Chapter 8
"Ona je tako...", Sean izfrustrirano prođe rukom kroz kosu i ne mari što će da uništi frizuru za koju mu je trebalo više od pola sata. Voleo je da sređuje kosu, nije bila tajna.

"Iritantna?", Chad pokuša.

"Da, baš to!", u poslednjih dvadeset minuta se izjadao Chadu o tome kako je gadno raditi sa Sky. Nije bila ništa drugo nego profesionalna, čak ni nagoveštaj emocija se nije pokaziovao na njenom licu dok su prelazili preko mnogih bolničkih protokola – istih onih koji su trebali biti sređeni, koristivši reči koje se Sean samo mogao nadati da razume. Molio se Bogu da je arhitekta sve zapisao jer je on bio zauzet izbegavanjem Skyinog laserskog pogleda.

"Hladna?"

"To isto."

"Ogorčena? Okrutna? Osuđivačka?", Chad nabraja, a Sean samo klima glavom. "Povređena? Zbunjena? Opravdano...", klima glavom, a onda dodaje. "Ljuta?"

Reči nateraju Seana da zastane, usta mu se osušivši dok gleda kako čovek preko puta njega diže obrvu.

"Ali..."

"Odbrambeno nastrojena?", slegne ramenima. "Pokušava da se zaštiti od sveta koji nikada nije bio ni približno ljubazan prema njoj? Od tebe?"

Na to se Sean ironično nasmeje. "Pretila mi je u Raphaelovoj grobnici!", i dalje je bio besan zbog toga. Nijedna normalna osoba se ne bi usudila da upadne i priča tako na mestu gde mrtvi počivaju.

"Da, pa, to jeste bilo užasno neučtivo od nje, ali ne mislim da je razmišljala svojom glavom", Chad kaže i uzima gutljaj svog lattea.

"I kad god razgovara sa mnom, mogu da je osetim kako me osuđuje! A i čim otvori usta da mi se obrati, ako i tad, to je samo kako bi me psovala", odgovara i mršti se. "Na kulturan način."

"I ti si imao dosta toga da kažeš", uzvraća i popije još jdan gutljaj. Seanovo lice se ožari i oseti krivicu dok se priseća koje je sve glupsti rekao kada je ranije te nedelje bio kod nje u ordinaciji. "Ovo je jebeno dobra kafa", obliže usne i klima glavom za sebe. "Da li je tvoj barista eksperimantisao?"

Sean pređe šakom preko face. "Da. Previše je uzbuđen oko srčanog sentra."

"Izgleda da su svi osim tebe."

"Da, samo...", Sean baca pogled na ogromnu trpezariju. "Ovo mesto je bilo moj dom od pre nego što mogu da se setim."

"Zašto onda ne nastaviš da živiš ovde, a za srčani centar ne nađeš drugu lokaciju?", Sean slegne ramenima.

"Ionako je preveliko da bih živeo ovde sam. Previše uspomena na, znaš...", rasprostrana vila je počinjala da se čini previše velikom. Šupljom. Kad god je bio ovde, samo se osećao usamljeno i neugodno, znajući da niko nije bio tamo. Naravno, uvek su tu bile spremačice i batleri, ali nije bilo isto kao kad je imao Raphaela ili Sky.

Sean skoro i nije odlazio tamo. Skoro uvek je spavao na različitim mestima jer mu je jednostavno trebalo previše vremena da dođe kući sa drugog kraja grada gde je morao da bude jer je kompanija bila u pitanju ili čak i novi poslovni partner. Ali da bude iskren, vraćajući se u praznu, ogromnu kuću nije bilo privlačno – čak je mogao da oseti tišinu.

Tako da je odlučio da je to najbolje mesto za srčani centar. Dosta toga su renovirali kako bi mogao da zadovolji različite potrebe doktora ili pacijenata. Sky je bila – na veliku Seanovu žalost – jako korisna u navođenju specifikacija koje bi centar trebao da ima kako bi bio u potpunosti funkcionalan.

