Chapter 4
Sky ne može da odvoji oči od Mikea i Seana. Oni su razgovarali na drugom kraju sobe – tako da nije mogla da čuje ni reč – dok se ona smeškala izvršnim direktorima i pristunim ljudima što je više mogla, trudeći se da izgleda prirodno. Iako je htela da zajebe ovo i samo ode kući na toplu kafu i naspava se kao čovek.

U đavola Mike, Sky opsuje. Trebala je da zna da će stariji čovek uraditi nešto ovako. Uprkos Skyinom najboljem pokušju da svoj um i osećaje ne pokazuje ljudima oko sebe, Mike je imao izuzetnu intuiciju.

Možda su zato bili prijatelji toliko dugo, ljubavnici još duže. Mike nikada nije pokušao da zabada nos tamo gde mu nije mesto, jer nije imao zašto. Čak i posle toliko godina, Sky mu je rekla samo toliko o svojoj prošlosti – ostalo je stariji povezao sam.

Ali nešto o određenom pogledu u Mikeovim očima dok vuče Seana čini Sky nervoznom. Ne treba joj da Sean Johnson zna više o njoj nego apsolutno potrebno.

"Sky draga, hteo sam da ti čestitam na tvom istraživanju, objavljen ove godine", Sky se graciozno zahvaljuje Doktoru Leeju – čovek koji joj je bio mentor dobrih tri godina, a i koji je preporučio da ona preuzme Seanov slučaj. "Daleko si dogurala i ne mogu biti ponosniji", ostareli, okrugli muškarac nastavlja da je hvali, a Sky se sve više osmehuje. Ona ga obožava, gotovo ga je smatrala likom oca.

Skyina budućnost joj je uvek bila jasna, ali posle srednje, sve je bilo iskrivljino, a život je postao bolan. Pravila je greške, spvala okolo, izgubila poverenje u sebe, a svet oko nje u nju. U svojim najmračnijim vremenima kao učenica medicine, kada se nalazila u velikoj depresiji i otežanim frustracijama, dokrot Lee je ponovno osvestio njenu strast za pomaganjem ljudima, stavljajući sliku natrag u perspektivu.

Nakon što se čovek povukao u penziju, smatrao je da je prikladno predati svoje dalekostižno srčano istraživanje učenici godine. Sky je svesno preuzela odgovornost i nastavila da razvija praksu, ulazeći u detalje istraživanja i patentiranje novih postupaka.

"Mislim da će ovaj projekat biti dobar za tebe, draga", potapše je po ramenu, dok mu se lice uozbilji. "Znam koliko ti je ovaj povod bitan. Siguran sam da ćete ti i Sean biti odličan tim."

Skyine oči se se trgnu na ime, a pogled instinktivno traži Seana, koji je naizgled još uvek u dubokom razgovoru sa Mikeom. Usta joj se skupe u tanku liniju, a nešto u stomaku joj se stegne na prizor muškarca – obučen u besprekorno crnom odelu i pamučnom kravatom, tamno braon kosu podignutu, vilica zategnuta, oštra, oči tople i smeđe, smešak u obliku kutije baš kako ga se sećala iz srednje škole. Srce joj se grčilo u grudima dok se prisećala vremena kada ju je Sean tako gledao. A i na način na koji je ona gledala njega.

Ne.

Sky odbacuje i zaključava tu misao. Razočarana je u sebe što tako prokleto utiče na nju iako zna da Sean ne zaslužuje ni minut njenih misli. Tih nekoliko sekundi koje je provela gledajući ga su uzalud potrošene i žali svaku od njih.

Sean Johnson ih nije vredan.

Sky skrće pogled sa velikim trudom i pokuša da se istinski osmehne. "Naravno da hoćemo. Neću Vas razočarati."

Doktor Lee otvara usta da izusi nešto, ali je prekinut zbog vike na ulazu. "Oh, deca su ovde!", čovek se nasmeši, a Sky podigne obrvu, okrenuvši se kako bi videla grupu male dece, koja utrčavaju u masivnu dvroanu u pratnji gospođe u kasnim tridesetim i dečaka u invalidskim kolicima. Izgledaju srećno, je prva misao koja prođe kroz njene misli kada opazi prelepe haljne na devojčicama i odela na dečacima. Izgeldaju dobro hranjeni i zdravi, čak i dečak u kolicima.

