Chapter 9
"Pazi!", Sean uspe da izgovori pre nego potrči da pomogne jednom čoveku koji se mučio s njegovim kurtijama.

"H-hvala gospodine Johnson, u redu je", čovek kaže uz profesionalno klimanje glavom. Sean se mršti zabrinuto, jer nije izgledao u redu.

"Jeste li sigurni? Mogu Vam pomoći, ne želim da se povredite."

"Ne, ne! Nipošto, gospodine Johnson. Hvala Vam", ubrzano odgovara i Sean samo klimne.

"Ako ste sigurni...", promumla, posmatrajući kako se čovek pridružuje svom timu dok ulaze u predvorje The Towera u Pacific Palisadesu, jednog od mnogobrojnih Seanovih nekretnina. Imenovan je za jedan od najboljih apartmana u luksuznom životu i ako će Sean da se seli, uradiće to sa stilom.

Zahvaljuje se timu dok izlaze.

"Da li je to bila zadnja?", Travis upita i staje pored njega. Sean klimne glavom i nasmeje se široko. "Izgledaš užasno dobro raspoloženo danas", Sean slegne ramenima na izjavu.

"Ne znam, samo imam dobar osećaj, znaš? Kao novi početak", Sean je zauzeo novi stav što se ticalo Sky – ubiti je s ljubaznošću. Jedini način koji je mogao da smisli, a i činilo se jedini.

"Ako se boriš vatrom protiv vatre, nastaće još vatre", Chad je izjavio tupo dok su, po ko zna koji put, razgovarali o mladoj doktorki. I naravno, stariji je bio u pravu. I Sean je mrzeo bezznačajne sukobe. I znajući da je uzrok istog.

Ispraviću stvari.

"Dobro onda, ja se vraćam nazad u ured. Možeš li da se raspakuješ sam ili da unajmim nekoga?"

"Ma daj Trav, nisam dete", nasmeje se. "Mogu da uradim mnogošta sam."

Travis prevrne očima i nakrivi usta u forsirani osmeh. "Kako da ne", ali ipak ga ostavlja uz obećanje kako će se videti kasnije.

Sean mu mahne dok odlazi i izdahne zadovoljan svojim delom. Okreće se prema staklenom ulazu u zgradu, kada mu nešto zapadne za oko.

Pa... neko.

"Oh! Gospođice Sky!", Sean povikne. Žena je hodala niz trotoar u košulji, sa belim doktorskim kaputom i torbom koja se nalazila na njenom ramenu. Crne uokvirene naočare su joj vraški dobro stajale, dok je vidno pisala nekome poruku, ali zaustavlja se kada čuje da je neko doziva. Jednom podiže pogled kako bi pretražila okoliko i spušta ga opet, samo kako bi ga sekundu kasnije podigla i blenula u Seana.

Sean joj mahne, jer se osećao jako detinjasto dovikivajući njeno ime.

Ili to, ili zato što ga Sky gleda tako.

Sean se priseća da su se zadnji put razdvojili na, ne baš, prijatan način.

"Da li Vam treba nešto?", upita, glas jednak, dok mu se približava.

Sean se mršti zbunjeno. "Ne?", Sky samo suzi oči.

"Zašto me onda uhodiš?"

"Šta? Ne!", Sean se ogorčeno trge, a iritacija koja mu se nakuplja u prsima preti da izađe, ali uspe da se zautavi na vreme i da ne počne da viče na nju.

Budi bolja osoba od nje, Sean.

"Zašto onda stojiš ispred mog apartmana?"

Sean bulji u nju sa otvorenim ustima, sve dok–

Oh.

Oh.

"V-Vi... živite ovde?", Sean upita, uperivši prst u zgradu.

Sky gleda u muškarca, kao da je upravo rekao najglupšu stvar na svetu.

"...Da."

Oh.

Sky prevrne očima kada Sean ne progovori i samo ugodnije namešta torbu na svom ramenu. "Ako ste završili sa trošenjem mog vremena, volela bih da idem kući, gospodine Johnson."

