25. "Idemo kući."
Chapter 25
"Sean!", David vrisne kada crnokosi čovek uđe u bolničku sobu sa Travisom, koji je do guše natrpan plišanim igračkama.
"Hej najukusnija palačinko!", Sean uzvraća; ostavljajući medveda, miniona i koalu na krevet do dečaka. "Doveo sam ti nekoliko mojih drugara da te zabavljaju."
David istog trena zgrabi plišanog miniona i uz kikot ga jako steže uz sebe. "Da li ćeš i ti da ostaneš da se igraš sa mnom?", upita raširenih očiju.
"Sean...", Travis kaže tiho, pogledom pažljivo prelazeći preko tableta.
Sean se uštogljeno nasmeje. "Ne mogu dugo danas, Dave. Moram da razgovaram sa odraslima kasnije", objašnjava i prevrne očima. David se mršti.
"Fuj", odgovara i stavlja miniona u krilo.
"Jel' da? Odvratno", Sean može da oseti kako Travis prevrće očima iza njega, iako su iste prikovane za elektronski uređaj u njegovim rukama; bez sumnje šalje neke emailove ili zakazuje neke poslovne sastanke. "Došao sam samo da se pozdravim s tobom i da osiguram da ne budeš usamljen dok me nema."
Sean seda u jednu stolicu pored bolničkog kreveta i oseća se malo uzrujano. Mrzeo je miris bolnica i konstantne zvukove monitora srčane aktivnosti. David je cevima prilepljenim za njegovu ruku priključen na infuziju i Seanova koža se ježi na bledo sećanje igala na njegovoj koži.
Jedina stvar koja ga umiruje je Pikaču flaster zalepljen na zavoj.
"Da li je to Pokemon flaster, Dave?", Sean upita i dečakove oči zablistaju zajedno sa osmehom na njegovom licu.
"Doktorka Morgan mi ga je dala", samozadovoljno objašnjava i Seanovo srce preskoči otkucaj, samo malo.
"Oh, dala ti ga je?"
David ushićeno klimne. "Ima celu kutiju takvih. Sutra je rekla da će mi doneti jedan sa dinosaurima!"
Sean se naslanja na rukohvat. "Vau, dinosaurima?", okreće se prema Travisu. "Možemo li i mi da nabavimo takve za nas u kancelariji?", Travis frkne. On se opet okreće prema Davidu. "Kako se osećaš? Nije ti previše dosadno, jel' da?"
David energično odmahne glavom. "Zabavno je! Doktorka Morgan mi uvek pravi duštvo."
"Zaista?"
"Da! Uvek joj postavljam pitanja i ona me uči razne stvari! Dala mi je da se igram njenim stemoskopom!"
Sean zagrize usnu. "Stetoskopom?"
David se zakikoće. "Da, baš to! I pričala mi je o delfinima i ajkulama i kitovima. Ona ima tu jednu knjigu sa svim rubama i tako to. Doktorka Morgan zna sve."
On se naginje, kao da želi da mu otkrije tajnu. "Mislim da je ona robot."
Sean ne može da se suzdrži i jedan osmeh mu pobegne sa usana. "Zašto tako misliš?"
"Seća se svega! Mora da je kompjuter ili nešto! Sećaš se onog filma o robotima koji su znali odgovore na sva pitanja? To je Doktorka Morgan. Čak zna i zašto je nebo plavo!"
Sean otvara usta da kaže nešto, ali ga kucanje na vratima prekida i Sky ulazi, gledajući u papire u njenim rukama. "Hej Dave, kako se–?"
Zastaje kada primeti Travisa i Seana u sobi. Kratko se nasmeje asistentu i upućuje jedan stidljiv pogled Seanu, pre nego što prilazi krevetu. "Hej", kaže tiho, podizajući ruku kako bi mu mahnula, ali okleva i na kraju podiže ruku kako bi se počešala iza uha. Pokret je toliko neugodan da Sean ne može da se ne iskezi.
"Hej! Kako si?", Sean upita.