Sky primeti kako malena devojčica potrči preko prostorije prema Seanu i zaskiči njegovo ime. Zvuk njenog glasa privuče pažnju društva i čini se da je svako posmatra, uključujući i Sky, čekajući Seanovu reakciju.

"Ana", Sean se široko nasmeje, hvata devojčicu i zavrti je u krug. Malena se zahihota i baca ruke u vis, a kad je Sean spusti nazad na zemlju, pritisne joj jak poljubac u obraz, čineći da čitava soba opčinjeno uzdahne pre nego se svako vrati svojim razgovorima.

Sky se mršti, pitajući se od kada je za članove visokog društva postalo normalno da se siročad pojavljuje na njihovom staklenom podu, ali onda shvati da je to samo Sean. Samo on je mogao da natera ljude da brinu tako.

Uvek je bio dobar glumac, pomisli. Uvek je znao da izmanipuliše ljude kako bi igrali kako on svira. Ovo je samo još jedan od njegovih malih poteza, sigurna je u to.

Podseća sebe da je ovo sam predstava. Za štampu, za bogati narod u sobi. Oči joj se suze prema njemu dok gleda čoveka kako se pozdravlja sa ostalom decom i grabi onaj šampanjac sa tabloa i ispija čašu do dna. Kako je samo fejk.

"Dr. Morgan!" Sean vikne sa druge strane sobe. Sky podiže obrvu neočekivano, zadržavajući lice bezizražajno. Pita se kako je može zvati tako nemarno, kao da je sve kako treba. Pa nista nije kako jebeno treba. "Želeo bih da upoznaš nekoga."

Sky se na kratko pozdravlja sa Dr. Leejem i elegantno i polako korača kroz prostoriju, pogled prazan, dok pokušava da se ne uznemiri, jer to je njena slabost. Konstantno se podseća da ljudi gledaju, ali do trenutka kada je stala pored Seana, on čak ni ne obraća pažnju na nju, već je zauzet igrajući se kosom devojčice po imenu Ana.

"Radiš to pogrešno!", udara nogom o pod, dureći se. Sky očekuje da se Sean izdere na dete, ali umesto toga, on se duri takođe, a uz to i isplazi donju usnu.

"Žao mi je Anna. Možeš da mi pokažeš kako?", Sean upita, naginjajući se napred. Ana se zahihoće i zakačuje mašnicu baš na sredini njegove kose. "Eto, kako to izgleda? Zgodno, jel' da?"

Ana nastavlja da se smeje, dok Sky posmatra sa strane i prevrće očima, zato što Sean izgleda smešno sa Hello Kitty mašnicom i jedva se suzdrži da mu ne priđe i sama mu je izvuče iz kose. Ovo je biznis, podseti se.

Nakon dobrog minuta, Sky postane nestrpljiva i odluči da ne želi da potrođi još jedan minut gledajući ovaj, njoj, odvratan šou, tako da se ispravi i pročisti grlo, privlačeći Seanovu pažnju. "Ana, ljubavi, zašto ne ideš i plešeš malo sa Lucasom. Znam da bi on to jako voleo", upita devojčicu umiljato, a ona klimne glavom i poljubi ga u obraz pre nego što bukvalno odskakuće od njih. Sean je gleda zadovoljno, pa se okrene prema Sky.

"Oprostite", porčisti grlo. "Zaneo sam se."

Sky sužava oči, prekrštavajući ruke na grudima i iznervirano bulji u mašnicu koja je i dalje u njegovoj kosi. "Lepo Vam stoji. Slaže se sa Vašom bojom kose", dodaje sarkastično.

"Oh!" Seanovi obrazi dobiju blagu crvenu boju dok je postiđeno vadi iz kose. "Uhm..."

Sky nije sigurna da li želi da se smeje na to koliko daleko je Sean voljan da ide kako bi nahranio ove ljude usranom pričom kako je filantropski direktor ili samo želi da ga zadavi, jer je prošlo jebenih deset godina, a on je još uvek onaj isti lažni šupak iz srednje škole.

"Hteli ste da me upoznate sa nekim?", izgovori nestrpljivo. "Zaista nemam puno vremena gospodine Johnson. Mike me čeka kod stola sa šampanjcem", izgovori kako bi naterala smeđokosog muškarca da požuri.