Bar je jedna stvar ispala kako treba od njihovog dogovora.

"Pa gde češ onda ti da živiš?", Chad upita.

"Valjda u jednom od mojih apartmana u Pacific Palisadesu, nisam još siguran", kaže i odmahne glavom. To zapravno i nije bilo važno. Neće biti tamo da ga dovoljno bude briga.

Sean izdahne. "Mislim... zar ne može da bude bar malo zrelija?", upita, više za sebe i naslanja bradu na dlan, buljeći u Chada.

"Zar ne možeš ti?"

Uvređeno se ispravlja. "Ona je počela!"

"Ne, ti si. Pre deset godina. Kada si odlučio da je tamo neka glupa slika bila vrednija više od one divne veze koju si mogao da izgradiš sa nekim kome si zančio toliko."

Chadove reči su oštre i teraju Seana da se udavi u krivici. On je, kao i obično, u pravu što se ticalo svega, i Sean se oseća budalasto, posramljeno i nema pojma šta treba da radi.

"Bože, mrzim ovo", prostenja, dozvolivši svojoj glavi da padne na sto. Nikad se nije osećao toliko očajnim zbog nečega u svom životu.

"Oboje ste tvrdoglavi i izazvali ste više nereda nego što je potrebno", izjavljuje, kao da je to najočitija stvar na svetu.

"Pa šta koji kurac treba da radim?", Sean jaukne, dok ga Chad potapše po leđima.

"Hajde, hajde. Poplači malo", Sean mu dobacuje užasnut pogled, a Chad se samo nasmeje pre nego se uozbilji. "Jednostavno je, Sean."

"Daj, prosvetli me", Chad mučno cokće.

"Znaš šta je Raphael uvek govorio? Bio bi iznenađen koliko-"

"-malo ljubaznosti može da vredi. Znam", Sean ga prekida. Srce počne brže da mu kuca na izreku koju je brat uvek govorio i instinktno se hvata za ogrlicu koja mu je uvek bila oko vrata. Kad god je mislio na Raphaela, setio se da je imao deo njega sa sobom. Uvek.

"Zato živni idiote. Progutaj svoj ego veličine titanika i izvini se."

Izgledalo je tako jednostavno kada Chad to tako kaže, ali Sean je znao da će ono šta sledi biti teško, a posebno ako je Sky rešena da ga mrzi.

"Napravio si sranje, Sean. Sada moraš da ga počistiš."

---

Sky njiše noge preko ivice biblioteke na krovu, pokušavajući da ne zaplače.

Bože kako sam glupa.

Sean i ona nisu pričali cele nedelje. Sky zna kada neko pokušava da je izbegne i svaki put kada Sean vidljivo prekine kontakt očima, ignoriše je ili pobegne kada želi da mu se približi, to pošalje novi talas tuge kroz devojku.

Provela je čitav svoj život osećajući se nepoželjno. Njeni roditelji je nisu želeli, stoga su je samo tako izbacili na pragu sirotišta kada je bila deset, nakon što su saznali da Skyinom hiperaktivnom mozgu teba nešto što oni nisu mogli da priušte.

Odlučili su da Sky nije vredna njihovog vremena, a ni novca. A sada... Sky je shvatila da se Sean osećao isto.

Bilo je zbunjujuće. Jer je Sky bila ushićena kada su priznali svoja osećanja jedno drugom. Mislila je da je konačno našla nekoga ko će je voleti takvu kakva je, koga je zapravo briga kako je.

Ali bilo je kao da je sunce grejalo jednog dana, a već sutradan je naišla oluja.

Da li je zaljubljivanje uvek bilo ovakvo?

Sky nikada nije imala nekoga ko se interesovao za nju. Nikada. Celog svog života su je gazili. U sirotištu, očekivalo se od nje da se, kao najstarija, brine za ostalu decu, da pomogne Sari. No, o njoj se niko nikada nije brinuo na taj način.