Sky mu uzvrati osmeh. "Dobro sam, ti?"
"Odlično!"
Ona klimne glavom. "To je bitno", promrmlja.
David gleda situaciju pažljivo. "Doktorko Morgan, da li si ti zaljubljena u Seana?", Sky slučajno udari lakat o ivicu kreveta dok ostavlja papire na komodu do istog i opsuje. Sean se brzo pruža preko kreveta da uhvati devojku kako bi uspostavila ravnotežu.
"Z-zašto tako misliš?", Sky zamuckuje, držeći se za lakat, izgledajući malo izbezumljeno. Gleda u Seana, koji je i dalje drži. "Dobro sam, Sean", kaže i udalji se van njegovog dometa. Sean se osmehne glupavo i vraća se nazad u sedeći položaj na stolici.
"Ja sam dete, ja znam neke stvari", David odgovara pametno. Sky pogleda u Seana upitnim pogledom i prilazi računaru.
"Da li ti je medicinska sestra več dala lekove?", Sky menja temu brzo i otvara Davidovu fasciklu, a dečak samo klimne glavom, grleći miniona. "Stekao si novog prijatelja?", upita, trljajući svoj lakat i pravi grimasu.
On klimne glavom. "Nazvaću je Doktorka Morgan", kaže i Sky podiže obrve. "Onda kada prava doktorka Morgan nije ovde, ona može biti moja drugarica", objašnjava, kao da je toliko jednostavno.
Sean rukom prelazi preko prsa. Koja slatkoća, oplakuje, jer sama ideja da je Sky dovoljno oslobođena da osvoji Davida na takav način, natera njegovo srce da se koleba u njegovom grudnom košu. David je uvek imao nešto kao šesto čulo i uvek je mogao da kaže da li je neko dobar ili ne.
Ako se Davidu sviđala Sky, onda je Sean znao da ona nije izgubila dobrotu u sebi.
Sky prelazi pogledom preko ekrana i onda se mršti. Sean ne zna da li je Sky čula Davidov komentar ili ne, s obzirom na njene intenzivne oči na monitoru.
"Doktorko Morgan?", David kaže, glas tih. To je izgleda izvlači iz transa i ona podiže pogled. Nasmeje se usiljeno.
"Izvini, maleni. Moram na sekund da razgovaram sa Seanom i onda se odmah vraćamo, okej?"
David klimne glavom i sad je Seanov red da se namršti, polako ustavši sa stolice, prateći Sky dok izlazi iz sobe u hodnik.
"Šta nije u redu?", Sean upita istog trenutka, glas prigušen.
Sky izdahne. "Njegovo nedavno fizičko stanje... nije toliko dobro koliko smo se nadali. Mislim da se sigurno previše naprezao u zadnjih nekoliko meseci ili jednostavno nije bio spreman."
Talas nervoze prostruji kroz njegovo telo. "Okej, što znači?"
Sky pogleda Seana direktno u oči. "Moram da ga vratim nazad u invalidska kolica."
"Šta?"
Sky upozoravajuće gleda u Seana da spusti glas i odmeri vrata iza nje.
"Zašto?", Sean upita, malo tiše ovog puta. "Samo što je izašao iz njih. Da li znaš koliko je bio srećan što može da hoda i trči?"
"Ja znam, Sean. Videla sam ga. Ali ne mogu da rizikujem njegovo zdravlje sada. Želim da bude što zdraviji do kraja godine. Ne bih ovo radila da ne moram."
I naravno, Sky je upravu. Sean ne može da se buni. On nije doktor; nema pojma ni o čemu. "Biće tako uzrujan", kaže, skoro nečujno.
"I to znam. Ali moraš biti na mojoj strani ovaj put, okej? Ako mu oboje objasnimo, možda će mu biti lakše da prihvati."
"Da. Da, okej."
Sky klimne glavom, ispravlja se i stiska usne u tanku liniju, dok se oboje vraćaju nazad u sobu. Sky se saginje i nežno pomiluje Davida.
