Dani su prolazili... Tipično za mene... Darko, posao, novina su bile crne oči... Ambis koji se ocrtavao u njima i ono što su budile u meni a ja sam tako htela u tim trenucima pobeći iz svoje kože... Jedno vreme je bilo tako a kako su meseci prolazili crne oči su mi bledele... Dolazio je novembar. Napolju je bilo baš hladno a ja sam išla do bolnice.

Jedva sam čekala da se ugrejem u bolnici i ako je od auta trebalo svega par minuta. Ušla sam u bolnicu i osetila veoma prijatnu atmosferu u njoj. Čudno?

Došla sam do šaltera i pripremila se za svađu ali umesto toga žena me je sa ljubaznim tonom iznenadila.

,,Vaš doktor je dao otkaž nažalost ali tu je novi. Topla preporuka'' - Pre nego me je odvela do njegove ordinacije šapnula mi je da je dasa na šta sam se nasmejala. Čudan neki dan... Pokucala sam.

,,Napred'' - Ušla sam i našla se oči u oči sa mlađim doktorom plavih očiju. Prozračno plavih očiju... Tako spokojno plavih... Osetila sam mir... U trenutku kada mu se na licu pojavio osmeh prosorija je postala ipunjena njegovom aurom. Mada imao je nakako blesav osmeh...

,,Vi ste Lejla?'' - Izgovorio je prelepim glasom i trgnuo me iz transa.

,, Dr. Mihajel Hill'' - Pokaza mi je rukom da sednem što sam i uradila.

,,Kako se osećate?''

,,Dobro...'' - Pričali smo on se smejao, čak sam se i ja smejala. Izgubila sam pojam o vremenu čak nisam ni primetila kako smo sa mog stanja prešli na moj privatan život. Uskoro sam se pozdravila sa njim krenula kući...

Mihajel Hill

Gledao sam je kako izlazi uz smešak. Čudno mi je prijala. Imala je nešto poznato. Razmenili smo brojeve ali pazio sam jer čari anđela umeju da pomute um običnog čoveka. Ona je ipak zauzeta... Neću lagati da mi to ne smeta... Samo jednom ga je spomenula. Usteže se da priča o svom privatnom životu. Nimalo ne sliči njoj... Ali budi isti osečaj... Telefon prekida moje misli... Lucijan...

Lejla

Ubrzo sam došla kući i bacila se na krevet.

Dani su prolazili a ja sam sve više svog vremena provodila sa Mihajelom. Prijao mi je njegova priča, osmeh, sve... Nešto u njemu me je smirivalo i ne znam osećam se čudno, da ne kažem ludo. Smejem se bez razloga kao budala dok idem kući i razmišljam o našoj sutrašnjoj večeri.

U osam je došao po mene pa smo otišli na večeru. Odveo me je u neki fensi restoran. Seli smo i ubrzo i naručili.

,,Izgledaš prelepo'' - Nekako sam se već navikla na njegove komplimente svaki put kad se vidimo.

,,Hvala i ti ne manjkaš'' - Nasmejao se, jebote ubiće me te plave oči i besprekoran osmeh.

,,Dakle ti i darko ste već dve godine zajedno?'' - Nekako uveik vešto izbegnem ovu temu ali izgleda ne i danas.

,,Da, on je super i voli me''

,,A ti njega?'' - Zašto sam zacutala?

,,D..Da, volim ga...'' - Nasmejao se nekako čudno. Nakon večere vozili smo se u tišini.

,,Gde idemo?'' - Upitala sam nakon što sam svatila da me ne vozi kući.

,,Iznenađenje'' - I ako se znamo samo par meseci nekako mu verujem. Znam da je čudno ali tako je, verujem mu...

Stao je na nekom brdu iznad grada, prelep pogled.

,,Prelepo je''

,,Da kad god me brat iznervira dođem ovde''

,,Nisam znala da imaš brata'' - Nije ga spominjao.

,,Nismo baš u dobrim odnosima''

,,Ja... Imala sam sestru...''

,,Imala''

,,Poginula je kad sam bila mala ni ne sećam je se, kao ni svojihg roditelja''

,,Zao mi je...''

,,Mislim da treba da rešiš stvari sa svojim bratom... Ipak još je živ zar ne?''

,,Imaš prvo samo...Malo je komplikovano'' - Nasmejem se.

,,Pa malo se potrudi''

,,Da, daću sve od sebe'' - Kaže to nekako nesigurno. Nisam htela više da ga pritiskam nego sam ga zagrlila. Bio je ukočen na početku ali mi je uzvratio zagrljaj. Bože grlila bih ga doživotno. Prekinem zagljaj ali ostanem i previše blizu njega, hipnotisana sam tim plavim očima. Prebacim pogled na njegove usne i tad se trgnem ko oparena. Jel sam to ja upravo pomislila... Ne!

,,Ovaj... Mogli bi poći kući''

,,Da, slažem se'' - Ubrzo me je ispratio do stana i utrčala sam kao da bezim od nekog.

,,Hej, gde trčiš?'' - Iznenadim se kad ugledam Darka.

,,Hej'' - Dolazi do mene i polju bi me na blic.

,,Bila si sa Mihajelom?''

,,Da...''

,,Nisi zaboravila da si sutra moja?''

,,Ne...'' - Zazvoni mu telefon..

,,Moram da idem, čekaj me sutra dolazim po tebe u sedam'' - Klimnem glavom dok on odlazi. Ja mislim da počinjem da se zaljubljujem u Mihajela... Sve je drugačije sa njim, sve je bolje, ne znam... Moram da prekinem sa Darkom, nikad nisam bila devojka koja zavlači momke. Nikad nisam bila devojka koja je verovala da ljubav ustvari i postoji ali sa Mihajelom je sve lepše. Ne znam da li on oseća isto ali ja definitivno nisam od onih devojka koje se boje da rizikuju.

Sledećeg dana sam odlučila da raskinem sa Darkom na večeri.

Čudna stvar je što me je Darko odvezao u neki luksuzni restoran i što smo mi jedini gosti pa se ne usuđujem ni da progovorim.

,,Što si se sva ukočila?''

,,Ovo nekako nije večera na koju sam navikla da idem sa tobom''

,,Jel toliko loše?''

,,Ne samo je čudno...'' - Nasmejao se.

,,Darko moramo da pričamo'' - U tom trenutku začujem muziku i vidim Darka kako ustaje. Bože neće valjda....

,,Lejla da li bi pristala da se udaš za mene i budeš sa mnom do kraja naših života'' - O da hoće. Ja sam došla ovde da raskinem sa njim a on da me zaprosi.

,,Darko, ja... Izvini ne mogu da se udam za tebe... Ja...'' - Ustaje sa smeškom

,,Znaš nekako sam znao da će biti ovako. Pamet su ti pomutile te njegove plave oči'' - Istina te njegove plave oči su mi stvarnoi pomutile pamet ali i zadrmale srce mozda po prvi put u mom životu...