Chapter 21
Sky udahne duboko. Stoji na trotoaru, pravo ispred novoizgrađene zgrade Maryvale Sirotišta – sada imenovano Maryvale Dečiji Dom prema veselom znaku ispred ulaza – i da nije znala bolje, mislila bi da je ovo kompletno drugo mesto.

Nestala je mrtva mahovina i ograda od žice, kao i fasada koja se ljuštila. Sada se po travnjaku prostirala jarko zelena bolja, prošarana raznobojnim cvetovima, sa biciklama i fudbalskim loptama koji su ležali okolo. Mala bašta puna povrća je bila u uglu i Sky je primetila mali simbol, ispisan dečijim rukopisom. Sve je bilo novo, kao i boja na zidu koja ju je terala da pomisli da je stara kuća bila potpuno srušena i zamenjena zgradom tako punom topline i života.

Sky ne želi da uđe unutra. Ne želi da prolazi hodnikom u kojem se zaklela sebi da više nikada neće kročiti. Skoro da može da čuje viku i buku. Može da vidi krv. Stiska ruke u pesnicu jer se iste tresu previše.

Izbegavala je bilo kakve posete kući u poslednjih nekoliko meseci, uplašena, i nije bila spremna suočiti se sa svim uspomenama. Proganjale su je u snovima – noćnim morama – godinama nakon što je otišla. Bili su razlog zašto često nije mogla da spava, provodeći sate iznad toaleta; suvo povraćala dok se nije osećala kao da u njenom telu nema više ničega.

Ne, neću da počinjem ovo ponovo, Sky se podseća, pokušavajući da se pribere kako ne bi imala napad panike. Uradi to za Davida.

Imala je u planu da ga poseti već neko vreme, ali je bila nesigurna, no danas, bila je odlučna da ga obiđe i proveri njegovo stanje – i suoči se sa svojim najvećim srahom kako se ćini.

Suv jecaj preti da napusti njeno grlo dok pravi korake ka ulazi, preko praga bašte i polako ide prema stepenicama. Dok se penje uz njih, njene noge su kao kamenje, ali se prisiljava da ide napred.

Vrata – obojena u jarko crveno – su malo odškrinuta, tako da ih Sky otvara i ulazi. Priprema se na sve odvratne slike koje su trajno urezane u njen mozak da je bombarduju, i mrzi sebe zbog svog fotografskog pamćenja, jer to znači sećati se i loših stvari onoliko koliko i dobrih.

Ali u kući, ne postoji nijedan trag njenog detinjstva – predsoblje i dnevni boravak su prostrani sa nežno plavim zidovima, prekriveni dečijim crtežima i voštranim bojicama. Na sredini zida je ogroman televizor koji emituje Pepeljugu i ispred istog se nalaze petoro dece, rasejani na kauču uz kokice, ne obraćavši pažnju na Sky.

Sky proguta knedlu koja joj je zastala u grlu, prisećajući se kako je dnevna soba bila zabranjena svima, uvek prepuna limenkama od alkohola i kojim god drogama bi upravnik mogao da nađe.

"Oh, Vi mora da ste doktorka Sky!", razigran glas dopre do njenih ušiju i okrene se kako bi videla ženu koja se smeje iz kuhinje. Ona briše ruke krpom i dok prilazi, Sky može da oseti vanilin mris koji je okružuje.

"Uh... vrata su bila otvorena... pa sam samo ušla", Sky uspe da izgovori. Iza kapaka su joj gorele suze, jer dođavola, na tren je poželela da Sarah izlazi iz kuhinje i da joj se tako smeška. Ona bi volela ovo, pomisli.

Gospođa klikne jezikom. "Mora da ih je Marco ostavio otvorenim, taj dečko kao da je rođen u čamcu", kaže iznervirano, ali nema ljutnje u njenom glasu, samo sklonost. "Ovde ste da vidite Davida?"