"Da li ste vas dvoje imali super tajni razgovor samo za odrasle?", upita znatiželjno. Sky pogleda u Seana na sekundu.
"Tako nekako. Ali sada ćemo to reći i tebi, okej?", David klimne. "Ti znaš da Sean i ja želimo samo najbolje za tebe, jel' da?", David ponovo klimne. "Tako da, bilo šta da uradimo, to radimo zato što želimo da te vidimo zdravog i pravog, okej?"
"Šta na valja?", David upita istog trena.
Sky izdahne. "Moraš ponovo početi da koristiš kolica, Davide."
Brzina kojom se njegov izraz lica menja je skoro bolna. "Ne želim", kaže i u glasu može da se prepozna da je mrtav ozbiljan.
"Ali moraš Dave. Samo na kratko. Uopšte ne dugo, samo dok se ne osećaš bolje–"
"Ne želim!", David vrisne i Seanova vilica je na podu, dok mu se srce trgne u grudima. U ovih nekoliko godina koliko je znao Davida, nije bio ništa drugo do anđeo. Nikada ga nije čuo da vrišti, ili se ovako ponaša. Sky ne izgleda ni mrvkicu iznenađeno.
"Davide, znam da ti se ne sviđa, ali ja znam da želiš da budeš zdrav i–"
"Ne ne ne ne!", David počinje da urla, udarajući rukama o dušek dok suze počinju da mu kvase obraze. Sean ne zna šta da radi i ostaje ukopan u mestu. Voleo bi da može da se našali, pokuša da ga umiri, ali je kao zaleđen.
Sky je smirena, hvata Davida za ruku – onu na infuziji – i izvlači cevi, pre nego što ga otkriva i baca pokrivače u stranu. Širi mu ruke i celo njegovo telo se trese od plača, naizmenično njegovoj vici.
"Dođi drugar", Sky kaže nežno i David podiže pogled, oči mokre i crvene.
"N-ne želim d-da idem nigde", kaže, štucajući između reči.
"Ali imam jednu tajnu. Samo za tebe. Da li želiš da je čuješ?", doktorka kaže, oči raširene kao da je zaista šokirana. David klimne glavom, i dalje jecajući. Sky raširi svoje ruke i David ne okleva ni sekund da se nagne napred i dozvoli joj da ga povuče u čvrst zagrljaj.
Pet minuta, Sky oblikuje usnama i Sean shvata; sve šta on može da uradi je klimne glavom i da gleda kako devojka izlazi iz prostorije sa Davidom koji plače na njenom ramenu. On se promigolji u mestu i proviri kroz vrata i spazi Sky koja šeta u krug, šaputajući nešto dečaku u uvo dok hoda.
"To je eskaliralo brzo", Travis promrmlja, stajući do Seana i onda oboje posmartaju Sky i Davida. Sean prozuji jedno hmmm, jer nije siguran da može da formira rečenicu. "Misliš da će dečak biti dobro?"
"Da", Sean kaže. "Sky je s njim."
I reči ga uteše više nego što je očekivao. Sky je s njim. Sean veruje Sky, zna njene sposobnosti. Bez obzira šta da se desi, ona će se pobrinuti za to.
Malo nakon pet minuta prođu pre nego što se Sky uputi nazad prema Davidovoj sobi i Sean se brzim korakom vraća na stolicu. Sky klimne glavom u Seanovom smeru, kao da mu govori sve je okej i spušta, sada, veoma izmorenog Davida nazad na njeogv krevet.
Sky mu pažljivo ponovo priključuje infuziju i Sean hvata pokivače sa donjeg dela kreveta i ušuškuje ga.
"Doktorko Morgan?", David kaže pospano, glas hrapav zbog plakanja.
"Da?", Sky odgovara, mešajući fiziološku so sa kapljicama tečnosti.
"Sutra hoću dva dinosaur flastera."
Sky se sklono osmehne. "Dobro se cenkaš mališa."
"Sada hoću tri."
