Bjanka

"Jebote Bjanka."

Progovara, dok se okreće pokušavajući da ne gleda u moje lice u moje suze.

"Pusti me da izađem."

Progovaram kroz jecaj.

"Ne. Sedi. Molim te nemoj da plačeš."

Odvodi me do fotelje i spušta me ne bi li sela. Pruža mi maramicu dok se okreće nekontrolisano šetajući.

"Jebote, jebote."

Psuje dok rukama prolazi kroz kosu. Prilazi mi sedajući na sto preko puta mene. Hvata me za bradu podižući mi glavu sve dok ne ugleda moje oči.

"Ko te je doveo u ovo stanje?"

Upita me besno, stežući vilicu dok mu oči postaju tamnije, a svaki mišić na telu napetiji.

"Šef, ti, glavni, ova firma."

Odgovaram kroz jecaje gledajući ga u oči.

"Ispraviću sve, samo nemoj da plačeš. Tvoje suze su tako... Ne mogu da gledam to."

"Ako ne možeš da gledaš zašto si me doveo ovde?"

Upitam smirujući se polako, jer samo njegovo prisustvo me je umirivalo. Zašto se po prvi put osećam sigurno kraj negog muškarca. I to kraj ovog nepoznatog nadmenog muškarca.

"Tražila si glavnog kretena i ja sam ti uslišio želju."

Odgovara smejući se na polu usana.

"Ti?"

Izgovaram jedva čujno.

"Glavni kreten."

Potvrđuje. Dok se u mojoj glavi odvija haos. Dok mi naviru slike događaja, flešbekovi. Aleksandar Antonov, on je Aleksandar onaj Aleksandar. Jebote. Jebote. Upravo sam vikala, napravila scenu najmoćnijem čoveku Rusije.

"Jesi li se smirila?"

Upita me dok gleda u moje usnice hipnotisano, sa kojih sam maramicom brisala karmin. U tom trenu pogledi su nam se sreli. Prelazili smo pogledima jedno drugom od očiju do usana. U trenu sam zaboravila da dišem. Mogla sam da čujem otkucaje svog srca koje je tuklo sve jače. Krv mi je strujala previše brzo kroz telo. Između nas je privlačnost, želja mogla da se oseti u vazduhu, bila je opipljiva. Sklopila sam oči priželjkivajući te usne na svojim. Želela sam da me uzme tim svojim jakim rukama i vodi ljubav sa mnom odmah tu. Začula sam njegov uzdah te otvorila oči. Stajao je ispred mene stežući vilicu dok mu se svaki mišić na telu ocrtavao.

"Hajde Bjanka. Želim da Sergeju daš izjavu i otkaz koji si želela."

Izusti te mi pruži ruku ne bi li ustala. Šta se upravo desilo? Zašto je opet isto uradio? Imao je priliku da me poljubi, ma imao je priliku da me uzme. Nemoguće da nije primetio, nemoguće da nije osetio isto što i ja. Ili ipak. Suzan. Opet mi kroz misli prođe crvenokosa. Glupačo, glupačo. Korim sebe u mislima. Pokušavao je samo da te smiri, da ne bi pravila skandal, da ih ne bi tužila. Naravno, pa šta si očekivala glupačo. Usajem prolazeći pored njega dok njegova ruka ostaje da lebdi. Osmehne se cinično te mi otvori vrata. Zakoračim prelazeći u kancelariju gde me sačekaju znatiželjni pogledi.

"Sedi Bjanka."

Izusti dok rukom pokazuje na fotelju.

"Sergej pripremi papire za otkaz i uzmi izjavu od gospođice Bjanke."

Sergej istog trena uzima papire te počinje sa pisanjem dok Suzan prilazi Aleksandru gledajući ga požudnim pogledom.

"Šta se desilo? Zar je potrebno da daje izjavu? Daj joj otkaz i završimo sa ovom gospođicom skandal majstorom."

Govori Aleksandru dok ga rukom dodiruje po nadlaktici. Govori o meni kao da ja nisam tu. Uredu ljubomorna je, ali ovo je njeno radno mesto, pa zaboga ja sam tu.

