Otvorila je oči i pogledala oko sebe. Soba je bila obasjana mesečinom, a onda je u uglu sobe ugledala siluetu muškarca. Iz nekog razloga nije bila uplašena, ustala je iz kreveta i krenula ka tom uglu. Približila se, pogledala muškarca u oči i taman kad je krenula da ga upita šta traži u njenoj sobi, nestao je. "Da li si u redu, Aline?", Leon je upitao i spustio ruku na njeno rame.

Trgla se i pogledala u tog čoveka. Rekli su joj da je on njen muž, ali se ona iz nekog razloga nije sećala ni njega, dece, a ni bilo čega iz svog života. Klimnula je glavom. "Da.", promrmljala je i instiktivno se povukla nazad.

Sklonio je šaku sa njenog ramena. "Vrati se u krevet."

Klimnula je, legla, sklopila oči i napravila se da spava. Nije joj bilo jasno šta se upravo dogodilo. Nije je uplašio lik tog muškarca, šta više, delovao joj je poznato, za razliku od svih ostalih u njenom životu. Osetila je dodir na ramenu i otvorila oči. Iznad sebe je ponovo ugledala istog muškarca. Trepnula je i sekund kasnije je nestao. Duboko je uzdahnula. Verovatno se samo njen um igra sa njom. Sve što je želela bilo je da se seti bilo čega iz svog života. Imala je dvoje dece i muža, a nije znala ništa o njima, čak ju je on i plašio, pa je stalno naprezala um pokušavajući da se seti. Da, pomislila je, čim bude malo odmorila i prestala da se trudi, setiće se. Ponovo je sklopila oči, ovog puta rešena da otpusti sve misli i zaspi. Nekoliko trenutaka kasnije joj je to i pošlo za rukom.