A onda ušeta Sean, sa nejasnim namerama, ali osmehom tako blistavim da je Sky svaki put morala da skloni pogled, i uhvatila je sebe kako se navikla na stalnu pažnju koju je dobijala od njega.

Možda ju je razmazio. Smeđokosi dečko je postao konstantna navika, oslonac, da je Sky zaboravila da je Sean imao život pored svega ovoga. A Sky se to nije sviđalo.

Sean se nije pojavio na krovu... opet. Ona je strpljivo čekala na njihovom mestu – smatrala je mesto njenim i Saenovim tajnim skrovištem – ali on se cele nedelje  nije pojavio.

Nije smela biti toliko patetična, znala je to. Ali Sean je bio... Sean. I Sky se toliko zaljubila u njega da nije ni primetila.

"Znači ovde se kriješ svo vreme", ženski glas usklikne, a Sky se trgne u šoku. Obriše suze rukavom otrcane dukserice koje nije znala da su joj polako tekle niz obraze, pre nego se okrene i ugleda Stefani kako stoji na sredini krova sa rukama na kukovima i očima koje tamno svetlucaju. "Ovo je neki prizor", kaže, hvaleći mesto dok joj se približava.

Skyin um počinje da paniči, tako da uplašteno ustaje i sklanja se sa ruba krova, brisajući nos. "D-da li mogu da ti pomognem?"

Stefani prevrne očima. "Ti si Seanova mala igračka ove godine, zar ne?", Skyina faca se zgrči.

"Njegova i-igračka?"

Devojka naspram nje se nasmeje. To je pištav ton, odvratan i Sky oseti da joj se stomak okrene. "Šta god da ti je rekao da si mu. Drugarica, devojka", Stefani primeti zbunjenu facu i oči joj se rašire, dok usta prekriva rzkom – lažno iznenađena. "Oh, Bože! Zar ti već nije rekao kako te voli?", upita. "Obično je brži od ovoga. Mislila sam da je opklada već završena."

"Kakva opklada?", Sky ima osećaj da joj mozak radi brzinom puža, jer ne obrađuje ni reč koju je Stefani rekla.

"Znaš, opklada koju on i njegovi idiotski prijatelji prave svake godine? Gde Sean mora da zavede novu metu svake godine?"

Sky oseti kako joj je sav vazduh iz pluća izbiven. Ovo je bila opklada? On ju je zavodio?

Stefani suzi oči ispitivački. "Pa ti ne znaš ništa o ovome?", priđe joj korak bliže i Sky hoće da se odmakne, potrči, ali nema gde da beži. "Slušaj me dobro, Sky Morgan. Sean se zajebava s tobom. Rećiće ti kako je ludo zaljubljen u tebe, nateraće te da se osećaš posebnom, a onda će da ti slomi srce."

Skyino celo telo gori i ne može da diše. Previše toga joj je na umu da joj se zavtri i ne može jasno da vidi. "L-lažeš", Sky prošaputa.

Stefani prevrne očima, i približava joj se sve dok nije samo korak od nje. "Oh, draga. Nemam razloga za to. Ja sam bila poršlogodišnja žrtva."

Sky zadržava dah, a lice joj prebledi. Stigla je u Highland Hill srednju školu ove godine. Nije znala ništa o tome šta je Sean radio pre toga.

"Z-zašto mi ovo govoriš?"

Smeđokosa devojka se nasmeje i natera da Sky se naježi. "Zato što meni nije imao ko da kaže. Niko ne zaslužuje tako okrutnu stvar. I zato što želim da se osvetim Seanu, ali koga briga za detalje?"

"Zašto?", oseća kako svet oko nje postaje sve manji i manji.

"Mogla bi da mi pomogneš. Čula sam da si veoma pametna."

"Kako?", Sky se usudi da pita.

