Bjanka

"Možete me zvati samo Bjanka."

Izgovaram drhtavim glasom te uočim da me Sergej i Nataša gledaju čudno. Bože šta ja to radim. Ovaj čovek me je izludeo samom pojavom. Zašto se pretvara da me je prvi put video. Ne, nemoguće je da umišljam ovo je on. Moje misli prekida crvenokosa koja prilazi i stavlja prisno svoju ruku na Aleksandrovu.

"Aleksandre trebaš mi na trenutak."

Obrati mu se dok dodiruje njegovu nadlakticu, mene streljajući pogledom. Sigurno mu je devojka, burmu nemaju te me malo popusti griža savest što sam do pre par trena maštala o ovom muškarcu.

"Dolazim Suzan."

Odgovori joj hladno, ne skidajući pogled sa mene. Očima prelazi preko mog tela, i osećam da me je pogledom već skinuo. Dok mojim telom prolazi jeza.

"Bjanka izvolite."

Izgovara dok mi pokazuje rukom ka firmi.

"Suzan će Vas odvesti u kancelariji gde možete popiti kafu i malo se osvežiti od puta."

"Hvala Vam."

Uzvratim, i pre nego što uspem da upitam Natašu da li će krenuti sa mnom uočim da je nestala zajedno sa Sergejem i Maksimom. Dok prolazim kraj njega osećam onaj tako poznati muževan miris koji ispunjava moje nozdrve. Da li me Bože iskušavaš? Ovaj muškarac ne može biti stvaran.

"Nema na čemu Bjanka."

Govori mi gledajući me tako prodorno u oči. Onim istim pogledom koji ne mogu da zaboravim, koji pali svaki deo moje kože koji pogleda. Osmehnem se te pođem za Suzan koja me je uvodi u hol ogromne staklene zgrade koja je odisala luksuzom, potom vodeći me ka liftu koji nas odvozi u kancelariju koja je bila ogromna. Mermerne crne pločice, veliki crni sto iza kog je bio ogroman prozor od poda do plafona sa kog je pogled verovatno bio kao da gledate grad sa vrha sveta. Mogu samo zamisliti kakav je pogled noću. Sa leve strane nalazio se veliki trosed sa dve fotelje i stočićem, sa desne strane bila su neka vrata i velika polica sa knjigama i malim skupturama. Kraj kojih je stajao manji stočić na kome je bilo raznolikog pića. Za stolom je sedela jedna starija žena i devojka. Podigle su pogled osmehivajući se, te su me pozdravile.

"Izvoli koleginice."

Obrati mi se Suzan, pokazivajući mi na trosed ne tako ljubazno.

"Nela skuvajte kafu koleginici. Naređenje Aleksandra."

Dobaci dok je izlazila. Osetim se u trenutku neprijatno zbog njenog tona i stava. A, i kako bih mogla da joj zamerim, pa do pre par trenutaka sam njenog muškarca skidala pogledom, verovatno je to primetila.

"Uredu je, hvala Vam stvarno ne morate se maltretirati kuvajući mi kafu."

Izgovaram devojci koja je upravo ustala ne bi li izvršila Aleksandrovo naređenje. Osmehuje mi se govoreći.

"Ne obraćaj pažnju na Suzan. Ona je takva."

Zastane na tren kao da traži odgovarajuće reči, pa doda.

"Pa malo umišljena."

"Misliš ljubomorna?"

Dobaci starija žena koja je sedela za stolom, smejući se. Dakle upravu sam, ona jeste njegova devojka. U trenu me obuze razočarenje.

"Ne opterećuj se njom."

Izgovara mi Nela dok ispred mene spušta šolju tople kafe. Osmehnem se ugrizuvši se za usnicu, jer sam dobila želju za cigaretom osetivši miris kafe.

"Ako si pušač, možeš ispred popiti kafu sa mnom, ja upravo izlazim na pauzi."

Dobacuje mi Nela dok kreće ka izlazu. Ustajem uzimajući kafu te krećem za njom žurno, jer želja za cigaretom postaje sve veća. Nakon što se nađemo u dvorištu firme koja vrvi od ljudi i kolega Nela mi se ljubazno obrati.

"Radićeš ovde ili si iz nekog centra?"

Upita Nela dok otpija gutljaj čaja.

"Radim kao asistent gospodina Gregorijeviča, iskreno ne znam zašto smo ovde. Jedino što znam je da je u ovoj zgradi verovatno vlasnik firme."