"Ja sam ovde gospođice Suzan. Mogli ste ovo malo suptilnije da izvedete."

Izustim nadmeno gledajući ih. Neću dozvoliti ikom više da me uvredi, pa ni devojci Aleksandra Antonova.

"Suzan pazi na reči."

Izusti oštro te istrgne svoju ruku. Prilazeći Sergeju nadvije se nad njim čitajući dokument. Pogled mu postaje sve mračniji dok steže vilicu. Svaki mišić na licu i telu mu se ocrtava od napetosti.

"Uredu je Sergej samo mi daj da potpišem otkaz, nema potrebe za ikakvom izjavom. Samo želim da odem što pre."

Izustim te pridobijem svu njihovu pažnju. Gleda u mene prodornim očima, dok istog trena imam osećaj kako me pogledom skida. Prelazi pogledom sa mene na sto te opet vrati pogled na mene, dok rukom steže ivicu stola. Nesvesno obliznem usne dok u glavi imam scenu kako me uzima na tom stolu. Saberi se Bajanka šta je sa tobom. Prekorim sebe te pomerim pogled.

"Suzan pronađi Natašu i dovedi je ovde."

Izusti ne skrećući pogled sa mene. Suzan se nakašlja te istog trena napusti kancelariju.

"Nela posluži gospođicu kafom i vodom."

Naredi te Nela istog trena ustane odlazeći po kafu dok on vrati pogled na dokumenta. Nela ulazi prilazeći mi te spusti kafu i čašu vode ispred mene. Miris kafe me opet natera na pomisao na nikotin. Tako mi je potreban. Dok gledam u šolju sveže mirisne kafe uočim čvrstu mušku ruku kako spušta pikslu uz šolju. Polako podignem pogled te ugledam njegove oči. Gledamo se ne treptući, naše oči govore ono što usne ćute. Kunem se imala sam osećaj da dodiruje moje telo, mogla sam da osetim njegove ruke svuda po meni dok me je samo gledao. Dok smo očima pričali bez reči. Ovaj muškarac vodi ljubav sa mnom pogledom. Naš prećutni govor očima prekida zvuk vrata, potom i zvuk potpetica. Ostavlja pikslu te se udalji sedajući za stolom kraj Sergeja. Prizor na Aleksandra ovako zavaljenog u fotelji je bio tako moćan. Ovaj muškarac je bio rođeni vladar. Nakon što u kancelariji ušeta Suzan sa Natašom, Aleksandar podigne pogled te izusti.

"Nataša sedite. Suzan ti si slobodna. Nastavi sa svojim obavezama."

Suzan ostane zatečena ali istog trena ćutke napusti kancelariju pre toga me prostreli pogledom.

"Nataša kako ste zadovoljni radom za gospodina Gregorijeviča?"

Upita Aleksandar ozbiljnim tonom koji je ovog trena ulivao neku dozu sigurnosti. Nataša pogleda u mene potom u Sergeja. Sergej klimnu glavom dajući joj nekakav znak. Nakon što Nataša ispriča stanje u firmi, ispiča i za naš danonoćni rad. Aleksandar sedi zavaljen u svojoj kožnoj stolici upijajući svaku njenu reč dok pogledom prelazi sa mene na Natašu. U trenu mi se učini da mu je drugačiji pogled kada gleda mene. Zbog čega mi kroz kičmu prođe jeza.

"Nataša ponudiću Vam posao ovde kod mene u glavnoj firmi ako želite da nastavite sa radom za nas."

Nataša trepnu par puta u neverici te razvuče osmeh.

"Naravno gospodine Antonov, bilo bi mi zadovoljstvo da radim ovde."

Izusti ushićeno te pogleda u mene tužnim pogledom. Klimnem glavom dajući joj podršku te izustim.

"Zaslužila si. Uredu je ja sam i onako dala otkaz."

Izustim dok Nataša zbunjeno, iznenađeno gleda u Sergeja kao da pogledom od njega traži spas za mene.

