Lepota je bila više nego vidljiva. Zvuk koji je dopirao iz skrivene odaje ga je sve više privlačila, jer nije mogao da mu odoli... Otkškrinušvi vrata, zavirio je u taj svet tajni. Crno odelo velikog maga Fenuksa stajao je pred njim. I mamio ga je sve jače i jače. Napokon, on nije mogao da odoli i obukao ga je. Sve je izgledalo normalno, te večeri na balu. Medjutim, jedan trenutak je bio presudan da naruši mir i njegovu povezanost sa devojkom koju je upravo upoznao.

- Imaš prelepe oči.- izgovorio je tihim glasom.

Ona se nasmešila i nije oklevala da mu uzvrati.

- Hvala ti.

Plesali su lagani valcer, opijeni svojom blizinom, i muzikom koja je činila da hemija izmedju njih još više dodje do izražaja.

- Kako se zoveš?

- Katarina.

- Katarina, učinićete me najsrećnijim čovekom ako pristanete na jednu šetnju kroz naš vrt.

- Ah, biće mi zadovoljstvo, vaša visosti.

- Molim te, zovi me po imenu.- nasmešio se.

- U redu, kako vi kažete. Gde ste naučili tako dobro da plešete?

- Malo sam gledao, malo gnjavio majku i prethodne devojke.- namignuo joj je.

- Hahaha, opasni ste.

- Nadam se da nisam toliko.

- Ma ne... ne brinite. Volela bih da se ovo veče nikada ne završi.

Uživao je u njenoj lepoti. Slagao sa svime što je rekla. Medjutim u jednom trenu je ugledao pred sobom odvratno čudovište kako mu se smeši, dok mu iz usta ispadaju bale. Na svu sreću, brzo je ta slika nestala. Ponovo je video tu prelepu devojku i odahnuo u sebi. Završili su ples...

- Hoćemo li?- upitao je nežno.

- Naravno.

Izašli su, lagano dotaknuvši svaki stepenik. Nedugo zatim, šetali su popločanom stazom, koja je sa obe strane bila okružena drvoredom najlepših jelki i čempresa. Veče je bilo predivno i mirno. Sve do tog sledećeg užasnog trenutka, kada se Hulandar zaprepastio više nego inače, i izvukao mač. Stvari su počele da mu se prividjaju i malo je falilo da ubije Katarinu. Medjutim, uspeo je da čuje njen glas pre nego što je spustio oštricu na njenu nežnu kožu.

- Jeste li dobro?

- Nisam. Niste vi krivi, osećam se loše. Prividjaju mi se stvari. U jednom trenu vidim vas, a u drugom čudovište. Oprostite mi... Najbolje da vas napustim, pre nego što uradim nešto loše...

Katarina ga je gledala zaprepašćeno. Strah se ulio u njeno srce.

- Šta to pričate, za ime sveta?

- Izvinite.- rekao joj je i požurio.

Izgubio se u mraku, i ostavio je. Gledala je u njegov lik kako se u gubi tragovima noći...

Hulandar je bio skrhan i nije mogao da veruje šta ga je snašlo. Hteo je samo da se skloni od svih. Od svih koje bi mogao da povredi... Vrata njegove sobe su se snažno zatvorila. Tresak je pružio eho u tišini dvora...

- Šta mi se dodjavola dešava? Šta nije u redu samnom?!

Vodio je bitku sa samim sobom, a nije znao šta je pravi uzrok njegove nesreće. Crni kostim, koji je nošen znatiželjom obukao, stajao je mirno na njemu i polako ga izjedao iznutra. Hulandar je tonuo u duboki bol...

Prošlo je par sati i njegov bol nije prestajao. Hulandar je zaplakao jer je osetio da njegovu dušu guši nešto iznutra.

- Oprostite, visosti, mogu li?- upitala je služavka koja je čula njegov plač.

- Naravno. Žao mi je što me vidiš ovakvog...

- Nemojte plakati. Sigurno postoji razlog da se ovo reši.

Pokušala je da ga uteši, ali bez uspeha. Hulandar je gledao kako se ljudsko biće pretvara u demona. Ovog puta se suzdržao. Odlučio je da stane na put svom strahu.

- Niko ne može da mi pomogne. Ja... umesto vas vidim demona gospo. Vi ste čudovište koje sedi do mene i teši me.

- Morate se boriti protiv toga. Možete li se setiti kako je došlo do toga? Šta ste radili zadnjih par dana?

- Našao sam čudno odelo. Ne znam, šetao sam dvorom i ušao u neku sobu, za koju mi otac nije rekao godinama unazad. Prvi put sam je video. I tamo ugledao ovo odelo

- Da li ste posle toga doživeli ovakvu tugu?

- Ne... Sve do danas.

- Probajte da skinete odelo.

Hulandar je poslušao i skinuo ga je. Slika čudovišta je izbledela.

- Dodjavola! Ovo mi je nanelo mnogo štete. Da sam znao, nikad ga ne bih obukao!

Ljutit i raazočaran, bacio je kostim kroz prozor. Vetar je poneo crnu kutiju čudovišta, a Hulandar je bio slobodan. Konačno...