"Želim da povredim Seana", njen osmeh je iskvaren, a Sky je želela da povrati. Šok je sprečava da poveže misli. Ima osećaj da je kolena izdaju, a zatim oseti tvrd beton ispod nje.

"Stefani. Skloni se od nje."

---

"Sky, sutra putujem za Europu", Mike kaže iznenada. Sky podiže pogled sa telefona i šoljom punom čaja od đumbira sa podignutim obrvama. Skoro da i nije bila iznenađena kada Mike mora da putuje – bio je internacionalni model sa jako zauzetom karijerom. Više ju je uhvatio nespremnom jer joj ovog puta zapravo govori.

"Oh? Na koliko dugo?"

Mike izdahne, i izabija vrećicu čaja u svoju šolju vrele vode. "Ne znam... Možda godinu? Dve?"

Skyino srce preskoči otkucaj. "Toliko dugo?"

"Da. Žele da lansiraju moju liniju odeće veoma brzo tako da se vraćam nazad u Francusku", njegove oči su neodlučne, ali žena je slika hladne ravnodušnosti.

"Onda bi trebali da prestanemo da se viđamo", Sky kaže, glas jednak dok približava šolju usnama. Miku će hvaliti da ih ljubi. "Mnogo toga može da se desi za dve godine."

"Da, baš tako", Mike se jedva vidljivo nasmeje. Sky je uvek bila takva. Nije dizala larmu. Nema nikakve vezanosti, argumenta. Skoro da je razočaran, ali ponajviše mu je laknulo.

Ispiju čaj do kraja u potpunoj tišini. Sky mu je skuvala ručak, ali su preskočili. Bilo je lepo provoditi vreme u Skyinom društvu, to je takođe bilo jedino vreme gde se Mike osećao smirenim.

Tako da Mike umisli da oseća trunku žaljenja kad oboje stoje na vratima – Sky jezivo tiha dok Mike oblači svoj kaput. "Sky, mogu li da te zamolim za uslugu?", zna da verovatno preteruje i da nije njegovo da se meša, ali verovatno se više neće videti, ako ga crnokosa žena sada ne zaustavi.

"Da?", čovek izdahne i namršti se kada odmeri mladu doktorku. Nosila je obične trenrke i džemper, a kosa joj je padala preko ramena. Odjednom, činilo mu se da je izgledala više kao devojka od dvadeset i šest godina, dok je on osećao svih svojih trideset.

"Govorim ti ovo jer se sada znamo, verovatno duže od pet godina. I zaista mi je stalo do tebe."

Sky zbunjeno klimne, a Mike joj nežno polaže ruke na obraze.

"Molim te. Otvori svoje srce. Svet je mračno mesto. Ali nije sve crno, draga. I jednog dana, pronaćićeš nekoga ko će biti tvoje svetlo. Nemoj ga odgurivati", Sky se cimne, zateže vilicu i Mike zna da pokušava da se odbrani, ali to nije način. "Samo... molim te. Kada dođe vreme, znaćeš. Želim da budeš srećna."

"Ja jesam srećna", izgovori glasom kao stena i gotovo je zastrašujuće zbog nedostatka osećanja, ali Mike poznaje Sky, a to nije ona.

"Onda budi srećnija", zakorači napred i zatvara prostor između njih. Polako se naginje i pritisne nežan poljubac na njene meke usne, čak iako zna da neće da uzvrati. "Čujemo se", prošaputa pre nego se odmakne i izlazi iz apartmana u hodnik.

Sky klimne neodređeno, promumla nešto što je Mike siguran da je pozdrav, pa se okrene i nestaje iza ćoška. Žena zatvara vrata za njim i naslanja svoje telo na hladno drvo, ne želeći da otvori oči jer već zna šta bi videla: veliki prazni apartman.

Nisam srećna.

-

Sean se čita Šon, just so u know
i hvala svima koji čitaju
love you to the pluto and back
xoxo