Sean se zakašlje, ne propuštajući zgađenost u Skyinom glasu. "Tako je, da", Sean uzdahne, okreće glavu dok mu pogled ne stane na dečaka u invalidskim kolicima, sedajući skoro tupo na rubu plesnog podija. "Pođite sa mnom."

"Dave", izusti dok mu prilaze. Dečak okrene glavu kad shvati da je Sean i poklanja mu zaslepljujući osmeh i natrea Sky da se upita da li je ona jedina osoba u ovoj bokobanoj sobi koja nije pala na njegovu glumu. "Hteo bih da upoznaš nekoga", kaže i čučinje istred njega, a David klimne, okrećajući invalidska kolica. "Ovo je Dr. Morgan."

David se i dalje blistavo smeška.

"Dobro veče! Ja sam David Thomson!", zacvrkuće i ispružuje malu sitnu ruku. Njegov ton pogađa Sky, i na trenutak zaboravi da je besna, a uspomene nalivaju.

"Zdravo Dave", Sky se osmehne, mekše i stvarnije nego što je bila celu noć, lagano uzimajući njegovu ruku i rukovajući se. David podseća Sky na male dečake koji su živeli u sirotištu s njom. Smejali bi se isto tako kao on kada bi ona uspela da sačuva dovoljno novca da im kupi sladoled, plakali bi i skrivali bi se zajedno ispod prekrivača u njenom krevetu kad god je upravnik sirotišta krenuo u pijanstvo.

"Da li ćete da me popravite, Dr. Morgan?" David upita. Njegove oči sijaju od nade, dok njegova bolesno bleda koža zapada Sky u oko, pa i umor koji se vidljivo ocrtava na njegovom licu.

Srce u Skyinim grudima se stegne. Težina odgovornosti, na koju je trebala da se navikne do sada. Ali ovo dete, tako premoreno od ove bolesti, a opet tako puno nade, tera Sky da oseća. Sky diže ruku i sklanja kosu sa njegovog čela. "Obećavam da ću dati sve od sebe."

To je izgleda bilo dovoljno Davidu za sada, jer se opet nasmeje široko. "Bata Sean je rekao da si najbolja."

Njene oči pogledaju Seana iznenađeno, koji samo stoji sa svojim rukama u džepovima, a oči prikovane za pod. Suzi ih osuđivački. Kada će da prestane da glumi?

"To nije ono šta sam rekao Davide", Sean protestuje.

"Da jesi!", Davidove sitne oči se rašire, takođe osuđivački, pa se kratko okrene prema njemu, pa prema Sky. "Rekao je da si najpametnija osoba koju zna i da si neverovatna! Ja ne lažem, on laže! Priča o tebi svo-"

"Dosta Davide", Sean ga prekida, nervozno se smeškajući. "Zašto ne odemo da nadjemo čokoladnu fontanu, hmm?", stiska ručice invalidskih kolica i počinje da ih okreće.

"Ćao, ćao Dr. Morgan!", David joj maše entuzijastično dok ga Sean gura i ujedno mrmlja nešto o 'bro kodu' dok Sky bulji u njih, stisnutih pesnica i pita se u kakvo se sranje to uvalila.

---

"Sean."

Sean podiže pogled sa knjige koju je čitao i na njegovom licu izbija širok osmeh.

"Raphael!" on uzvikuje, bacajući knjigu na stranu, ispravljajući se u sedeći položaj na bolničkom krevetu. Njegov brat se nasmeje, smeštajući se prored njega i povlačeći ga u veliki zagrljaj. Sean zatvara oči na sekundu – dozvoljavajući sebi da uživa u njegovom jakom parfemu, pomešan sa njegovoim šamponom i mirisom italijanskih odela. Lagao bi kada bi rekao da mu nije nedostajao. "Mislio sam da ćeš biti u Japanu do kraja meseca", Sean kaže kada se čovek izvuče iz zagrljaja.

"Molim? Hoćeš da odem? Mogao bih ako je to ono što želis-"

"Ne, ne, ne!" dečak požuruje da objasni. "Ja sam samo-"

"Kada me je Chad pozvao i reako da si se srušio, došao sam što sam pre mogao."

Seanovo telo se ispunjuju krivicom i on se namršti na ćebe koje prekriva njegove noge. "Nisam hteo da ti smetam, Raph."