"Dobro, dobro. Daću ti tri. Ali moraš da održiš svoje obećanje, dogovoreno?", Sky kaže, na neki način misteriozno, samo za Davida. On umorno klimne glavom i podiže mali prst.
"Obećavam", kaže.
"Obećavaš", Sky potvrđuje i spaja njihove prste; skoro je komično kako se dečakov maleni, sitni prst tako lepo uklapa u Skyin nežni i dugačak. Sean zagrize donju usnu.
I s tim, David brzo tone u san.
"On je dobro", Sky ubeđuje Seana i to pomaže nemirnoj mučnini u njegovom stomaku. Uzima Davidove papire i njegovu faciklu sa stola, zapisuje nekoliko stvari pre nego što papire uredno polaže u foliju i zatvara je.
Pogled uperi u Seana, vraćajući hemijsku nazad u džep. Prebacuje težinu sa jedne noge na drugu, neodlučno, kao da želi nešto da kaže. "Ja– Tvoja kontrola je sutra...", izgovara.
"Hvala što si me podsetila", Sean odgovara uz osmeh.
"Nemoj da kasniš", uzvraća, ali nema zlobe iza reči. Zvuči malo forsirano, kao da pokušava da bude dobronamerna ali je previše ukočena da bi bilo humorosno. Sean bi izabrao to nego onu loše raspoloženu devojku bili pre nedelju dana.
"Naravno, doktorka", Sean kaže i Sky se malo zacrveni i okreće se prema vratima.
"Onda se vidimo sutra", kaže i pozdravlja Travisa.
"Vidimo se sutra."
---
"Udahni."
Sean udahne duboko – koliko je to fizički moguće – i vazduh u njegovim plućima se meša s Skyinim parfemom. Njegovo telo reaguje na to i zakašlje se iznenada zbog nagle reakcije na njen miris.
Sky se istog trenutka povlači, mršteći se. "Da li si dobro?", upita, glas ispunjen brigom.
"Odlično", Sean jedva izgovara dok oseća suze u uglu očiju zbog gorkog ukusa u njegovim ustima.
"Hoćeš da ti donesem vodu? Da li bi da prilegneš?"
"Ne, ne, dobro sam", Sean kaže i odmahne rukom, blago posramljen, ali Sky izgleda kao da nema pojma. "Samo sam se zagrcnuo pljuvačkom, znaš valjda", Sky ga i dalje gleda zabrinuto. "Uglavnom, izvini što sam te prekinuo. Možeš da nastaviš sa tvojom doktorskom stvari sada."
Sean zadobije jedan bled osmeh od devojke i pomisli da nije sve izgubljeno.
"Dobro", Sky kaže nežno i opet mu prilazi. Sean se odupire želji da zatvori oči i uživa jer je Sky previše jebeno blizu. Sean može da vidi ožiljak ispod njenog uha, može jasno da vidi njene trepavice i pomiriše njen parfem. I Sky je toliko topla, celo njeno telo zrači tom utešnom vibracijom ispred Seana i to mu toliko prija, s obzirom koliko je soba bila ledena.
Sky polako pritiska jednu ruku - oklevajući? - uz Seanova leđa dok drugom pritišće glavu stetoskopa jedva levo od centra Seanovih prsa i skoncentrisano se mršti. Toplina njene ruke gori na mestu gde da dodiruje i Sean suzbija nagon da ne podrhti, iako je dovoljno teško pokušati održati njegov sramno brz otkucaj srca normalnim, a još manje bilo kakve druge reakcije koje bi mogao imati kada je Sky blizu.
Toliko je fokusiran na svoj problem da ni ne primeti stetoskop koji se trese u Skyinim rukama.
"Tako si napet", Sky kaže tiho i Sean želi da se istopi na reči. Skoro je smešno, koliko je opčinjen devojkom. Spavali su zajeno tri puta – od kojih je samo jedan put prošao kako treba – i i dalje mu nije jasno šta su oni, ali Sean misli da je možda samo malo, malkice voli.
"Ne, nisam", Sean kaže refleksno. Sky se znano osmehne i pogleda u Seanove ruke koje su čvrsto stiskale ivicu kreveta u ordinaciji. "Oh", govori i zapnanjeno opušta sitisak.