Sky samo klimne glavom, ne veruje da može da govori. "U zadnjem delu bašte je, sa-"

"Otići ću tamo sama, ne želim da vas mučim", Sky je prekine. Ne želi da iko bude u blizini kada bude imala mentalni slom. Žena klime i vraća se nazad u kuhinju uz osmeh.

Sky ima osećaj da mora da se natera da se mrdne pre nego što nastavi da šeta kućom, jer da bi otišla do zadnjeg dela bašte, mora da prođe kroz hodnik pored svoje stare sobe. O, prestani da budeš tako dramatična, Sky, grdi se.

Odmahne glavom i ulazi u hodnik. Kao i ostatak kuće, hodnik se takođe skroz promenio. Pre je bio mračan i pomalo zastrašujuć za Sky koja je morala da prolazi kroz njega svaki dan, ne zanjući da li je upravnik bio tu ili ne.

Napreže se, napola očekivajući da će je taj čovek svakog trenutka povući za kosu kao nekada i potrebna joj je sva snaga volje da ne odjuri napolje i da se nikad ne vati. Telo joj gori, setivši se kako bi dolazila kući svakog dana iz škole, ranac težak od knjiga samo kako bi zaradila još modrica i posekotina, ako joj se ne posreći.

Želela je da nije toliko slaba, ali svađa sa Seanom – da li uopšte može da to nazove svađom? Samo je rekla previše stvari koje sada želi da nije – ju je iscrpela, ranila i naterala ju je da se oseća kao govno. Nikada joj nije palo na pamet da je Sean možda takođe bio povređen. Da je možda Sky preterala i sada ne zna više šta je dobro, a šta loše.

Ali zidovi hodnika su beli, ispunjeni sa još crteža. Sva vrata su bila ofarbana u duginim bojama sa nekim rimama na njima i sve se činimo da je bilo povezano. Ličilo je na dom. Ličilo je na Seana.

Sky stane ispred vrata do kojih se dogegavala toliko puta kroz godine. Vrata su bila žuta sa znakom koji je govorio 'Anina i Miina soba!!!' sa dva mala crteža devojčica u uglu koje su se držale za ruke.

Drhtav izdah joj pada sa usana i odupire se nagonu da zaplače. Svakom atomu u njenom telu je laknulo i osećala se tako bestežinsko; neopisiv osećaj. Sky bi opet prošla kroz taj pakao da zna da će ova deca imati ovaj život. Srce je boli za sve ljude koji su morali da proživljavaju taj period s njom i žali što ne zna gde su sada. Ali zna da bi bili srećni kada bi videli ovo.

I ona oseća srećno, uživajući u trenutku, dok ne čuje škripeći smeh koji odjekuje prostorijom i svoju pažnju usmerava na zadnja vrata. Zvuči kao David i ponovo se podseća da treba da se fokusira, jer je ovde zbog posla.

Duboko uzdahne, pokušavajući da se pribere, i prolazi kroz ostatak hodnika. Otvara vrata, a Davidovo ime joj zastane u grlu i ukopa se u mestu.

"Seane!", David cikne, smešten na stolu za piknik dok Sean čučinje ispred njega, štipkajući njegove obraze.

"Napraviću palačinku od tebe", Sean govori ozbiljno, sad ga hvata celim šakama i mrda mu glavu levo-desno. "I onda ću te pojesti."

"Ne može! Ja nisam palačinka!", jadikuje, zabavljenost na dečakovom licu i Sean se naginje i blago ga gricne za nos, a David se kikoće.

"Palačinko, poješću ti nos!"

Sky gleda s toplinom u obrazima dok se njih dvoje igraju, potpuno nesvesni njene prisutnosti. Nije sigurna kako da se oseća povodom toga.

David konačo uspe da se oslobodi od Seana, gurajući ga toliko jako da Sean pada na zadnjicu. "Aua!", vikne toliko lažno, ali dečak mu uplašeno prilazi.

"Da li je bata dobio auvi*?" upita. Hvata ga za zglobove i povlači ga na noge.

