-Ok,ok,znam šta ćete da kažete!-prekidam ih nervozno.

-Dušo,ona je savršena prilika za tebe...-počela je baka Vanesa.

-Briga me baš,meni se ne sviđa!

-Ali dušice...

-Ma pusti ga,Vanesa.Živi dokaz da iver ne pada daleko od klade.-ubacio se deda.

-To trebam da smatram uvredom?-pitao je ogorčeno moj otac.

-Šta da se radi...Sad je u istoj situaciji kao i ti tad.Očigledno će da napravi neku glupost kao i ti,nadam se samo ne veću.

-To nije bila greška nego najbolja stvar u mom životu.

-Najbolja?!Kršenje svih naših zakona zbog jedne glupe Zemljanke ti zoveš najboljom odlukom u životu?!

-Još jednom kaži nešto takvo za Valeri,gotov si!

-O,jel da?Šta će da se desi?Ovo je moja kuća,ima da pričam šta ja hoću!

Ok,ovo je postala prava španska serija.Šta sad Valeri ima veze sa svim ovim?I o kakvim zakonima i kršenju pričaju ovi?Dakle,ništa,ali baš ništa ne kapiram.

-Može li mi neko objasniti šta se ovde dešava jer ja stvarno ništa ne kapiram?-pitao sam zbunjeno.

Prvo mi se činilo da nisz ni čuli šta pitam,a onda je deda počeo:

-Reći ću ti ja šta se desilo.Njeno Visočanstvo se,kad je bila još uvek princeza,zaljubila u tvog oca.Sve je bilo savršeno,trebali su da se vere,tvoj otac bi sad bio kralj,sve bi bilo fantastično,ali je on bio toliko glup da se zaljubi u neku tano Zemljanku.To je več bio skandal kad se uzme u obzir da je bio u vezi sa princezom.Ali,jedino što nema kraj je nečija glupost.Naime,tvoj otac se toliko zaljubio u nju da je uradio nešto što je po svim zakonima zabranjeno,učinio ju je besmrtnom.

-Čekaj,mi to možemo?

-Naravno da možemo,samo je zabranjeno i veoma komplikovano.Tvoj otac bi odavno bio u zatvoru,ali...

-Ali sam bio dovoljno pametan da postanem Slobodan pre toga,tako da ne odgovaram nikom.-ubacio se.

-Da,trebalo bi da odgovaraš nekom višem,možda Savetu vrsta ili nečenu drugom.Ipak he beprihvatljivo da takvo nešto uradip.Eh,da sam ja tamo,i te kako bih radio svoj posao,a ti bi odavno bio u zatvoru,umesto okolo da praviš probleme.

-Ali ti nisi na vlasti,ja sam idalje slobodab,ne može mi niko ništa.Kad imaš lovu ne pitaju ništa.

-Samo se pitam odakle je sav taj novac.Jo zna.Umesto da radiš nešto korisno,ti samo uzimaš novac od drugih i uživaš u njemu.

-Bolje raditi pametno nego naporno.Meni je mivot savršen,živim u lepoj kući,imam poslugu,lepu devojku koju volim...Imam sve u životu.

-Koliko znam,Reks nije njeno dete.Kako je reagovala kad je saznala da si je prevario?

-Vidip,ljudi se razlikuju od nas po tome što imaju tu čudnu osobinu da svina sve oproste.Inače,Reksa obožava,nema ništa protiv njegove druge porodice,kao ni ja,ni njegova majka nema ništa protiv nje i mene,svi smo srećni.

-Ne bih baš rekla.Mislim o delu o mojoj majci i tebi.Mislim da te ona mrzi iz dna duše.-ubacio sam se.

Očigledno niko nije obratio pažnju na mene,pa je deda nastavio da ga kritikuje:

-Sve jedno.Odavno smo digki ruke od tebe jer si nedokazan i tvrdoglav ko mazga,ali bih htro da moj unuk napravi dobar izbor.

-Ako se tiče Enere,ništa od toga.Ne sviđa mi se ama uopšte.Radije bih umro nego s njom da budem.Ok,nije toliko loša,ali jedino što možemo je da budemo poznanici,možda neki ovlaš prijatelji,ali ništa više.

-Dečko,stvarno propuštaš ogromnu priliku.Da sam na tvom mestu,već bih joj se izvinjavao.-prvi put mi se obratio Drejk.