I devojka samo prođe pored Seana kao da je vazduh, pozdavivši vratara usput i ulazi kroz staklena vrata. Seanu je potrebna sekunda da shvati šta se desilo, a onda se na peti okreće i ulazi za njom.

"Č-čekaj!", Sean je zazove i čeka da se okrene.

"Gospodine Johnson, ako Vam je cilj da budete dosadni, uspeli ste. Sada Vam savetujem da idete kući", njen glas je oštar i tih, jedva iznad šapta. Predvorje je prepuno i vrlo zauzeto, jer stanari stalno dolaze i odlaze, ne trudivši se da budu tihi dok razgovaraju sa svojim poslovnim partnerima ili porodicom. Jedan od nosilaca pomaže ženi da nosi svoje kese mnogobrojnih skupih marki, a zvono na recepciji izgleda kao da ne prestaje da zvoni.

Ako bi ih neko pogledao, primetio bi jedan veoma lep par koji je vodio privatan razgovor ispod masivnog staklenog lustera. Predpostavili bi da su oboje biznis partneri.

"Ali... i ja živim ovde", Sean polako izgovori, i činjenica mu ne ulazi u glavu, sve do tog momenta, ispod Skyinog ljutitiog pogleda.

"Dođeš da me mučiš i u privatnom životu? Ma svaka ti čast Sean", izgovara neformalno i skoro mu se unese u facu pre nego što se okrene i uputi ka liftu. Sean proguta pljuvačku i nesigurno je prati u stopu, odjednom veoma nervozan.

Vrata lifta se otvaraju i žena ulazi, a Sean se pita da li je pametno da sada bude sam u jako malom prostoru sa veoma ljutom Sky.

Verovatno ne, ali on ipak ulazi i zadobija jako smrknut pogled od Sky, dok čekaju da se vrata zatvore.

Bože, naravno da je morao da izabere istu zgradu u kojoj je živela Sky. Nije znao da li je ovo blagoslov ili kletva, jer oni konstantno nastavljaju da se susreću na najčudnijim mestima, da se Sean takođe pita da li sudbina stvarno postoji.

Ili mu karma vraća dug.

"Koji sprat?"

"Huh?", Sean se cimne i pogleda je prazno.

Sky iznervirano izdahne, držeći ruku iznad brojeva na zidu. "Pitala sam, koji sprat?"

Sean proguta nervozno. "Dvadeset", žena okeva na trenutak, i zavrti glavom, a onda samo pritisne dugme. "Z-zar nećeš da pritisneš tvoj sprat?", upita i moli se Bogu da Sky ne odgovori ono što misli.

"To... je moj sprat takođe."

Da, karma mu definitivno nabija stvar od pre deset godina na nos.

Sean zna da liftovi imaju ventilaciju, ali iznenada vazduh postaje vruć. Posmatra brojeve na zaslonu, želeći da sve ide brže dok mu um zuji pod pritiskom novih informacija koje je pokušavao da obradi.

Lift zvocne i Sean se trgne. Sky mu poklanja jedan polu mrtvi pogled pre nego što prolazi kroz vrata čim se ista otvore. Seanu treba nekoliko momenta da pusti rukohvat koji je svo vreme stiskao i izlazi na hodnik.

Postoje samo dva apartmana na zadnjem spratu Towera. I Sean se upravo u uselio u jedan od njih preko puta Sky.

---

"Bebo", Stefani odgovara zadirkivajuće, okrenuvši se i nasmevši se oklevajučki prema Seanu, dok je on tupo gleda i suzi oči, iako oseća kako mu srce kuca kilometar u minutu i celo njegovo telo gori panično. "Upravo sam pričala tvojoj devojci-"

"Odlazi", Sean skoro zareži. Stefani se iznenadi, ali to vešto sakrije.

