Vatra u njihovim grudima nije prestajala. Potpuno su razbili neprijateljsku formaciju, ali postojalo je jš nešto što su morali obaviti. Morali su stići do samog kraja. A to je zaista bilo teško. Jer, protivnik kao da je sve više navirao, naprotiv, nije hteo da se preda. Hulandar je vodio jednu grupu vitezova, noseći ponosno svoj oklop i šlem od srebra. Nije hteo da se ističe medju tim ratnicima. Hteo je da bude jednak. Trčali su i kosili svojim mačevima neprijatelja, koji je bio slabije opremljen od njih, ali je u svojim redovim krio vešte i pripremljene strelce. Hulandar je video kako strele lete i padaju direktno na njih.

- Pazite!

Munjevitom brzinom su ču kleknuli i štitovima prekrili glave. Medjutim, nekolicina njih nije uspela da se sačuva od žstokog naleta strela.

- Hajde ljudi, dižite se!- Hulandar je vikao na njih.

Morao je. Nije smeo da dozvoli da neprijatelj pobedi. Dok je njegov otac vodio borbu sa mnogo većom grupom ljudi, on je morao da brine o toj maloj količini odredjenih ratnika. Bitka je bila suviše teška, da bi princ dozvolio još neke gubitke. Nerpijatelj je hteo da ih pobedi na tom ogromnom bojnom polju i da im spali kraljevstvo do temelja. Hulandar je jurišao ka neprijatljskoj grupi, vodeći sa sobom one koji su preživeli prvi opasni nalet strela. A neprijatlj je znao da će im Hulandar prići mnogo brže nego što su očekivali, jer je njegov juriš medju te linije bio nezautavljiv. Još jedan talas strela je poleteo. Ponovo je bilo gubitaka Konačno, Hulandar je dodirnuo svojim oklopom i mačem neprijateljska tela. On i njegova grupa su se konačno sudarili sa vojnicima koji su izgledali mnogo jači od njih, ali se videlo da su puni straha.To je princ i iskoristio. Sve su pobili. Sve do poslednjeg strelca. Jedan deo ogromne neprijateljske vojske je razbijen. A Hulandar neće tu stati. Neće stati dok poslednji ratnik ne bude ubijen. Pogledao je, u trenu koji je stao, ka vojnicima naprijatelja koji drže hrabar otpor njegovom ocu.

- Ljudi, nema stajanja. Ovaj deo smo pokorili, a sada za mnom, da pomognemo kralju!

Uz glasan huk i ratne krike, potrčali su ka Hulandarovom ocu. Kralj je odavno imao krvave mrlje na svom maču i štitu, a sad su se mogle jako dobro videti. Daljina je postajala blizina. Bližilo se ratno popodne...

Bitka je besnela do kasno u noć, a onda je konačno, kralj proglasio pobedu. Pobedu nakon više dana borbe. Nije bilo lako.

- Sine, čestitam ti. Uspeo si!

- Ne, oče, ti si glavni heroj. Ti si nas vodio do pobede.

- Hvala ti sine...

Kralj ga je zagrlio. Iza princa su se mogla videti tela mrtvih ljudi i konja. Gubitak je ukazao krvavo lice.

- Sačuvali smo kraljevstvo oče.

- Da... Ali ne verujem da je ovo kraj. Severni ljudi se neće tako lako predati. Moramo biti na oprezu.

- Naravno.

Hulandar se osvrnuo oko sebe. Video je rezultate bitke, koja je mogla lako krenuti drugačijim ishodom.