"Da li ti je neugondo pored mene?", Sky upita i anksioznost u njenom glasu uhvati Seana nespremim. Ova Sky – nežna, nespretna, neodlučna Sky – je neko koga je Sean mislio da je izgubio jako davno. Ne zna kako da se nosi s njenim ponašanjem.
"Šta? Ne, ja samo–", Sean proguta knedlu u grlu i misao da je njoj možda neugodno pored njega mu prolazi kroz glavu. "Imao sam dug dan", konačno izgovara, odahnuvši.
"Verujem", Sky kaže, izgledajući olakšano i Sean je razočaran kada se devojka odmakne od njega kompletno, stavljajući stetoskop oko vrata.
"Pa šta imaš za mene doktorka?", Sean upita, pokušavajući da raščisti čudan, težak osećaj u vazduhu dok devojka seda za kompjuter i počinje da kuca u, šta Sean predpostavlja, njegov dokumenat.
"Izgledaš mi zdravo, ali nešto neobično se čuje na levoj strani tvojih grudi. Ne mislim da je nešto ozbiljno. Uz to krvni pritisak ti je visok. Meriš ga stalno, jel' da?"
Sean klimne glavom. To mu je postala navika u zadnjih nekoliko meseci, da meri krvni pritisak svakih nekoliko sati. "Zadnji put je bio 140/80."
Sky klimne. "Malo je visok. Verovatno ću ti pojačati dozu beta blokera. I zakazaćemo snimanje sledeće nedelje, ako se slažeš. Želim samo da proverim to, za svaki slučaj", Sean pokuša da ne napravi grimasu na to. Mrzeo je lekove, ali je još više mrzeo snimanja.
"Travis će javiti tvom asistentu kad tačno."
"Odlično", nastane kratka pauza. "Da li vežbaš redovno?"
Sean se glupavo nasmeje. "Što se toga tiče..."
Sky sada izgleda kao jedna razočarana majka, s tim pogledom u očima. "Redovno vežbanje je jako bitno, Sean. To–"
"– pomaže regeneraciji ćelija i bržem oporavku, znam. Znam, ali bio sam zauzet!", Sky spaja usne u tanku liniju i podiže obrve. "Potrudiću se više od sada", Sean spušta ton na kraju rečenice i Sky ne izgleda nimalo zadovoljno, ali se sve jedno vraća kucanju po tastaturi.
"Čekaonica je izgledala prilično prazna", Sean kaže, nakon minuta tišine između njih. "Da li sam ja zadnji danas?"
Sky klimne glavom. "Ja... idem da posetim teta Saru posle ovog", ona prevali preko usana, skoro nevoljno.
Sean to ugleda kao priliku. "Ja sam hteo posetiti brata. Želiš da idemo zajedno?"
Sky bezizražajno bulji u Seana na trenutak i boji se da je možda prekoračio neku masivnu granicu. "Okej", Sky kaže tiho, na Seanovo olakšanje. "Mogu te... povesti sa sobom, ako želiš", dodaje brzo.
Sreća i zadovoljstvo procvetaju Seanu ispod kože i on se iskezi. "To bi bilo super, hvala ti!"
Sky mu uzvrati malim osmehom i tiho je dok završavaju kontrolu. Sean sačeka Sky u hodniku, razgovarajući sa recepcionarkom – jako dragom devojkom po imenu Holly – nakon što je zakazao svoj sledeći pregled.
Sean zadržava osmeh kada Sky izađe iz ordinacije, sa svojom kožnom tašnom u jednoj ruci i kaputom u drugoj, izgledajući elegantno sa dugom crnom kosom koja joj pada preko ramena.
"Ugodan dan, Holly", Sky kaže.