Sean se duri. "Da!", kaže i pokazuje mu crvene šake koje su sada bile prljave od zemlje.

Maleni dečak čisti zemlju s njegovih ruku i onda sav zasija. "Ne brini, poljubiću da prođe!", uzvikne ponosno, pre nego osavlja male poljupce po crvenoj koži, a Seanovo lice prelazi iz dureće u zabavljeno.

Kada David odluči da je gotov, podiže pogled, čekajući Seanovu potvrdu. "Da li se sada osećaš bolje?"

Sean puca od ljubavi prema dečaku i Sky se trgne. Njegov osmeh se nimalo nije promenio od srednje škole, ličeći na nešto slično sijajućem suncu i njeno srce pravi kolut. Nije videla taj osmeh godinama. Nije kao da je dala razlog Seanu da se smeje.

"Mnogo bolje!", potvrđuje. "Ali znaš", Sean mu se približi s nestašnim osmehom na licu. "Sean ima još jedau auvi."

"Gde?", upita, oči raširene i oprezne.

Sean stavlja prst na svoj obraz. "Baš ovde. Puno boli."

Bože da li može biti gore, Sky oplakuje. Ali ipak, David pada na to i entuzjiastično ga ljubi.

"I ovde", sada stavlja prst na drugi obraz. Mališan ga ponovo poslušno poljubi. Uperuje u vrh svog čela. "I ovde."

David se naginje, ali zastaje i mršti se. "Seane, ti me lažeš."

Njegove oči se rašire. "Ja te nikada ne bih lagao."

David uperuje prst u njega, osuđivački. "Kako da ne, kako da ne! Ti samo hoćeš sve moje magične poljupce!"

Seanove usne izbijaju u osmeh i hvata dečaka u svoje naručje. "U pravu si, uhvatio si me. Ja želim sve Davove magične poljupce!", objavljuje i podiže se na noge, uzimajući dete sa sobom, vrtevši ga u krug dok posle drugog kruga, David ne primećuje Sky koja stoji na vratima.

Devojka spušta pogled, posramljena jer je bila uhvaćena da bulji u njih.

"Doktorko Sky!", David vršti, izmigoljivši se iz Seanovih ruku kako bi potrčao i zalepio se za njenu nogu.

"H-hej maleni", Sky kaže, pokušavajući da se sastavi i David podiže urke u vis, tražeći da ga uzme. Sky ne može da si pomogne i podiže dečaka u svoje naručje, nasmešivši se iskreno po prvi put posle dugo vremena.

"Doktorko Sky", David kaže ozbiljno, pritiskajući njene obraze svojim malim rukama, baš kao što je Sean njemu malopre radio. Sky pomumla jedno hmm, ne mogavši se naljutiti na mališana jer je David snažno masira obraze da su joj usta kao riba. "Da li izgledam kao palačinka? Da li bi me pojela?"

"Uhh...", njene oči odlutaju do Seana bez razmišljanja i on izgleda kao da mu je isto toliko neugodno kao njoj, ali odguruje ta osećanja. David bi definitivno znao da nešto nije kako treba. On je dete. Deca znaju svašta. "Da si ti palačinka, bio bi najslađa palačinka ikada. I ja to ne bih htela da pojedem."

Njegovo lice se ožari osmehom, a oči mu nestaju koliko se jako smeška i nadoknađuje to koliko se glupo Sky oseća izgovarajući reči naglas pred Seanom.

"Doktorko Morgan, ti si moja najomiljenija osoba na svetu!"

"Hej!", Sean govori dok im prilazi. Sky proguta pljuvačku, ne znajući šta da radi na ovoj razdaljini između njih, jer je Sean bio tako bolno lep, da to nije bilo fer. Sve što se tiče ove situacije nije fer. "Mislio sam da sam ja tvoja omiljena osoba. Izdajice."