Raphael hvata Seanovo lice obema rukama i ukršta pogled s njim. "Hej, ti dobro znaš da si mi važniji nego tamo neki poslovni dogovor, jel' da?" Sean se naduri, a oči mu zasuze, dok opet prebacuje ruke preko bratovih ramena i grli ga.

"Jako si mi nedostajao", promumla ispod glasa.

"I ti meni Sean", Raphael ga polako potapše. Imao je osećaj da je prošla decenija od kako je zadnji put zagrlio svog brata.

Kada se oboje odmaknu, Raphael počinje. "Kako je moj šampion?", čovek se nasmeši i privuče stolicu kraj kreveta pa se smešta na istu.

"Doktor Lee je rekao da lekovi koji su mi dali proše godine više ne funkcijonišu", kaže i prevrne očima. "Zato sam se onesvestio u školi", čuo je reči 'vazodilator' i 'aritmija' bačene uokolo, ali nije znao šta znače. Shvatio je da će se Chad pobrinuti za to. "Reki su da će me prebaciti na neke nove veoma brzo", pogledao je svog brata pomalo iznerviran. "Ne volim pilule."

Raphael izdahne, hvatajući Seana za ruku. Sean je oduvek voleo njegove ruke – velike i tople, uvek su ga podsećale da, bez obzira na sve, tu je neko na svetu ko će da ga voli.

"Znam da ne voliš, ali to je sve što oni mogu da urade za sada."

"Znam", promumla.

"Moraš da se boriš Sean. Imaš moju amjliju, jel' da?", Sean žestoko klimne glavom, podizajući malenu ogrlicu koja je bila sakrivena ispod bolničke odeće. "Onda će sve biti kako treba", te zadnje reči nateraju Seana da se nasmeši.

"Neće me ogrlica magično izlečiti", prevrne očima i iskezi se u stranu.

"Možda, ali ja sam ti je poklonio", podiže obrve i uzvraća kez. "Kako je u školi?", kaže, menjajući temu. "Čuo sam da je Chad primljen na pravni fakultet koji je hteo."

Sean klima glavom. "Da. Kunem se da su ono bile prave suze kada je pročitao pismo. Kada sam mu rekao, udario me je i rekao da su to bile alergije, ali ja znam da je plakao od radosti."

Raphael ispusti ubrzani osmeh. "Znao sam da je mekušac", Sean se iskezi, jer Chad je do ušiju bio zaljubljen u Rapha godinama, i pitao se šta bi njegov najbolj prijatelj uradio kada bi čuo da objekad njegovih tihih osećanja ovako priča o njemu.

Da, Chad je gej. I Sean uopšte nije imao problem s tim.

"A šta je sa tobom?" Sean samo slegne ramenima.

"Siguran sam da sam upao u universitet koji sam želeo. Ali videćemo", kaže nonšaltno. Iskreno, Seana nije bilo baš briga za fakultet, a i iskreno nije ni tebao, ali ići će sve jedno, jer zna da Raphael hoće da pohađa jedan. To je najmanje što može da uradi za njega.

"Mmm, neka dovojka?", Raphael podiže obrve gore-dole sugestivno, a Sean se nasmeje, i otvara usta da negira, ali kada mu se slika malene siluete pojavi pred očima, zatvara ih. "Pa?"

"Da, na neki način...", Sean počinje. "Ali mislim da sam uprskao", a na to mu se još mnogo slika uplašene Sky koja mu zalupljuje vrata u lice pojave pred očima, pa i kad je žurno napustila salu, ponižena i uplakana.

"Uprskao kako?", stariji brat se nagne napred, naslonivši bradu na isprepletane prste.

Sean se zacrveni. "Ahh, nije bitno. Previše si zauzet da bih te zamarao mojim problemima."

Raphael prevrne očima. "Ne, želim da znam. Obožavam sočan trač."

"Raph", Sean zacvili, gurajući ga sa kreveta, a on se samo nasmeje zabavljeno.

"Ne, Sean, ozbiljno. Hoću da znam. Možda mogu da pomognem. Ja sam baš šarmantan", hvali se. "Polovinu poslovnih ugovora smo skolipi samo zbog mog šarma."

Sean ispusti nešto nalik smehu. "Ma da", odgovara sarkastično.

"Istina je, a sada ispljuni."

