas.Nedostajao si mi.

-Rado bih ostao,ali tvoj dragi muž me baš i ne gotivi.

-Ma znam.Misli da si previše neozbiljan.

-Stvarno mu nisi rekla zašto trebam da dođem?

-Naravno da ne!Odmah bi se pobunio.

-Ok.Ipak,mislim da je bolje da ne ostanem dugo jer očito ne želi da njuškam po njegovom ljubavnom gnezdu...

-Pa,kako hoćeš...

I na moje iznenađenje,zagrlila me je i poljubila u obraz.

-Drago mi je što si došao.

Koji šok!Mislim,pre par meseci nije htela ni da me vidi,a kamoli razgovara sa mnom,a sad me odjednom grli i ljubi.Ok,to je bio prijateljski gest,ali ja tasigurno znam da me ona još voli.Hteo sam da joj kažem da ostavi onog luzera i da krene sa mnom u Njujork,ali radije ne bih da iničtim ovaj divan trenutak.Pozdravili smo se i ja sam krenuo.Ispred vrata je čekao Aiden i,po njegovom pogledu,očito je sve slušao.

-Hoćeš da te odvezem?-pitao je mrzovoljno.

-Neka,malo ću da prošetam.Pa...Vidimo se.

Nisam ni čuo njegov pozdrav(ako ga je uopšte i bilo)jer sam jurio da što pr izašem.Činilo mi se da ću da se ugušim,trebao mi je svež vazduh.Bio sam presrećan,stvarno presrećan...Mogao sam sad da uradim šta god.Postaću tata,viđaću Roksi,šta može da bude lepše?Nažalost,moja sreća uvek traje kratko.Zazvonio mi je telefon i odmah sam prepoznao Rejov broj.Hah,opet će da me gnjavi da.dođem kod nje i Suzan za vikend.

Ja:Halo?

Začudo,obratio mi se nepoznat glas.

N.N.:Halo?Vi ste Reks?

Ja:Da,zašto me zovete sa telefona mog brata?

N.N:Dakle,gospodin Konor je vaš brat?

Ja:Da,šta se desilo sa njim?

N.N.:Rođeni brat?

Ja:Da!

N.N.:Sigurni se?U dosijeu piše da je brat gospodina Kilera izvršio samoubistvo pre par meseci.

Ja:Ne odugovlači više!Ja sam Reks Konor,Rejev brat,šta je sa njim i ko si ti?!

N.N.:Ja saž načelnik kalifornijske policije,a bašeg brata je upravo odvezla hitna.

Ja:Šta?!Zašto,šta se desilo?I odakle vam njegov telefonv

N.N.:Nađen je na mestu zločina,a zbog hitnosti situacije,morali smo nekog da obavestimo istog trena.

Ja:Pa šta se desilo?

N.N.Gospodin Konor je napadnut pre pola sata.

Ja:Pa ko ga je napao?

N.N.:Još istražujemo.

Ja:Kako je on?

N.N.:Doktor je rekao da će.da preživi, ali su ga ipak odvezli u hitnu pomoć.Gadno je izudaran.

Ja:Dobro...Javili ste našoj majici?

N.N.:Mislite gospođi Lari Konor?

Ja:Da,rekli ste joj?

N.N.:Gospodine,ne znam kako da vam kažem,ali...Vaša majka je nestala.

Ja:Šta?!Kako to mislite?!

N.N.:U napadu je nestalo četri osobe.Gospođa Lara Konor,gospođica Ešli Konor,žena povređenog,gospođa Suzan Konor i prijatelj gospođe Konor,Nikolas Bakster.

....................................................................
Jako mi je žao što danas kasnim ali...Znate već,obaveze.Nadam se da vam se sviđa.

Pozzz svima
SweetyEvil