Potregal, mitsko stvorenje, polu-čovek, polu-orao, bio je neprikosnoveni vladar neba. Legende i priče u kraljevstvu su ga veličale, po njima je bio zaštitnik neba. Ili možda nije?

Kopita konja su počela da pršte u zemlji, dok se oklop presijavao na Suncu. Viteške borbe su bile u toku, a Hulandar je iskoristio priliku da se preruši i oproba medju najboljim konjanicima u kraljevstvu. Odlučio je da nosi crveni kostim sa šlemom, koji je na vrhu imao crveno pero. Posle tri borbe, bio je red na princa Kronsa da se oproba u tom strašnom svetu kopalja. Njegov konj je lagano došetao do mesta na kojem treba da se održi borba. Ispod šlema viteza sa crvenim perom videlo se da je potpuno smiren, i uveren u svoju pobedu... Protivnik mu je bio zeleni vitez, čiji je konj bio nemiran. Kao da je jedva čekao da se zajuri u suparnika. Dat je znak... Hulandar se zajurio u zelenog viteza i svom silinom je bacio svoje koplje u njega. Izmedju tog zvuka su se konjanici provukli bez povrede i bili su spremni za drugi krug. Brzina konja se nakon par trenutaka ponovo promenila i bilo je jasno da će ovog puta silina udarca biti jača nego pre. Ovog puta, zeleni vitez nije izdržao. Hulandarov koplje je napuklo pri udaru u stomak zelenog viteza. Vitez sa crvenim perom je izašao kao pobednik. Sišao je sa konja i uputio se ka publici. Medjutim, sasvim neočekivano, čudno stvorenje se bacilo na njega, zgrabilo ga kandžama i ponelo u visine. Dok su ljudi zapanjeno gledali, a kralj besneo u nemogućnosti da pomogne svomm sinu, Potregal je čvrsto držao princa Kronsa i vinuo se još više u visine.

- Pusti me, proklet bio!

- Ne nameravam, imam bolji plan u vezi sa tobom.- rekao mu je Potregal.

Dok je Hulandar na sve načine pokušavao da se oslobodi, Potregal je sve više stiskao njegova ramena. Bol je bio nepodnošljiv.

- Što se više trudiš, to ću više da stežem. Ne preporučujem ti dalju borbu. Inače ću te ispustiti i razbićeš se o stene. A posle će reka da odnese tvoje telo. Onda mi nećeš vredeti...

- Šta ti zapravo hoćeš od mene?

- Ručak. Odavno nisam okusio ljudsko meso.

- Pusti me, kada moj otac pošalje ljude na tebe, nećeš se dobro provesti!

- Ućuti, prinče. Nećeš dočekati sledeći dan, ako odlučim da ti sada presudim. Nije ti to dobra odluka!

Potregal je svojim krilima sekao oblake. Čovek sa glavom orla je bio uporan da odnese princa u svoj dom. Nije mu vredeo mrtav. Još jače ga je stegnuo. Hulandar je izgubio svest. Probudio se u kući Potregala. Savršeno isklesani zidovi od kamena, popunjeni draguljima, bacali su svoju lepotu i strah u njegove oči. Osvrnuo se oko sebe. Iako je bio vezan, nije mogao da mu promakne nameštaj od kamena i drveta. Tepih pun kristala i veliki prozor, koji je puštao da Sunce udje bez ometanja, ostavili su čudan utisak na njega.

- Aaah, probudio si se. Konačno. Sada ću ti saopštiti svoj plan.- rekao mu je Potregal, koji je lagano prilazio vezanom princu Kronsa.

- Nećeš se izvući sa ovim. Čuješ li?

- Sumnjam. A sada da predjemo na stvar, može? Znaš li zašto sam te uhvatio?

- Zašto?- upitao je Hulandar tihim glasom.

- Zato što si bio najranjiviji od svih ratnika koje sam gledao danas. Nebo me nije sprečilo da vidim snagu. A ti si je najmanje imao. Sada ću da imam najukusnije meso. Meso princa Kronsa.

- Ti si poludeo!

- Možda, ali zar nismo svi pomalo ludi?

Potregal se okrenuo i otišao. Medjutim, na Hulandarovu sreću nije primetio maleni nož koji je bio za prinčevim pojasom. Hulandar je nekako uspeo da se namesti i nož je pao na zemlju, jer pojas nije bio suviše stegnut. Princ je iskoristio priliku i prwsekao kanap. Kada se oslobodio, izvadio je mač. Krenuo je ka tom čudesnom Biću neba. Potregal se iznenadio kada je čuo Hulandara.

- Da vidimo ko sada nema snagu!

Potregal je vešto izbegavao zamahe mača. Pera su padala sa krila i polako se kretala ka podu od kamena. Biće je nekako uspelo da dodje do svog kamenog sečiva i upustilo se u borbu, koja je sada bila mnogo teža po Hulandara. Potregal je udarao i udarao po oštrom čeliku. Uspeo je da Hulandara namami do ivice pećine u planini. Hulandar je bio blizu pada, ali je nekako uspevao da okleva. Oštrica se još jednom sudarila sa kamenom i nije se odvajala neko vreme.

- U stvari promenio sam mišljenje. Ipak ću uživati da gledam tvoj pad sa planine.

- Nećeš to dočekati!

Hulandar je uspeo da savlada Potregala i da ga gurne sa ivice planine. Moćni letač je padao, dok mu se krv širila na krilima. Ubod malo iznad pojasa je bio dovoljan da prouzrokuje dovoljno jaku ranu... Hulandar je disao ubrzano, dok je gledao pad...