Sean izdahne poraženo. I onda objašnjava svoju situaciju sa Sky – izostavljajući deo gde je sve samo opklada – i kada završi, Raphael se zavaljuje u stolicu i tiho zazviždi.

"Mrzim što moram da ti kažem, ali stvarno jesi usrao. Gore nogo inače."

"Raph."

On se iskezi i odmahne glavom. "Jesi li pokušao da... ne znam... da li si pokušao da je saslušaš? Budeš dobar prema njoj?"

Sean pogleda svog brata zbunjeno.

Raphael izdahne i prevrne očima. "Možda da se izviniš? Razgovaraš s njom? Znaš, ono što bi normalna osoba uradila? Ali ti ne bi znao, zar ne, vanzemaljče?" prođe mu rukom kroz kosu i uništava mu frizuru, a Sean iznervirano pravi grimasu.

"To je sve? Trebm da budem dobar prema njoj?"

Raphael se nežno nasmeje. "Bio bi iznenađen koliko malo ljubaznosti može da vredi."

---

Sky iznervirano zagrize donju unsu kada se Travis ne javi i telefon ode driktno na govornu poštu. Pokušavala je da ga kontaktira ceo dan, ali on očigledno nije zano da se javi. Jednim delom se proklinje jer nije tražila privatni broj, ali onda se seti da je ona bila ta koja je odbila, jer je želela da održi stvari na profesionalnom nivou.

Izdahne i baca telefon na suvozačevo sedište. Sean je imao zakazani pregled danas zbog njegove operacije. Trebali su da uzmu x zrake da bi saznali da li su sintetički ventili u dobrom stanju. Sky nije mogla da opiše koliko je ova kontrola bila bitna, a opet, izgleda da su i Sean i Travis zaboravili na to.

Upitala se šta je moglo da bude važnije da su oboje zaboravili sastanak sa ključnim lekarom, ali onda se podesti da ne bi trebala da brine previše za Seana.

Kao njegova doktorka, Sky ima određenu odgovornost prema svojim pacijentima, ali ta linija je povučena kada ih zove već ceo dan i još uvek nije dobila odgovor.

Ali to što se ne javljaju je jednako dobro, jer daje Sky malo dragoceno slobodno vreme. Otišla je do cvećara i kupila buket belih gardenija – uvek su bile Sarine omiljene – i odvezla se iz grada.

Parkirala je auto i izašla iz istog, vazduh vlažan i svež, dok je polako hodala kroz groblje, pamtivši put nakon što je posetila mesto toliko puta.

"Ćao teto", kaže tiho, zastavši ispred malog spomenika. "Donela sam tvoje omiljene", dodaje i čučinje da ostavi buket pored granita koji viri iz zemlje.

Na kamenu je urezano samo njeno ime. Bilo je sve šta je Sky mogla da priušti nakon njene smrti. Ali čak i sada, kada ima dovoljno novca da kupi pola bolnice u kojoj radi, Sky nije mogla sebe naterati da izgradi veliku grobnicu za nju. Iako je Sarah zaslužila ništa osim najbolje, Sky je znala da bi više cenila male stvari.

"Stvari su jako grozne teto", Sky počinje. Sklanja opale listove sa spomenika, brisajući prašinu sa granita. "Sean se vratio... Znam da si rekla da će mi samo donositi probleme, i bila si upravu, naravno", mršti se, čisteći ruke maramicom iz džepa, pa nervozno počinje da grize nokte, jer je teško čak i izgovoriti njegovo ime. Kada sam postala ovakva? "Nemam pojma šta da radim. On je... takav lažov. Nije se promenio ni malo od srednje", vraća maramicu nazad u džep i uzima stari buket cveća, onog od prošle nedelje, i gleda u njega. Sada se mršti još više – reči su joj na vrhu jezika, ali nije sigurna šta želi da kaže.

"Mrzim ga", najzad izgovori, pre nego što izdahne. "Ti si i dalje jedina koja me voli", Sarah je bila mrtva već jako dugo i Sky više nije tužna, ali praznina u njenom srcu još uvek boli kada dodje ovde. Podseća je da je ona i dalje veoma usamljena.

Otvara usta da kaže još nešto, ali joj misli prekida glasan zvuk motora koji se gasi. Podiže pogled kako bi videla sivi Mercedes parkiran malo dalje od njenog Audia, i vozača kako izalzi iz njega kako bi otvorio suvozačeva vrata.

