U kraljevstvu su svi znali za Tihog Drejsa. Tih, povučen starac, koji je stalno sedeo u uglu sam, daleko od svih. Obučen kao prosjak, umotan u stare krpe, Tihi Drejs kao da je izgledao nepomično. A ipak, mnogi nisu znali da je on bivši vojnik kraljevske vojske, hvaljen mnogo puta od samog kralja. A ipak, on je najviše voleo da priča priče, u koje niko nije hteo da poveruje, jer su izgledale previše uveličano, previše nestvarno...

Hulandar je tog popodneva odlučio da se preruši u običnog čoveka, skinuo je krunu i obukao malo stariju odeću. Zaputio se u vašar, koji je svakog dana, činilo se, sve više i više rastao. Princ se uvukao u masu i razgledao tržnice. Iznenada, pomalo neočekivano, obratio mu se čovek malo dubljeg glasa. Isprva ga Hulandar nije spazio.

- Hej, momče!

Hulandar je zastao.

- Ovamo, na desno.

Okrenuo se. Video je starca sede kratke kose i tamno zelenih očiju, kako sedi pribijen uza kamen. Ispred njega je bila samo jedna šolja.

- Molim te, pridji, udeli mi koji zlatnik, puno će mi značiti da okusim malo hleba nakon dugo vremena...

Hulandar je bez reči prišao. Zavukao je ruke u džep i izvukao zlatnik. Nakon što je prošao ton zveckanja šolje, starac mu se ponovo obratio.

- Hvala ti. Nakon dugo vremena, neko se sažalio i ubacio mi zlatnik. Kako ti je ime?

Hulandar nije hteo da mu kaže pravo ime.

- Ser Trejs, starče.

- Lažeš.

- Molim?- zabezeknuo se princ.

- Ti si Hulandar.

- Kako si znao?

- Ja sve znam, prinče. I znam zašto si se prerušio u običnog čoveka. Hteo si da istražiš svet, zar ne? Hteo si da otkriješ nešto drugaačije. Vidi ti se u očima.

Hulandar je bio iznenadjen moći zapažanja strarca, kojeg nije iz prve prepoznao. Ali kao da mu se učinio poznatim.

- U pravu si. Čekaj, ti si Tihi Drejs? Tako te zovu, zar ne?

- Da... Drago mi je što si me prepoznao. I kao znak zahvalnosti, voleo bih da ti dam poklon.

Na te reči, Tihi Drejs zavuče ruke u džepove. Izvadio je predivnu zlatnu ogrlicu, koja je na svom kraju držala privezak u obliku mača i štita koji se ukrštaju.

- Nadam se da će ti doneti sreću.

Stavio ju je oko vrata princa , a zatim navukao kapuljaču preko glave. Hulandar je gledao kako starac nestaje pred njegovim očima. Stara odeća i krpe, pale su na zemlju...

- Andjele, ne znam koliko ću moći više da podnesem ovu magiju.- otelo se Hulandaru.

Na njegovom vratu, sjajila je ogrlica, koja je krila mnoge tajne. Ogrlica dostojna kraljeva, i Hulandar je tek trebao da otkrije njene moći. Tihi Drejs je njega odabrao za nju. Da je nosi... Jer on je bio taj koji će promeniti svet.