Nela me pogleda zbunjeno te u trenu kad završim rečenicu ona se zagrcnu. Potapšem je po leđima dok mi se čini kao da se smeje dok ja pokušavam da joj pomognem.

"Uredu je, dobro sam draga."

Izusti kroz osmeh. Dok ja palim cigaretu uvlačeći dim u svoja pluća. Nisam bila stastveni pušač, povremeno bih zapalila cigaretu kada bi postala nervozna. Ali zbog ovog muškarca čini mi se da ću postati.

"Bjanka uđite u kancelariji."

Začujem iza sebe taj muževni glas. Okrećem se i ugledam besne prodorne najlepše oči.

"Izašla sam da zapalim cigaretu."

Izgovaram dok mu pokazujem istu. Ali on ne pomera pogled sa mojih očiju i usana. Jebote šta je ovo? Šta mi radi ovaj čovek samo gledajući me.

"Možete sa cigaretom nastaviti u kancelariji verujem da će Vam tamo biti prijatnije. Nela!"

Izgovara ozbiljnog izraza lica, zapovednički, dok rukom pokazuje ka uzlazu. Nela klimne glavom te se uputi ka kancelariji. Stojim i gledam u te oči nemoćna da se pokrenem. Prilazi mi bliže, stavljajući svoju šaku na moja leđa usmeravajući me ka ulazu.

"Bjanka."

Izgovara tik iza mene kao da me opominje. Dok osećam njegov dah na vratu, od koga mi koža gori. Zašto ovako reagujem na ovog čoveka. Okrećem se besna na sebe zašto i dalje reagujem na njega znajući da nije slobodan, i zašto me dođavola uporno šalje u kancelariji.

"Ne želim da idem."

Odgovaram odlučno gledajući ga u oči koje u trenu menjaju boju postajući mračnije.

"Bjanka samo uđite u kancelariju."

Podiže ton izgovarujući zapovednički.

"Rekla sam da ne želim. I ne razumem zašto si uporan?"

Odgovaram mu besno. Besno i razočarano. Zašto se osećam kao prevarena, ostavljena žena. Šta je sa mnom?

"Uradi kako sam ti rekao."

Izusti kroz zube, dok me očima strelja. Šta on zamišlja i odakle mu pravo da mi se ovako obraća.

"Slušaj nisi mi ti šef da bih tebe slušala, dovoljan mi je ovaj jedan kog imam. Za kog radim posao kao da imam njih deset, još jedan mi ne treba."

Odgovaram mu besno, okrećem se i krećem ka Nataši i Sergeju koje ugledam u blizini sa velikom grupom muškaraca koji me odmeravaju ne tako pristojno. I već sam zažalila što ga nisam poslušala ali to sam ja. Takva sam, ne trpim nadmene osobe koji samo naređuju. Sergej i Nataša me pogledaju zbunjeno u trenu kad im se pridružim.

"Šta se upravo desilo?"

Upita me zabrinuto Nataša koja je očito ispratila celu moju scenu sa gospodinom nadmenim. Sergej se nakašlje te izusti.

"Nataša nije trenutak sad za to. Uskoro će se obratiti vlasnik. Ja ću morati da Vas napustim na tren."

Izusti te se povuče odlazeći ka Aleksandru. Sigurno će ga prekoriti. Razmišljam u sebi. Ubrzo je počelo okupljanje gde je trebao vlasnik da nam se obrati. Dok koračamo ka sali začujem gospodina Gregorijeviča koji je išao iza nas sa još jednim od šefova nekog drugog centra.

"Bjanka. A, ona ti lovi samo velike zverke. Ovde je došla preko, znaš već. Pa video si kad je izašla iz kancelarije. Jebiga moram da držim ruke k'sebi. Samo ne znam još uvek čija je od njih trojice."

Nasmejao se podrugljivo, dok se u meni skupljao sav bes koji sam potiskivala. Okrećem se te mu obrusim.

"Za ove reči ćeš odgovarati kretenčino."

Okrenem se odlazeći prema kancelarijama, ulazim u onu istu u kojoj sam dobila kafu bez kucanja.

"Gde je ovde glavni? Gde se nalazi?"

Upitam vičući besno, dok mi celo telo drhti od besa, a glas polako puca. Nela i Sergej me gledaju začuđeno dok mi Suzan prilazi.