Usta joj presuše kada vidi da Sean izalazi iz auta, klima glavom prema muškarcu koji mu je otvorio vrata, i ulazi na groblje. Sky ne zna da li da obavesti crnokosog čoveka da je ovde ili ne, ali Sean je ne primeti i odlazi pravo u veliku grobnicu na stotinu metara od nje.

"Sačekaj malo teto", Sky pomumla, iritacija i potencijal za sukob je velikom brzinom odvedu do veličanstvene bele kapije. Znala je da je grobnica bila tu skoro pet godina, ako se tačno seća, ali nikada je nije bilo briga da sazna ko je počivao tamo.

Sky sakčeka sve dok Sean ne otvori vrata i uđe unutra, pa se približi još bliže. Skoro da se oseća loše zbog prisluškivanja, ali govori sebi da, onog momenta kada Sean iskorači napolje, izgrdiće ga za propušten termin.

"Hey Raph. Srećan rođendan", Seanov glas dopre sve do Skyininh ušiju, a njene oči se polako rašire. "Nadam se da si dobro, gde god da si", njegov glas zadrhti na kraju, a Sky se uzrizne za usnu, mršteći se. Sean je zvučao... tužno, a Sky ne zna šta da uradi s tom informacijom. "Travis je najbolji, kao i obično. Stalno mi zanoveta da mislim da mi je majka", nasmeje se. "Chad je takođe okej. Njegova firma ima dosta klijenta sada i ide mu dobro. I i dalje misli na tebe, Raph, mnogo. Neće da kaže, ali ja znam."

"Dave je malo bolje. Ne trebaju mu invalidska kolica sada kao pre i nikada ga nisam video ovako srećnog. Sve zahvaljujući Sky", ona stisne pesnice na spomen njenog imena. "Sećaš se Sky? Ona je ta devojka o kojoj si mi davao savete u srednjoj. Ona...", Sean izdahne drhtavo. "Pa. Znaš ko je ona."

Sky čvrsto zažmuri i stegne vilicu dok nastavlja da sluša. "Da, ona je sada poznati srčani hirurg. Možeš li da veruješ? Pomaže mi oko srčanog centra", Sky prekriva čelo rukom i izdahne tiho. "Ne znam šta bih uradio bez njene pomoći."

Ne, ne, ne. Da se nisi usudio da pričaš tako.

Sean opet izdahne. "Zapravo, smešno je kako život dođe da ti ispraši zadnjicu, jel' da? Nikada nisam mislio da će stvari ispasti ovako. Ne verujem ni da bi ti verovao da si ovde."

Sky suzdrži ironičan osmeh. Ako je iko bio pogođen zbog njihove istorije, onda je to ona. Nakon što su prekinuli, Sean je i dalje imao njegovu porodicu, bogatstvo, status i vezu koja ga je mogla odvesti gde god je hteo, uz jedno pucketanje prstima. Sky je imala... pa, ništa.

"Trebao sam uraditi šta si mi rekao. Trebao sam joj reći istinu još na početku, znaš? Bio si upravu, Raph. Ali opet... kada nisi?", glas mu zatreperi, a Skyino srce nasilno kuca u njenim grudima. Ne želi da čuje ovo.

Sve su to laži, Sky ponavlja u sebi, opet i opet.

"Mora da si razočaran u mene bato. Usrao sam, gore nego ikada. Svaki dan se pitam šta bi se desilo da sam samo bio iskren. Da sam samo uradio ono što je trebalo", Sean pravi kratku pauzu, pa šmcne. "Bože, Raph, jebeno sam uprkao. Želeo bih da si ovde sada, sa mnom. Uvek si me izvlačio, pokrivao me. Bio si uvek tu za mene, a sad nisi. Svaki dan je jako jebeno težak, Raph, znajući da nisi tu da mi pomogneš, znajući da te ne mogu videti kako se smeješ."

Postaje sve teže i teže da Sky diše. Sva nakupljena mržna, ljutnja i frustracija, izdaja, sve izvire na površinu, sve što je pokušavala da potisne – zaključa – iznenada leti kao nekakva Pandorina kutija.

"Znam da sam uvek bio razočarenje. Niko nikada nije očekivao ništa od mene, osim, znaš, tebe. Uvek si verovao da sam neko. Uvek si me podržavao, i voleo, bez obzira koliko se ponašao kao govno. Nikada nisi prestao da me voliš. A sada kada te nema, osećam se usamljeno."

