Otišao si. Zauvijek.                                     A ja ne dišem.                                             Sve ono što smo bili više ne postoji.        A ja ne dišem.                                              Kako sad da ustanem i idem dalje kad oko mene je tama kad padam u ponor bez dna kad vičem a nitko me ne čuje. A ja ne dišem.                                         Kad si me ljubio na onoj klupi                 kad ležala sam ti na grudima.                  Kad su otkucaji tvoga srca                       i tvoja ruka u mojoj kosi bilo sve što mi je trebalo da postojim.                         Kad si mi rekao da me voliš.                    Kad si mi rekao da jedine suze koje ću proliti biti će suze radosnice dok mi budeš stavljao prsten na ruku.               Reci mi kako da sad idem dalje kad ni suza više nemam. Vani je život ljudi more i stijene rađaju se djeca vrijeme prolazi okrutno i podlo. A ja ne dišem.