"I vama takođe, doktorko Morgan", Holly zacvrkuće. Sean joj mahne u znak pozdrava dok prati Sky do lifta. Skyina ordinacija je bila na jednom od najviših spratova zgrade s visokim pogledom, a većina zgrade je bila kupljena od strane medicinskih profesionalca za njihovu privatnu praksu. Sean se seća da je bio ovde nekoliko puta, na nekim od prvih spratova, zbog sastanka sa savetnicima kada je bio mlađi.
Ušli su u lift zajedno i pratili su brojke izdnad vrata u podnošljivoj tišini. Sean je krajičkom oka gledao u Sky. Pre tri meseća, sastao se sa ovom devojkom posle deset godina i sve je izgledalo slomljeno, bez šanši za popravak.
Da, bili su ovde, stajali su jedno uz drugo, ne baš kao prijatelji, ali su se kretali prema nečemu intimnijem. Sean se ugrize za usnu kako se ne bi osmehnuo. Gori od želje da naprave taj korak, ali zna da mora da se kreće njenom brzinom. Sky je uvek bila uzdržanija, dok je Sean uvek negde žurio. Ali voljan je da čeka koliko je potrebno.
Ne želi da uprska.
I Sean kapira. Razume zašto Sky okleva. I dalje su na tankom ledu i bilo je teško reći šta bi moglo izazvati loše sećanje iz prošlosti i vratiti ih nazad na početak ako nisu pažljivi.
Pažljivi, da, to je definitivno ono što su morali biti. Mladost je bila divna jer nije nosila posledice. Nema skrivenih motiva, nema ožiljaka, nema tajni. Samo ljubav, ma koliko bila prolazna. Odrasli nisu bili takvi. Svi su nosili neki teret iz prošlosti na svojim ramenima i neke brige o budućnosti. I teže je bilo naći ljubav; skrivena ispod svih tih slojeva boli.
Ali vredelo je, zar ne? Sean se pita da li on i Sky imaju šansu. Stvari neće – ne bi mogle – biti iste kao pre, ali možda bi mogli verovati jedno drugom opet. Sean ne zna da li Sky želi da mu veruje, ali želi da zaradi njeno poverenje.
Izgubljen u mislima, Sean shvati da je pratio Sky do njenog crnog Audia do garaže. Sky ga otključava i oni se brzo smeštaju u sedišta.
Sean dozvoljava sebi da se osvrne i upije Skyin auto. Uvek se nešto moglo reći o nečijoj ličnosti kada pogledaš njihov automobil. A Skyin... nema ništa u sebi. Bio je nemoguće čist, bez trunke prašine, bez napola punih flašica vode ili kusura u držačima za čaše. Samo par crnih avijatora i njen dugotraniji miris.
"Auto ti je baš čist", Sean izgovara na glas. Sky ga čudno pogleda i izvozi ih sa parkirališta.
"Ne volim nered", odgovara jednostavno, ekspertno vozeći iz garaže na bučne ulice Los Angelesa.
Sean se kratko priseća slika na unutrašnjost njenog stana kada je bio unutar istog pre nekoliko dana. Sve je bilo crno-belo bez ijedne stvarčice van svog mesta. Ali opet, Sean je bio mrtav pijan i video je tri Skyine siluete koje se vrte oko njega.
"Ja... bih trebao da se izvinim zbog onog što se desilo one noći. Obično... ne pijem tako, ali sam sažaljevao sebe i prilično me je blam. Izvini."
Tišina je opipljiva, dok Sky ne progovori. "U redu je. Ja... na neki način razumem zašto si to uradio."
Sean je pogleda bojažljivo. "Stvarno?"
Sky slegne ramenima, ne sklonivšti oči s puta, izgledjući ravnodušno, ali prsti oko volana, koji su skoro pobeleli od stiska, je odaju. "Da, pa. Da sam ja na tvom mestu, verovatno bih uradila isto. Tako da. U redu je. Ne moraš da se izvinjavaš."
Sean zagrize donju usnu i sklapa prste u svom krilu.