Skyina koža zasvrbi kada Sean zajeca. Ne. Njene ruke preblede od silnog stiskanja. Nemaš prava da budeš uzrujan. Nemaš prava da plačeš. Ti to jebeno ne zaslužuješ, Sean.

"Znam da je glupo od mene da to mislim. Chad je uvek tu za mene, Travis isto, ali je drugačije. Želeo bih da sam imao više vremena s tobom. Želeo bih da sam imao vremena da ti se dokažem. Želeo bih da sam te učinio ponosnim", Sky izfrustirana, isprepleće prste oko buketa koji je zaboravila da ima u rukama i stisne zube, kako bi ostala tiha.

"Oprosti mi bato", Sean izgovori dovoljno glasno da ga Sky čuje, glas pun suza.

"Oprosti, žao mi je. Tako mi je žao."

Što je dosta, dosta je.

"Da li si zbog ovoga propustio svoj termin?", Sky kaže oštro, ulazeći u grobnicu, opazeći kako je prekrasno uređena, cveće u vazama sa obe strane i velika slika nasmejanog čoveka sa platinastom plavom kosom koja visi u sredini.

Sean se iznenađeno okrene, oči blago natečene i crvene, a njegova koža bleda. Suze koje su mu skliznule niz obraze obriše rukavom kaputa, šmrkne dok vraća – kako joj se čini – ogrlicu nazad ispod majice.

"S-Sky?", prošaputa, zbunjen, a glas promukao.

"Propustio si kontrolu danas", Sky ponovi, suzivši oči. Sean izgleda zatečeno, skoro šokirano, i izdahne žestoko.

"Kako si me-"

Sky prevrne očima. "Pričas kao da sam te zapravo tražila. Imam preča posla nego da jurcam za svojim pacijentima kojima očigledno nije dovoljno stalo do njihovog zdravlja."

Njegova face se zgrči u neverici, ramena se zatežu, izgledajući prilično uzrujano. Dobar je glumac, priznajem mu toliko, Sky pomisli.

"Koji kurac nije u redu s tobom?", Sean upita, oči raširene u ljutnji. Reči su pogodile Sky više nego što bi trebalo, ali ona sklanja osećaj potencijalog kajanja ispod kože. Mozak je upozori da ne otvara usta, ali držala je ovo u sebi dovoljno dugo.

"Šta nije u redu sa mnom? Kaže osoba koja mi skoro uništila život", Sky frkne. Sean se trgne na ton, i dalje se trese od besa, ali njegove oči su očajne.

"Moram da ti priznam, Sean. Jako dobar šou. Ali sada nema nikoga okolo, prestani da se pretvaraš."

"O čemu ti to pričaš?", mršti se, pokušavajući da shvati otrovane reči koji su samo nastavile da izlaze iz Skyinih usta. "Kakav šou?"

"Pretvaraš se da si tamo neki brižan, dobar tip, ali i ti i ja znamo istinu", Sky mu priđe korak bliže, prstom osuđivački pokazivajući na Seanove grudi. Smeđokosi muškarac je pljesne preko iste, sklanjavši je i uzvraća pogled pun ljutnje. "Duboko u sebi si i dalje onaj isti sebični, lažni dečko koji si bio u srednjoj", šapne. "I dalje si čudovište", ruke joj se tresu, tako da ih stege, znajući da će u suprotnom udariti Seana pravo u facu.

"Šta ti se desilo?", Sean izgovori u neverici, tupo. Gleda je skoro očajnički dok joj se približi za jedan korak. "Šta se desilo prelepoj Sky, onoj koja je videla dobro u svemu, ophodila se prema svima sa ljubažnošču? Gde je ona?"

Kako se usuđuješ, Sky hoće da poviče. Ali umesto toga, ispusti prazan smeh, vazduh pretvara u apsolutnu hladnoću svojim glasom. "Hočeš da znaš šta se desilo toj Sky?", njihovi nosevi se skoro dodiruju kada se Sky još primakne, a Sean se skoro trgne na blizinu ali odbija da se povuče.

"Ona je mrtva, Sean. Ti si je ubio."

-

lgbtq+ community we support!!
love you to the pluto and back
xoxo