Izašli su iz sobe. Pogledala sam za njima jedan od njih se osvrnuo ka meni ali brzo skrenuo pogled dok me drugi nije ni pogledao.

Okrenula sam se ka ogledalu i lagano stala na svoje noge. U ogledalu više nisam bila ja, devojka koja je bila bezbrižna. Sada je na njenom mestu stajala rugoba.

Udarala sam rukom u ogledalo dok se nije polomilo. Još više sam se isekla, ali zar je to uopšte bitno više, ožiljak gore dole, nije važno.

U sobu je uleteo momak koji je već ulazio. Onaj koji se očito užasavao mog izgleda jer je okrenuo glavu.

"Slušaj vodim te lekaru." raširio je oči kada je shvatio da sam razbila staklo.

Dotrčao je do mene i podigao me.

"Šta radiš to, hoćeš da se ubiješ? ŠTA GOD DA TI JE URADIO PROŠLO JE!" viknuo je na mene i stegao me u naručju.

Pogledala sam ga, nasmejala sam se. Na šta me je pogledao upitno.

"Kako ne razumeš, da je tek sve samo počelo. Ubiće me." pokušala sam da se izmigoljim iz njegovog naručja.

Tek posle sam shvatila šta sam rekla, o kome je ovde uopšte reč.. Ne mogu ničega da se setim, ali moj jezik se setio.

"Ne ako ga ulovimo. Njega i sve ostale." odneo me je iz sobe u kojoj sam bila.

Nosio me je kroz hodnik. Dok je lagano koračao do nas je dotrcala grupa momaka.

"J.. mislim šefe, zar ne treba da je ostavimo ovde i predamo..." jedan od njih je počeo.

"Nemoj da sam to opet čuo, nigde i nikome je ne dajemo." nastavio je da hoda.

Izašli smo napolje. Konačno me je spustio na travu. Stala sam svojim golim stopalima.
Jedva čekam da me ova zemlja proguta i nikad me više ne bude.

Osetila sam kako mi je ponestajalo vazduha, gušila sam se. Osećala sam se slabo.

Momak se vratio po mene i krenuo opet da me podigne ali smo čuli kako auti dolaze.
Par momaka je istrčalo iz zgrade u kojoj smo bili i oni su bili.... policija?

Ja sam bila u policiji? Kako sam došla ovde?..

Najmanje deset automobila se zaustavilo oko nas. Policajci koji su izašli su salutirali, samo lik pored mene i još trojica nisu.

Iz jednog auta je izašao stariji čovek i uputio se ka nama.

"Jedna veoma uticajna osoba mi je rekla da je izgubila nešto u našem gradu. Ne mogu to da dozvolim. Želim što pre to na nađete." rekao je stariji čovek dok se smejao.

Iz jednog od auta izašao je... pogledala sam ga. Osetila sam gušenje. Ne ne želim, želim da pobegnem.

NE!!

"Već su našli, jako su brzi." rekao je i krenuo ka meni.

Otrgla sam se iz naručja momka koji me je izneo, bežala sam ne znam gde.

"Ja ću." čula sam glas a potom i korake.