"Vi ste oboje moje omiljene osobe", David objašnjava. "Trebali biste da se venčate i sve bi bilo savršeno!", David cikne, a oči mu igraju od uživanja. Skyine oči se rašire u panici koja prostruji kroz nju, previše brzo da to zamaskira. "Možemo da se igramo porodice! Možete se venčati sada!"

Da stvari budu još gore – zbog Seanove blizine, David uspe da prebaci svoju malenu rukicu oko njegovog vrata i Sky ga skoro ispušta kada David povuče Seana u zagrljaj, i dalje grleći nju. No, Sean brzo reaguje i hvata ga, tako da su njih dvoje bili nekoliko centimetara udaljeni jedno od drugog i Sky se crveni. David između njih se glasno smeje dok ni Sky ni Sean ne skreću pogled. U Skyinom stomaku igra zoološki vrt.

"N-nisam zbog toga ovde, Davide", Sky se trgne iz transa i govori brzo, jer zadnja stvar koju želi je da se pretvara da se udaje za Seana. Davidov izraz lica se menja i počinje da se duri. "Došla sam ovde da te pregledam i da budemo sigurni da ostaneš najzdravija palačinka u kraju, može?"

Njegovo raspoloženje se vraća uz jedno: "Može" i Sky hoće da zaplače od olakšanja. David pušta Seana i devojka ga nosi nazad u kuću i završava kontrolu bez problema, dopuštajući mu da priča o svojim novim akcionim figurama i kako mu je njegov Sean kupio nove. Sky sluša pažljivo, klimajući glavom kada potrebno.

Kada počne da se pakuje, David nestaje, čuvši da se Pepeljuga emituje na TVu. Sky pokuša da se ne nasmeje kada se David skoro saplete o prag, pokušavajući da napusti sobu što brže i devojka se vraća svojoj torbi, spuštajući svoj pribor nazad u nju.

"Kako je?"

Okrene se i vidi Seana koji se naslanja na ovkir vrata, s prekrštenim rukama. Ramena su mu malo pogrbljena i izgleda maleno i ranjivo. Sky se isto tako osećala. Nije više sigurna kako da razgovara s njim. Ne oseća nikakvu simpatetiku, ali je umorna od njihovih konstantih puvuci-potegni situacija. To je ostavlja s ničim i ne oseća više nikakvo zadovoljstvo.

"Bolje mu je nego što sam mislila", Sky kaže i skida stetoskop s vrata i pažljivo ga gura nazad u torbu. "Ne želim da izbaksuziram ili bilo šta, ali stvarno mu je bolje."

Sean izdahne, olakšanje vidljivo na njegovom licu i Sky zagrize donju usnu. "Kako mi je samo drago što čujem to. Stvarno, ja-"

"Bolest neće samo tako da se izleči, naravno. Trebaće mu operacija kada bude bio stariji. Moramo da se koncentrišemo na smanjene bilo kakvih srčanih epizoda koje bi mogle da se dese u budućnoti, tako da moramo da ga držimo na oku, za svaku slučaj."

Sean samo tupo klimne. "Razumem. Pobrinuću se da se ništa ne desi."

I onda samo stoje tu, u tišini i Sky tako želi da ode, jer ne želi da bude u njegovoj blizini sada. Ne želi da ga vidi i da razmišlja o njemu. I definitivno ne želi da uzme u obzir ono šta je Sean rekao juče.

"Slušaj, Sky, o onome šta sam rekao-"

"Ne želim da pričam o tome, gospodine Johnson", Sky ga prekida i Sean se mršti.

"Ali moramo da pričamo o tome, ne možeš da bežiš-"

"Čula sam vas jasno i glasno", Sky kaže, prisiljavajući se da glas ostane ravnodušan i neutralan.

Ti si čudovište.

Ti ne možeš biti spašena.

Reči nisu neka vrsta epifanije, jer je Sky to znala, obradila mnogo pre nego što ih je Sean mogao izgovoriti naglas. Ali je jebeno bolelo čuti ih kako izlaze iz tuđih usta, iz Seanovih usta i želela je da sve ovo ignoriše, jer možda, samo možda bi onda imala neki mir.