Na to se nadovezala Leona:

-Baš tako,Reksi.Trebalo bi odma da kreneš tamo.Kako je juče plakala,sugurno će jedva čekati da se pomirite.

-Okanite me se više,ne idem ja nigde.Ustvari...-zastao sam-Ipak idem.

-O,hvala bogu,ljubavi,ti si pametno dete!-nacerila se baka Vanesa.

-A,ma ne idem tamo,idem za Njujork,sad i odmah.Odoh do sobe da uzmem stvari.

Krenuo sam ka sobi,a hteo sam da puknem od smeha.Mislim,kako su se svađali kad sam izašao,stvarno nešto između španske serije i komedije.Ovde je stvarno prava ludnica.Za par minuta smo bili ispred naše kuće,gde nas je dočekala Valeri.

-Zašto ste tako brzo došli?-pitala je malo iznenađeno,ali je bilo očigledno da joj je drago što smo došli.

-Ma,klasika.Gospoda počela njega da maltretiraju.-odgovorio joj je smešeći se i pokazujući na mene.

-U vezi čega?

-Zaljubila se u njega Anelizina rođaka,a on je odkačio.Kad kažem zaljubila,mislim hipnotisana je.On je to očigledno prekinuo,čim je mala bila onako besna.Sad ćemo da imamo uživo komediju svaki dan.-smejao se dok je pokušao da je poljubi,a ona ga je ljutito odgurnula.

-Kako možeš da se smeješ za to!?On ti je sin,trebalobi da brineš za njega!-besno ga je kritikovala.

-Ma daj,ljubavi.Neće njemu ništa da bude,jak je on dečko.Hajde,daj mi jedan poljubac.

-Zašto?Tako se ponašaš i posle hoćeš poljubac?

Ovaj put nije bila ljuta.Više je to bio neki njihov način flerta.

-Dobro,šta da učinim da mi oprostiš?

-Hm...Ne znam.Možda da skuvaš večeru?

-Nema problema.Nego,uplatila si osiguranje za požar ili nuklearnu eksploziju?

-Hahah!O,dušo,zašto toliko volim?

Poljubila ga je u obraz,a zatim ulazeći u kuću dodala:

-Idem da kažem Terezi i ostalima da nam naprave nešto što neće da nas ubije.