"Uredu, a sad Vi gospođice Bjanka. Daćete izjavu o svemu šta se tačno desilo, nakon toga ste slobodni."

Izusti hladnim tonom od kog me srce zaboli. Ali ne neću mu priuštiti više nikad da vidi pravu mene. Neću mu priuštiti to zadovoljstvo. Podignem obrvu te stavim svoj lažni nadmeni samouvereni izraz lica. Ustanem te priđem podignute glave stolu, uzimajući iz njegovih ruku dokument tako da ga okrznem rukom.

"Olovku?"

Izustim hladno i nadmeno ne gledajući u njega već praveći se da čitam dokument koji trebam potpisati. Začujem njegov cinični nadmeni osmeh te mi pruži olovku. Utisnem svoj potpis te odložim dokument i olovku. Podignem glavu te ga pogledam lažnim ledenim pogledom.

"Hvala na kafi, i zbogom."

Izustim te se uputim ka vratima, ali me njegova ruka zaustavi. Potom me povlači ne bi li izašla iz kancelarije. Pruža mi papir te izusti.

"Mislim da ste ovo zaboravili gospođice Bjanka."

Uzmem dokument te ga uguram u torbu vadeći telefon ne bi li pozvala taxi. U trenu se na vratima pojavljuje Sergej sa Natašom.

"Bjanka ja ću Vas vratiti nazad, idem u tom pravcu."

Klimnem glavom potvrdno dok polazim ka Sergeju. U trenu mi iz ruku Aleksandar uzima telefon.

"Hej šta radiš to?"

Upitam iznenađeno i besno dok se on osmehuje zadovoljno. Kao da ga ovo zabavlja.

"Vrati mi telefon odmah."

Naredim podižući ton. Dok on ukucava nešto te mi vrati telefon gledajući me u oči, prilazeći mi. Dok mi prilazi idem unazad sve dok ne udarim leđima o zid. Stane tik ispred mene dok jednu ruku podiže u ravni moje glave oslanjajući se na zid. Dok mi drugom rukom pruža telefon te mi priđe previše blizu, toliko da osećam njegov dah na svom vratu.

"U slučaju da ti zatreba imaš moj broj."

Izusti te se odmakne odmerivši me dok se ja borim za vazduh, borim se da ne vidi da drhtim samo od njegovog pogleda. Uspem da skupim snagu te prođem pored njega odlazeći ka Sergejevom automobilu. Nataša se već smestila na zadnjem sedištu te ja sednem na strani suvozača dok pokušavam da stavim sigurnosni pojas koji je zapeo Aleksandar stoji kraj mojih vrata prateći pogledom moje bezuspešne pokušaje ne bi li zakačila pojas. Nadvija se nadamnom uzimajući pojas iz mojih ruku. Dok se moje nozdrve ispuniše mirisom njegovog parfema. Povuče pojas te me okrznu svojom rukom po butini dok kopča pojas. Pokušavam da ujednačim disanje dok mi telo drhti, dok me u trenu obuzima talas vrućine. Progutam otežano kad me pogleda još uvek nadvijen nadamnom.

"Sad si vezana."

Izusti te se udalji zatvorivši vrata. Dok kroz moje misli prolaze bludne misli njega i mene. Zašto me svaki njegov pokret, svaka njegova reč asocira na takve misli. Dok razmišljam o svemu Sergej nas odvozi. Nakon što uđem u stan naslonim leđa na vrata te udahnem duboko ne bi li došla sebi. Jebote šta se sa mnom dešava. Šta je to sa njim i sa mnom. Iz mislim me trgne zvuk poruke.

"Nadam se da si bezbedno stigla kući nevoljo."

Gledam u ekran telefona na kom svetli njegovo ime, čitajući nekoliko puta ispisane reči. On je nevolja, znala sam to onog trena kad sam ga ugledala, ali zašto sam se onda prvi put osećala tako sigurno kraj nekog muškarca.

Naša tela su se osećala bez dodira. Dok smo očima pričali bez reči.