"I–", Sean podiže pogled ponovo. "Drago mi je što si došao k meni. Da je to bio bilo ko drugi, ko zna da li bi stigao kući u jednom komadu. I imaš jako lošu ishranu, znaš to? Imam osećaj kao da moram da ti napravim neki plan za obroke ili nešto slično. Ako ne–"
"Šššššš–", Sean kaže, hvatajući Sky za podlakticu. Sky ga brzinski ošine pogledom, uhvaćena nespremno. "Dozvoli mi da uživam u trenutku dok si opuštena pre nego što ponovo postaneš dosadna", on se našali, ali Skyin izraz lica opada.
"Jesam? Izvini, nisam mislila–"
Njemu treba sekunda da shvati naglu promenu u njenom raspoloženju i Sky nastavlja da se izvinjava i Sean ne razume zašto, ali onda mu klikne.
"Hej bre, ne, to je bila šala. Šalio sam se. Nisi dosadna", Sean osigurava. Sky oštro udahne, crvena u obrazima kao nebo u kasnim večernjim satima. "Rekao bih ti da si prešla crtu", osmehne se. "Zapravo je dirljivo koliko brineš za mene."
Sky smrknuto progovori: "To je zato što sam tvoja doktorka. Ne možeš umreti na meni samo zato što nemaš zdrav razum."
Sean frkne. "Dok se slažem sa tom izjavom, i dalje sam uvređen."
"Spremiću ti večeru da to nadoknadim."
Sean misli da Sky ne registruje reči sve dok ih nije izgovorila. "M-mislim, ako želiš. Zapravo nisam sigurna da je moje kuvanje uopšte toliko dobro. Ne, ti si verovatno večerao. Zaboravi, t-to je bilo glupo, nemam pojma zašto sam to rekla."
Sean se duri. "Stvarno? Želiš da zaboravim šta si rekla?", Sky ispravlja kičmu u sedištu, nervozno. "Jer sam se radovao domaćem jelu. Baš šteta."
Sky je ponovo tiha i Sean se opet zapita da li je to bilo previše. "Da li želiš? Da večeraš sa mnom, mislim."
"Voleo bih, ako si i ti za. Sve jedno sam siguran da je tvoje kuvanje mnogo bolje od mojeg."
Sky ga pogleda karjičom oka. "Ne bih nazvala to što ti radiš kuvanjem. Više kao potencijalna nuklearna katastrofa."
"Mikrotalasna je ekspodirala samo jednom, Sky. Samo jednom!"
"Skoro si zapalio ceo svoj apartman! Ko još stavlja viljušku u mikrotalasnu?"
"Zaboravio sam je dok sam mutio jogurt, okej?", Sean napući usta i prekrsti ruke preko grudi, gledajući kroz prozor.
"Jogurt? Zašto bi stavljao jogurt u mikrotalasnu?"
"Pravio sam voćnu salatu."
"I za to ti treba jogurt u mikortalasnoj?"
Sean trepće. "Da? Ti to ne radiš?"
"Ne, Sean, to niko ne radi. Osim tebe, očigledno."
Sean prevrne očima. "Dobro, izvini. Neču više."
"Okej. Ako obećaš da ćeš se kloniti kuhinje, skuvaću ti večeru."
Sean se iskezi. "Dogovoreno."
Lagana i šaljiva atmosfera u autu nestaje kao da je nije ni bilo kada Sky parkira auto na parkingu groblja, dvadeset minuta kasnije. Posećivanje ovog mesta nosi loša sećanja za njih oboje i sam ulaz u njega obriše osmehe s njihovih lica.
"Ja idem onda–", Sean pokazuje na Raphaelovu grobnicu. Sky klimne glavom, već malo ometena. Oni se razilaze, a Sky se upućuje na Sarin grob.
"Hej teta Saro", ona promrmlja i gura ruke u džepove. Postaje hladnije sada kada zima dolazi. Vetar duva i jesenje lišće pada na kamene grobove oko nje.
Nemam pojma šta radim, Sky pomisli, mršteći se. Bila je ponosna na svoj hladan, smiren oklop, ali otkad ga je Sean razbio, osećala se nesigurno. Nije to bio loš osećaj, ali bila je ranjivija nego ikada i to ju je iritiralo. Nije želela da odguruje Seana. Želi da bude pažljiva. Ne želi da izgubi ono što su imali, štagod to bilo.