Tereza je bila šefica naše kuhinje i,ako ćemo iskreno,ona je čarobnica sa kutlačom.Za razliku od većine naše posluge,ona je ljudsko biće i ne zna ništa o nama.Pod ostalim je mislila na ceo kuvarski tim pre prikladan za neki restoran sa pet zvezdica nego za ovde.Stvarno je kul kad imaš nekog ko ti kuva.Ne moraš ni kafu sam da skuvaš,mislim,ja ne pijem kafu,ali kažem.Ustvari,ovde ne moraš ništa sam da radiš ako nećeš.Možeš samo da uživaš,a drugi da rade sve za tebe.Posle naše kratke posete drugom svetu,sledećih par meseci se nije dešavalo ništa vredno nekie opširne priče.Ispričaću samo kratak rezime svega.Najbolja stvar je definitivno to što me je Maks naučio nešto preko potrebno,bar meni.Mislim,obožavam tog tipa.Naučio me je kako da vratim moju staru,dobru prirodnu boju očiju.Hvala bogu!Inače,mislio sam da to mogu samo uz neku amajliju,ali ovo mohu da radim bez ičega.Dobro,ima dve mane.Prvo,nemaš nikakve moći dok si takav,tad postaješ običan čovek o tp mogu samo polu-demoni.Drugo je to da je sve to veoma naporno i prvih desetak mojih pokušaja da to uradim završilo se mamurlukom i jakim bolom u vratu,kao i sa amajlijom.I još ćto mi je bilo teško da nemam nikakve super moći za to vreme,možda zato što sam se toliko navikao na njih,a naporno je da takvo stanje.izdržiš dugo.Osećaj je kao da radiš nešto naporno,pa počinješ da osećaš umor.Ali,vredelo je da se malo pomučim da bih se divio svojim lepim očima.Ne,nisam narcis ni egoista,ali nosam kriv što imam dobre gene,a i to je jedina stvar po kojoj ličim na mamu.Kad smo već kod toga,brat je konačno rešio da mi se oženi.Ajoj,ko zna koliko je para potrošio dok je svojoj dragoj Suzan ispunio sve želje.Tata je hteo da bar Maks pođe sa mnom,da se nešto naopako ne desi,ali ja sam,naravno,odbio jer,šta može da mi se dogodi u rođenoj kući?Ustvari,pokajao sam se kasnije jer se Rej,čim sam zakoračio u dvorište,doslovno bacio na mene i oborio me,a vi sad vidite kako je kad vas obori bokser od bar sto kila i dva metra.Od Roksinog venčabja nemam baš lep pogled na sve te događaje,ali je on ipak moj batica,kako da ne dođem.Zatim,posle Rejovih izliva ljubavi,naleteo sam na mamu i bi sav umrljan od karmina,a zatim dobro izrešetan što joj se nisam javljao dovoljno često.Ešli nije bila tu kad sam došao(jer sam stigao par dana pre venčanja da bih proveo neko vreme sa njima).Tu je bio i Nik.Čini mi se da sam bio malo ljubomoran što su se on i mama zbližili,a to je zaista sebično sa moje strane jer ipak Rej živi izdvojeno od nje,Ešli je na Akademiji a ja nisam ni u istoj državi.Dobro je da ima nekog sa kim će da provodi vreme.Što se tiče Ešli,došla je kasno uveče i dovela je svog dečka sa Akademije.Konačno sam se setio imena (ustvari,rekao mi ga je on).Zvao se Liam i izgledao je fino,ali,naravno,morao sam da ga upozorim na to šta će se desiti ako uradi nešto mojoj sestri,mada se čini da je Rej to već odradio i tovroma dobro,ali bolje da se osiguram.Naravno,čim je saznala za to,toliko mi se izdrala da su komšije došle da vide šta se to dešava.Tako je oduvek,volela je da bude nezavisna,a ja i Rej smo oduvek bili prezabrinuti za nju.Majk,čovek za kog sam do skoro mislio da mi je otac,je umro pre nego što se ona rodila.Ja i Rej smo bar neko vreme proveli sa njim,dok ga ona nije ni upoznala.Nije bio moj otac,što ni sam nije znao,ali mi je bio kao otac oduvek.Mnogo smo ga voleli i Rej i ja i bilo na m je žao što ga ona nije upoznala i provela neko vreme sa njom,tako da smo se oduvek trudili da budemo kakva-takva zamena za njega.Možda smo malo preterali,ali je znala da je to samo zbog naše ljubavi.Na dan venčanja smo motali većinu ljudi da uveravamo da sam to ja,jer sam za većinu njih bio mrtav,a to je dopunio moj odlazak u Njujork.Polovinu smo kako-tako ubedili,dok smo odustali od ostalih.Ja sam im poklonio dve karte za Bali za medeni mesec(to je omogućio moj dragi drug Maks koji mi je otkrio šifru sefa,uz uslov da nikom ne kažem za to i da ne uzimam previše).Naravno,kao što i odgovara takvoj prilici,ja,Kris i Bastion smo se napili kao nikad.Zaboravio sam da kažem da su i oni došli sa porodicom jer se moja mama druži sa njihovom.Kolko sam shvatio,njih dvojica su su malo preterali sa pićem pa su počeli da prave buku i stanari zgrade su hteli da ih tuže.Naracno,roditelji su ih naterali da se vrate kod njih u Virdžiniju jer ovako ne bi imali gde da žive u najboljem slučaju,u najgorem bi morali da plate kaznu ko zan koliko ili,u najgorem, da odu u zatvor.Nas zrojica smo,pored svih upozorenja,napravili takav lom da je neko od gostiju zvao policiju.Rej i Suzan su ih jedva ubedili da se ništa ne dešava i da.smo mi samo deca koja su malo preterali u ludorijama.Eh,da smo samo saznali ko je zvao muriju,ne bi se dobro proveo.Osim par tih gluposti,udvarali smo se većini ženskih zvanica,pretežno Suzaninim prijateljicama.Ne poričem,starije su od nas bar pet godina,ali opet su zgodne.Ako se.ne uzmu u obzir sve te gluposti,bilo je dobro.Osim ta dva,proteklih par meseci se nije desilo ama ništa.Možda može da se uzme u obzir Enerino obećanje da će da mi upropasti život koje se,na moju nesreću,ispunilo.Ta devojka je stvarno luda.Prvo je poslala nekog da mi donese picu u kojoj je bila bomba i da kaže da to picerija časti jer sam verna mušterija.Brate,saznala je i u kojoj piceriji najčešće naručujem!Srećom,nije joj uspelo jer očigledno nije dobro napravila sve to čim nije eksplodiralo.Ne bih ni znao za to da nisam zagrizao baš to parče i osetio neki metal.Od tad mi se pica zgadila.Ostalo je bilo sve gore od goreg,te me neko upuca mitraljezom,te mi konobarica stavi nešto u piće pa se probudim na Antarktiku,te uznemirava bilo koju devojku sa kojom izlazim...Možda sam zbog toga i postao popularan u društvu na Menhetnu,jer mi se većina divila kako sam uspeo sve to da preživim.Većina ih je to smatrala srećom,ja to smatram prokletstvom.Mislim,neko vas ubije svakog dana i to na najgori mogući način.Jedini izlaz je da budem sa devojkom koju svakim danom sve.manje podnosim...To je prokletstvo,ako mene pitate.Bilo je tu i bezazlenijih slučajeva njenih izliva mržnje,koji su bili mnogo češći od onih opasnih,da ne zaboravim da je tu.Većinski dođe neki tip u kafe u koji izađem sa nekom devojkom i pobije se sa mnom.Nekako uvek pobedi jer ja ne smem da koristim moći u javnosti i nisam baš dobar u običnom fizičkom okršaju,a Enera to dobro zna,zato tad i radi sve to.Postao sam omiljen pacijent svih doktora i medicinskih sestara i u ambulanti,i na intenzivnoj nezi,i u bolnici,i na hirurgiji,ma svugde.Većina nih se čudila kako neke stvari preživim a da mi ne ostanu nikakve posledice.Hvala bogu pa mogu da učinim da mi sve rane.nestanu jer bih do sad u najgorem slučaju bio nepokretan,a u najboljem se ne bih prepoznao od ožiljaka na licu.Par puta su me intervjuisali iz raznih novina u vezi toga.
Bila je zima,tačnije decembar.Prošlo je pet meseci od kad sam se doselio u Njujork.Ležao sam na krevetu sa par zavoja na glavi,uspomenama od prošlog Enerinog napada kojo se desio te noći.Više sam bre umoran od života!Upoznao sam jednu devojku kojoj sam se očigledno jako svideo.Počrli smo priču o tome kako ona ne veruje da sam ja još živ jer ona studira medicinu a majka joj radi na intenzivnoj (kasnije me je njena majka lečila) i da je prosto nemoguće da sam još živ i zdrav.