"Zašto? Da li si zabrinut zbog opklade? Upravo sam joj ispričala mnogo toga o tebi. Zar ne misliš da bi ti trebao da ideš?"

Seanove oči se istog trena prebacuju na Skyinu siluetu i oseća kako mu srce tone u pete. Suze prekrivaju njeno lice, obrazi rumeni i zamrljani, i izgleda izvan zbunjenog; povređeno.

"Stefani, odlazi", njegov glas je strog i opasno tih i Stefanine oči se rašire i baca jedan kratki pogled na Sky, pa se samo naceri.

"Naravno", slegne ramenima. "Uradila sam ono zbog čega sam ovde", dok prolazi, gurne Seana ramenom. Zvuk njenih koraka odjehuje iz hodnika predugo pre nego što se vrata zatvore. Zvuk zvoni u Seanovim ušima.

Tišina između njih se čini kao vek, dok gledaju jedno u drugo. Skyina donja usna se trese žestoko, a onda oseti kako je snaga u nogama izdaje i pada na pod, leđa naslonjena na ležište.

Sean joj prilazi iste sekunde. "S-Sky", prošaputa, i uzima njeno maleno uplakano lice obema rukama. "Šta ti je rekla?"

Skyini prsti hvataju njegove i stiska ih kao da joj život zavisi o njima.

"R-rekla je", zacvili i novi talas suza pada na njihove spojene ruke. "da si pokušao da me zavodiš i spavaš sa m-mnom, zb-bog opklade", reči napuste Skyina usta isprekidano i Sean je možda ne bi razumeo da nije proveo dosta vremena sa devojkom.

I naravno, Sean želi da si zalepi šamar po sred face, želi da je on taj koji plače histerično i pokušava da obriše suze koje kao da ne žele da prestanu da teku.

"O-ona laže, z-zar ne?", promumla. Seanove usne su stisnute u tanku liniju dok pokušava da ne umre pod težinom krivice koju oseća. "Z-zar ne?"

Sean želi da kaže da. Da natera bol da nestane, ali su laži počele da ga sustizaju i osećao je da je dosta lagao devojci ispred sebe.

"Ne", kaže.

Njeni prsti počinju da stiskaju Seanove toliko da zaustave cirkulaciju. "Zna-ači... ja sam o-opklada?", zajeca i Seanovo lice se zgrči.

"Ne, Sky. Nisi", ona počinje da se migolji, s namerom da odgurne Seana, ali ipak ne pušta njegove ruke.

"Ne verujem ti! Lažeš!", povređenost guta devojkine oči i Bože – Sean se nikada u životi nije osećao gore nego sada. Kao govno.

"Sky... saslušaj me na čaš", Sean je moli dok ga devojka pušta i odguruje od sebe, no stariji reaguje brzo i grli je u nadi da će je smiriti. On zapravo nema pojma šta radi. "Počelo... je tako", kaže, i misli da je najodvratnija osoba na svetu da mora da zastane i sabere svoje misli. Sky takođe prestane da se koprca i momak nije siguran da li je sigurno da je odvoji od sebe. "Počelo je kao jedna glupa opklada... ali onda, onda sam te upoznao, pravu tebe Sky. I, i veruj mi da sam shvatio da mi se sviđaš, jako, jako, jako. I zabole me za opkladu. Trebaš mi ti."

Sean se odvaja i naginje se sve dok nisu na istoj visini i nada se da Sky može da vidi da je iskren. Govori istinu i pokušava da ispravi svoje greške, po prvi put u životu.

"Nemaš predstavu koliko mi je žao, Sky. I razumem ako me mrziš i ako nikada više ne želiš da me vidiš. Ali hoću da znaš da sve što osećam prema tebi je stvarno."

I Sky očajnički želi da veruje u te reči. Jednom u životu, neko je pokazao interesovanje za nju, brinuo se za nju. Seanove reči su zvučale tako realno i Sky se bori s njima, držajući ih blizu srca. Ne želi da ono što su njih dvoje imali bude uništeno zbog tamo nekog nesporazuma. I njoj se Sean sviđa... mnogo — previše. Da li zaista želi da prekine ovu divnu "vezu" zbog nečeg tako detinjastog?