Ali šta ako nisam doboljno dobra? Svaka osoba za koju je Sky marila u njenom životu ju je iz nekog razloga napustila. Sarah je bila mrtva, Mike je otišao za Evropu, a Sean... izgubila je Seana. Ali sada ga je dobila nazad i bila je uplašenija nego ikada. Bilo je pitanje vremena pre nego što ju Sean opet napusti. Ima nešto, pomisli, u vezi mene zbog čega svi odlaze.
I priznanje je kao šamar po sred face. Ispušta drhtavi izdah, gledajući u urezan kamen na kom je stajalo Sarino ime, čitajući ga iznova i iznova. Poznat osećaj gori ispod njene kože i Sky se pita zašto je dolazila na njen grob kada je znala da će patiti svaku sekundu provedenu tamo.
"Ja-ja–", Sky zamuckuje dok uvlači vazduh, izvadivši ruke iz džepova i onda ih jako stiska. Sranje. Sranje sranje sranje. Sky se pita zašto mora da razbija glavu o svakoj nebitnoj stvari u svom životu i zašto mora da bude uzrujana bez ikakvog razloga–
"Hej", Sean izgovara nežno kada staje do nje. Sky ne pravi nikakav pokret i nastavlja da bulji u ploču. Kako neko može da me voli kada ni ja ne mogu da volim sebe?
Ali onda se Sean pruža i hvata jednu stisnutu ruku, nežno prelazi preko nje i kada Sky opušta stisak, on isprepliće njihove prste. Toplota njegove ruke je umiruje i ona izdahne, duboko i mnogo smirenije ovog puta.
"Ćao gospođice Saro", Sean kaže. "M-mi smo se sreli samo jednom, ali... vi mora da ste jedna od najnesebičnijih, marljivih ljudi koje znam. Hvala vam što ste pazili na Sky koliko ste mogli."
Sky proguta knedlu i stiska njegovu ruku jače. Kada ju je zadnji put neko držao za ruku?
"Mi smo na neki način isti, predpostavljam. Oboje smo napustili Sky, verovatno kada smo joj bili najpotrebni. Ali Vi ne bi, da ste imali izbora. Vi biste i dalje bili ovde, pored nje, i ja to znam. I verujem... verujem da je i dalje pazite i štitite. Kako bi drugačije postala ovako neverovatna žena koja je danas?", Sean uvlači vazduh oštro. "Ali sada sam ja tu. I ostaću pokraj nje i brinućemo jedno za drugo. Obećavam. Tako Vi ne morate da brinete za nju."
Sky sluša Seanove reči polu očajno, polu u nevericu. Kako je Sean mogao da zna o čemu je mislila?
"Idemo kući", Sean kaže nakon nekoliko minuta tišine, približavajući se dok se njegova brada ne nasloni na njenom ramenu. Vreme staje, na tren, i Sky se pita da li je ovo – Seanov umirujć dah na njenom vratu – sada njena realnost. Još ne zna šta su oni, ali zna da želi Seana blizu.
Sky je preplašena, ali sve joj je bilo toliko novo, sada kada nije imala tonu besa na njenim ramenima. Pita se da li radi i govori pravu stvar, jer sada nije ljuta, samo... zbunjena.
Ali Seanova ruka je čvrsta i topla u njenoj, podsećajući je da za sada, to bilo dovoljno.
"D-da. Idemo kući."
-
ovo bih objavila mnogo brže da ne pokušavam da pojedem sladoled i pišem u isto vreme!!
inače nisam medicinska sestra (hahhahah koji šok) ali ljudi sa reumatičkim oboljenjem srca moraju da budu u invalidskim kolicima kako se ne bi umarali previše jer kada hodate, umarate srce ili tako nešto hahaha
kao i uvek, zanemarite gramatičke greške, i'm all over the place today i
love you to the pluto and back
xoxo
Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top