Snovi mogu nekad biti stvarnost. I to je Fasterus savršeno znao. Bio je demon koji snove pretvara u košmare. Posećivao je samo one najslabije, neistrajne osobe. Znao je kada im jednom upadne u san, neće izaći živi odatle. Biće to borba na život i smrt u kojoj on pobedjuje...

Hulandar je te večeri, prigrljen uz Elenu, sanjao miran i lep san. Nije ni slutio da ga je Fasterus, demon košmara, odabrao za sledeću žrtvu. Hulandar je u početku bio miran, ali je počeo da se okreće čas na jednu, čas na drugu stranu. Znoj nije hteo da se osuši, štaviše, Hulandar je imao osećaj kao da će čitavo more da se slije niz njegovo lice.

Koračao je sa Elenom, dok je duvao lagani povetarac. Šumska staza je bila predivna, zemlja popunjena sa kamenčićima, grančicama i ponekim insektom, koji bi brzo pobegao pod njihovim nogama. Koračali su, smešeći se. A onda, iznenada je Elena pala kao pokošena. Njene zatvorene oči i beživotno telo na zemlji, uplašili su Hulandara. Miran san je počeo da se pretvara u košmar.
- Ustani! Elena...- pokušavao je da dodje do nje na sve načine, ali nije uspevalo.
- Ona je sada moja, prinče!- začuo je oštar i probadajući glas.
Okrenuo se i ugledao stvorenje koje je bilo užasno, da mu se sledila krv u žilama.
- Ko si ti?
- Ja sam Fasterus, demon košmara, i ti si moja sledeća žrtva. Pobrinuću se da se nikad ne probudiš. Hahaha!
Hulandar nije znao šta da misli u tom trenutku. Samo je posmatrao demona, kojem su crvene oči svtlele kao da se komadić Sunca slio u njih. Demon je bio krupan, crne koštane kože, a prednji deo tela su mu prekrivale dve crvene linije. Grozan prizor za princa Kronsa.
- Vrati mi je.- pokušao je mirno da kaže Hulandar, ali mu se u glasu ocrtavao bes.
- Ti si na redu.- rekao mu je Fasterus, upirući prstom u njega. Nasmejao se, pritom pokazujući svoje bele zube.
Nebo se prmenilo... Oblaci su počeli da se pomeraju munjevitom brzinom, a Hulandar je imao osećaj da se ceo svet sručio na njega. Zatim je osetio udarac u glavu. Osetio je da propada, a nakon odrdjenog vremena našao se na zemlji. Kada se osvestio, ponovo je ugledao Fasterusa, koji mu se obratio.
- Znaš, zadovoljstvo je gledati kako vi ljudi propadate u jamu očaja. Uživam dok vas gušim u vašem bolu. Nećeš se izvući živ iz tvog sna, mladi prinče. Dok si ti sada ispred mene, tvoja žena je u komi. Spava, ali nije svesna. Prinče, tvoja podsvest je u mojim rukama, haha!
- Ti...- jedva je rekao Hulandar. Osećao je slabost u grlu. Kao da se gušio.
- Nema potrebe za grubošću, prinče.
Demon se nasmejao. Hulandar je osećao da gubi dah.
- Osećaš li to? Osećaš li kako tvoja podsvest umire, mladi prinče?
- Nećeš me ubiti. Nećeš!
- Ne bih rekao.- odgovorio je sa smeškom Fasterus.

Hulandar se okretao i osećao veoma jak bol u glavi.

- Ne, nećeš me pobediti! Jesi li čuo?

- Ljubavi šta ti je?- upitala je iznenadjeno Elena.

Hulandar j otvorio oči. Bol je prestao.

- Sanjao sam da si u komi. Ali si dobro...

- Da, dobro sam. Ne brini. Tu sam pored tebe. Spavaj sada...- rekla mu je.

Smirio se. Nadao se da ga Fasterus neće napasti kada zatvori oči. Dočekao je jutro mirno, okružen toplotom i sigurnošću. Sunce ga je oslobodio napetosti i straha...