"Sky možeš li molim te bar jednom prestati ponašati se tako tvrdoglavo-"

"Zašto nastavljaš da se trudiš?", Sky odvali. "Rekla sam ti da prestaneš. Zašto jebeno ne pustiš to više? Rekao si da me mrziš, jel' da? Onda se ponašaj tako! Zar ne možeš samo da me ostaviš na miru kao i svi ostali?"

Sky požali reči u trenutku kada ih je izgovorila jer je sve ovo previše bizarno. Proklinje sebe što je toliko slaba, što je dozvolila sve ovo. Sada Sean zna previše.

"Da li misliš da će to rešiti bilo šta? Da li misliš da ako zajebemo sve, da ćemo se oboje magično osećati bolje? Jer mogu da ti obećam da nećemo."

Sky stegne vilicu i zube. Sean se ispravlja i približava joj se.

"Želim da se izvinim. Zato što sam lagao pred svima tog dana. Nisam lagao tebe, lagao sam njih. Jer sve šta sam tebi rekao je bila istina, ali sve šta sam njima rekao je bilo sranje. Ali bilo sam kukavica. Nisam pokušao da te nađem i da ti objasnim sve posle toga, bio sam previše uplašen. Sjebao sam stvari dva puta, nisam mislio da ćeš mi oprostiti i treći put. Uradio sam sve naopako i tako mi je žao. Žao mi je što si mislila da ništa od toga nije bilo stvarno i da te nisam voleo dovoljno, da nisam mario. I dalje me je briga, Sky."

Sean izdahne i rukom protrlja oči dlanom, gest iscrpljenosti, pre nego što je ponovo podigao pogled i ukrstio ga s Skyinim. "Ali to je za sve za šta imam da se izvinim. Preuzeću punu odgovornost za sve šta sam uradio, za to kako sam te naterao da se osećaš tada i kako te teram da se osećaš sada."

Nešto se setegne u Skyinom grlu. Oh, kako samo želi da izađe odavde, da ignoriše reči i da nastavi da bude ljuta i besna na njega. "Misliš da je toliko jednostavno?"

"Možda ne. Ali mi ne dozvoljavaš da pokušam i da popravim stvari, Sky. I to je tvoja krivica", Sean opet izdahne i Sky može da primeti tamne podočnjake ispod njegovih očiju. "Ne očekujem da mi oprostiš. Ali ja sam se izvinio."

Sean odstupi i Sky dozvoljava sebi da opet diše. "I bio bi glup da očekujem to od tebe. Ali znaj da ukoliko ti to ne uradiš, ni ja tebi neću oprostiti."

Devojka ne zna zašto te poslednje reči izbiju sav vazduh iz nje, ali izbiju, i ona se bori protiv mučnine u stomahu koja vrije. Možda se navikla na ideju da će Sean da pusti sve, ma šta Sky uradila, jer to ne bi bilo ni upola loše od onoga šta je Sean njoj uradio. Bilo bi nerešeno.

Ali Sean se izvinio i to ju je izbacilo iz takta. Nisu bili izjednačeni.

"Imam još jedan sastanak, pa ako biste me izvinuli", Sky kaže kratko i vraća ostatak stvari u torbu i prolazi pored Seana i konačno kroz vrata.

Njegov miris je prati sve dok ne sedne u svoj auto i ne ode s parkinga.

*auvi = owie je nešto što deca zovu
modrice ili kada se povrede???

-

jesam li vam nedostajala, awww
ne znam odakle izvlačim ovo, ali biću emotivna još samo jednom ili dva puta okok
anywayss:
sannnnja moja najdraža je počela pisati novu knjigu, "Fijasko" i značilo bi i meni i njoj kada biste bacili pogled i ostavili mišljenje i savet u komentarima!
love you to the pluto and back, iako znam da to znate više
xoxo