-Ma ja sam ti deset puta bolji od Supermena!-rekao sam joj tom prilikom.

Hm,bio bih i sto puta bolji da joj pokažem moje moći,ali nisam smeo u javnosti.Takav je bio zakon,nismo smeli da dopustimo ljudima da posumnjaju u naše postojanje.Ja se toga retko pridržavam,ali sam video da se po kafeu vrzma nekoliko Lovaca,a da me uhvate kako nešto takvo radim,nastao bi veliki problem.Rešio sam da je otpratim kući i kad smo bili na raskrsnici,neki ludak,kog je sigurno unajmila Enera,se zabio u mene kolima.Ko zna šta mi se sve izdešavalo u telu tad,ali sam dok su došli samoizlečio sve osim par rebara i potresa mozga.Naravno,nisu verovali da je samo to.Morao sam da smislim neku glupu priču,nemam pojma ni šta sam im napakovao.Dakle,ležao sam onako jadan izudaran a u glavi mi je zujalo ceo dan.Jedino dobro kod svega ovog je to što me po ceo dan uslužuju ko kralja nekog.Odjednom,zazvonio mi je telefon na noćnom stočiću.Onako mamuran od lekova protiv bolova sam ga dohvatio.Mislio sam da me mama zove da vidi kako sam kad...Nrpoznati broj.Šta je sad?Hm,sigurno me neko zeza,ali možda je nešto važno.Čuo sam.glas sa druge strane i sledio se:

N.N.:Halo?

Ja:Odakle ti moj broj?

N.N.:Dakle,znaš ko je?

Ih,brate,taj odvratni britanski naglasak bih odmah prepoznao.

Ja:Aidene,ne zezaj me nego pričaj šta hoćeš,imaš dva minuta.

....................................................................
Danas,ali sa malim zakašnjenjem.Ali,bar nisam ceo dan preskočila...Paaa nema šta da kažem,tako da BYE!