"Kako to ulaziš? Kakvo je to ponašanje?"

Upita me nadmeno.

"Da li me vi čujete gde se nalazi glavni i odgovorni za ovu firmu? Želim da dam momentalni otkaz. Dobićete tužbu i Vi kao firma i onaj kreten od moga šefa koga držite zaposlenog. Ovo je mobing."

Vičem besno iz sveg glasa, dok u meni sve puca. Niko me nikad nije tako uvredio.

"Smiri se Bjanka nema potrebe za tim, ja sam pravnik ove firme, sedi. Sve možemo srediti, samo se smiri prvo."

Sergej mi pokazuje rukom na jednu od fotelja dok mi polako i smireno govori.

"Gde je glavni? Ne želim išta da sređujem, i ne, ne mogu da se smirim."

Vičem iz sveg glasa, u trenu osećam da me neko hvata za ruku vodeći me ka vratima za koja sam mislila da su tolet kada sam prvi put ušla u ovoj kancelariji.

"Šta misliš ti da radiš?"

Vičem besno dok pokušavam da istrgnem ruku. Osećam samo bes i srce koje toliko brzo kuca da mi se čini da ga mogu čuti, dok mi telo drhti, a dlanovi se znoje.

"Ono što želiš. Vodim te kod glavnog."

Reži kroz zube besno dok me uvodi u prostoriju koja je slična kancelariji samo nema radnog stola. Samo trosed i fotelje, tv, i stočić. Okrećem se oko sebe dok pokušavam da dođem sebi. On stoji naslonjen na vrata gledajući u mene besno prekrštenih ruku na grudi. Vidim da mu se grudi podižu i spuštaju brzo od besa.

"Sedi."

Naredi besno i odsečno kroz zube pokazivajući mi rukom na trosed.

"Rekao si da me vodiš kod glavnog. Gde je? Odmah želim da vidim tog kretena koji zapošljava onakve idiote i monstrume. Kakva je ovo firma? Kakvi ste vi ljudi? Svi ste poremećeni, izopačeni."

Vičem besno krećući se prema Aleksandru ne bi li izašla i otišla što dalje odavde.

"Ne viči Bjanka."

Progovara ravnim tonom dok me rukom drži za nadlakticu. Mesto na kom osetim njegov dodir kao da gori, dok mi niz kičmu prolazi neobjašnjiva jeza, osećam komešanje u stomaku.

"Pomeri se. Pomeri se želim da izađem."

Izgovaram dok pokušavam da oslobodim svoju ruku i pomerim ga ne bi li izašla i otišla što dalje od njega. Ne pomera se, stoji naslonjen na vratima gledajući me u oči držeći me za ruku. Pribije me bliže sebi toliko blizu da osećam njegov dah na ustima dok podižem glavu i susrećem se sa onim prodornim pogledom.

"Smiri se i sedi."

Procedi mi uz usne. Čini mi se da fali milimetar kako bih mogla da osetim njegove usne na svojim. Njegova blizina utiče na moje telo, osećam da nam srca lupaju u istom ritmu. Dok nam se grudi nadimaju boreći se za vazduh. Suzan. Kroz misli mi prođe crvenokosa.

"Ma nosi se i ti i tvoj sef i glavni i moj sef. Nosite se svi. Pomeri se."

Nastavim da vičem dok pokušavam da ga pomerim sa vrata, dok pokušavam da oslobodim svoju ruku. Ali pomeriti njega je bilo isto kao i pokušavati pomeriti stenu. Hvata me za drugu ruku govoreći.

"Ako si završila sa vređanjem, možeš li da sedneš?"

Na svaki njegov dodir moje telo reaguje. U meni se meša bes sa željom. Sve što sam potiskivala danima se skupilo i u trenu pucam. Suze same kreću i ne mogu ih više zadržati. Stojim ispred najlepšeg muškarca i plačem. Razbijam se na komade tu pred njim otvarajući svoju dušu. Izludeo me je, ovaj muškarac me je izledeo.

Naše oči su govorile ono što su usne ćutale. Imao je moć da me u trenu izludi toliko da poželim da ga ošamarim, izvređam i odem. U istom trenu umeo je da zapali vatru u mom telu tim prodornim pogledom, nateravši me da poželim da se zauvek ogledam u tim očima.

Sledeći nastavak ide kroz par minuta, hvala Vam što čitate. Ljubim Vas ❤