Crnokosa šmrkne. "Ja-ja ti verujem", izgovori tiho. Glas joj je promukao i drhtav zbog silnog plakanja u poslednjih deset minuta, ali on je naviknuo na njene čudne, tihe izražaje emocija i olakšanje projuri kroz njega kao reka i skoro izbije sav vazduh iz njegovih pluća.

"Hvala ti", Sean prošaputa i naginje se napred kako bi ostavio suv poljubac na njenom čelu. "Hvala ti", zatvra oči i izdahne kroz nos.

Težina izgovorenih reči je ogromna. Sean zna da je on jedan od dvoje ljudi kojima Sky potpuno verovala i ne želi da ikada više napravi sranje i da se igra s njenim poverenjem.

Devojka opušta stisak i naslanja svoje čelo na Seanovo, dok se nosevi blago dodiruju. Sean otvara oči i svet oko njega zašuti. Može da vidi svaku trepavicu, mokre od suza, da izbroji zlatne mrlje u tamnim smeđim očima, da namiriše slatku nevinost koja je vrištala Sky i Sean ostane bez daha.

Sky trepne polako dok Sean nežno palcem briše suze sa njenih obraza.

"D-da li smem da te poljubim?", govori Sean kroz šapat. Skyine oči se rašire malo, a onda klimne skoro neprimetno. Sean se nikada nije osećao ovoliko zahvalno- u kurac, Sean nikada nije nijednu devojku pitao da li sme da je poljubi, jer je uvek bio siguran u sebe, ali sa Sky je drugačije. Ona je krhka i ponekad se plašio da ako je pritisne prejako, slomiće se na njegovim rukama.

I u tom trenutku tamo, osećao je da će sve što je imao sa Sky nestati zauvek i da nikada neće doživeti da je drži u svojim rukama ovako. Kune se da nikada neće da izneveri poverenje koje mu je Sky dala nazad tako lako. Dokazaće da su njegova osećanja prava.

S toga, Sean nakrivi malo glavu u stranu, spušta ruke na Skyine mekane obraze i naginje se napred da spoji njihove usne.

Sky ispušta zagušljiv dah kada oseti Seanove usne i dopušta da je Sean ljubi dok ona smotano pokušava da ga isprati. Hvata kraj Seanove majice i celo njeno telo počinje da gori i ona se konačno oseća iskreno voljeno. Zna da to što oni imaju je nešto posebno. Ništa ih ne bi moglo razdvojiti.

Uradila bi bilo šta za Seana.

Ljubili su se sve dok nisu ostali bez daha i osećali blagu vrtoglavicu, ne čuvši nijednu stvar iz stvarnog sveta, i odvajaju se jedan od drugog, ali jedva, kako bi mogli disati, ali i dalje nemoguće blizu.

"Sky...", Sean izdahne, kao da je to jedina reč koju je znao i sve ostale reči su se činile tako nebitnim naspram devojke u njegovim rukama, koja mu je dala svoje srce. "Izvini", kaže opet i Sky odmahne glavom, ali pre nego što uspe išta da kaže, Sean je odseče. "Zaslužuješ više nego jedno bedno izvinjenje, Skyie. Zaslužuješ više nego što ovaj svet može da ti pruži. I ja ću ti se dokazati. Dokazati da te zaslužujem."

Skyino lice se ožari. "Ja trebam da budem ta koja se treba dokazivati."

"Ne, Bože, ne", prolazi joj prstima kroz kosu, pa prelazi preko obraza i zaustavlja se na njenim usnama. "Ti zaslužuješ sve. I ja ću ti dati baš to."

-

lol nakon 3 nedelje me evo opet sa mojom cringy knjigom hahah
hvala svima koji čitajuu
love you to the pluto and back
xoxo