Chapter 2
"Zašto stalno buljiš u mene?", tihi glasić upita, izvlačeći Seana iz svojih misli.

"Buljim?", Sean se osmehnuo šarmatno dok je sa zadovoljstvom gledao kako se Sky crveni i skoncentrisano mršti na otvorenu knjigu ispred njih.

"Nisi čuo ni jednu stvar koju sam rekla", Sky puhne i podsvesno počne da grize donju usnu.

Previše je slatka za svoje dobro, Sean pomisli. A i zaista, Sky je poprilično slatka, u tihom i nevinom slučaju. Pita se koliko će mu trebati da izvuče stidljivu devojku iz nje. Podučavala ga je nedeljema, ali Sky nije razgovarala s njim osim ako nije imalo potrebe.

Koji smor.

Čak su i Seanovi prijatelji pitali kad će im nabaviti sliku njih dvoje u krevetu ili bar gde se ljube, ali kako se čini, bilo bi previše čak i da im nabavi sliku gde se Sky Morgan smeje.

"Izvini, samo sam malo umoran u zadnje vreme", Sean uzdahne. "A imam i drugih obaveza."

Sky promumla izvinjenje. "Nisam mislila o tome..."

Sean iskrivi usnu u osmeh, jer Sky Morgan je previše laka, previše lakoverna. Ali ona ne razume kako je to da budeš naslednik. Imati milione u svojoj banci. Plus, Sean je imao više sreće od ostalih, imati strijeg brata koji se brine o biznisu za tebe je imalo svojih prednosti.

Sean Johnson je osamanest godina i nikada nije radio u svom životu.

"Ja samo... Osećala bih se loše znajući da trošim tvoje vreme, ako imaš bitnijih stvari da radiš", Sky promumla brzo, izbegavajući kontakt očima. Zapravo, ona nikad ne pravi kontakt očima s Seanom, a crnokosi prodpostavlja da je zbog straha.

"Ako išta, ja trošim tvoje vreme, Skye", zacvrkuće, ne osećajući se nimalo krivim. "Što me podseti--"

Sean se okrene kako bi dohvatio svoj ranac na drugom kraju trpezarijskog stola, gde su kao i svakog puta učili.

"Evo", Sean joj daje kutiju. Sky ga iznenađeno pogleda, pre nego što je pažljivo uzme.

"Šta-", podigne obrve. "Zašto?", izusti dok vadi sjajan telefon, oči široko otvojene u neverici.

"To je telefon, lutkice", Sean se nasmeje ponovo, lagano je udarivši po leđima. Devojka oštro izdahne, skoro ispuštajući telefon iz ruke zbog iznenađenosti, ali ga onda stiska jako.

"Ja... Zašto?", Sky upita.

"Rekla si da nemaš telefon. Tako da sam ti kupio jedan."

"Ja... Ja ne mogu da uzmem ovo", Sky pažljivo vraća telefon nazad u kutiju i pokuša da je vrati nazad Seanu, koji se mršti.

"To je poklon. Trebaš ga uzeti i reći hvala", Sean vraća kutiju nazad, bliže njoj.

"O-ovo je skupo, Sean", Sky pokuša, a i nije grešila. Bio je to jedan od najnovijih modela na marketu, ali Sean nije kupovao ništa do najbolje, čak i za jednu od njegovih malih igračaka.

"Da li izgleda kao da je novac problem?", Sean zamahne rukom u vazduhu, misleći na veliku halu, vazu i portrete njegove rodbine i porodice na besprekornim belim zidovima, na ogromi kristalni luster na plafonu iznad njih. Posluga se do pre koju sekundu motala oko njih, a batler je pitao šefa kuhinje da im naprave neki slatkiš.

Sky se jako carveni i pogne glavu opet.

"Ne... Stvarno ne bih mogla", zamuckuje, a Sean se namršti još više. Ovo je velika razlika između Sky i Stefani, shvati. Stefani bi insistirala da joj Sean kupuje skupe stvari. Sky inststira da joj ne kupuje.

"Dobro, onda ga koristi samo kako bi mene kontaktirala", Sean pokuša da je ubedi. "Samo mene. A kad se cela ova stvar sa podučavanjem završi, možeš da mi ga vratiš."

Na kraju Seanovih misli, pita se za koga bi Sky mogla da koristi taj telefon – devojka ne razgovara s nikim i kompletno nestane za vreme ručka.

Sky pažljivo gleda u kutiju. "Ma daj, postaje stvarno naporno da se penjem do tvog odeljenja svakog dana", odbrusi joj iznervirano, a Sky se trgne na reči.

"O-onda oprosti što sam smetnja", glas joj se zatrese, a onda ustaje i počinje da pakuje svoje stvari u žurbi. Sean prevrne očima, uznemiren.

"Ne, hej, stani" Sean je uhvati za zglob, nateravši je da ga pogleda. Uzdahne ponovo. "Nisam tako mislio, okej? Samo, bilo bi lakše za nas oboje."

Osećao je kao da Sky gleda u njega čitavu večnost, povređenim i poniženim očima, ali klimne jedva primetno, izvlačeći svoj zglob iz Seanovog stiska i raspakuje svoje knjige.

Sky se tiho vraća objašnjavanju molekularne orbite, kao i obično, a Sean ne sluša, kao i obično.

No, kada Sky krene kući, uzme telefon sa sobom, čvrsto ga stiskajući, kao da je to najdragocenija stvar koju je imala u rukama.

---

"Doktroka Morgan će Vas sada primiti", recepcionist kaže, osmehivajući se široko, a Sean samo klimne glavom dok prolazi pored njega. Njegovo srce i dalje kuca frekventno, dok mu se prsti tresu od nervoze, no drži pogled gore.

"Očekivala sam Travisa", je prva stvar koju Sky kaže, podižući pogled sa prozora, sa medicinskim dokumentima u rukama. Svetlost koja dopire od spolja je čini da izgleda kao anđeo, sijajući eterično i čineći da čvrsta čeljust dođe do izražaja, uz senke koje joj padaju na ramena. Sky izgleda kao raj i pakao u jednom telu.

Sean ignoriše osećaj u grudima na reči, pa popravlja iskrivljeni osmeh na licu, pokušavajući da ne izgleda pogođeno. Prošlo je dve nedelje od kako je čuo njen glas, video njeno lice, ali je sve i dalje toliko novo da ne može da navikne svoje misli na to kako se Sky intenzivno promenila.

"Žao mi je što moram da te razočaram. Uostalom", Sean se približi stolu. "hteo sam da razgovaram s tobom nasamo."

Sky se nasmeje ironiji, zatvarajući dokumente i skoro ih bacajući na sto, pre nego se smešta u ogromnu stolicu. "Ja sam veoma zauzeta osoba gospodine Johnsone. Ako ste došli s namerom da me zamarate beznačajnim događajima iz prošlosti, ne želim da slušam."

Potrebno je mnogo snage da se Sean ne trgne na oštar ton i ogorčen pogled u njenim očima.

"Ja sam takođe veoma zauzet čovek gospođice Morgan. Moje vreme je dragoceno."

"Onda prestanite da ga trošite uzalud."

Sean otvara usta da joj uzvrati, ali ne zna šta bi rekao. Ne bi znao šta da kaže.

Možemo li da pričamo o tome šta nam se desilo?

Ali on već zna odgovor koji bi dobio, tako da zatvara usta i pročisti grlo.

"Zapravo, ovde sam da Vas lično pozovem na svečanost koju organizujem sledeće nedelje."

Sky podigne obrve. "Zbog srčanog centra?", njen glas je manje hladniji, ali i dalje krut.

"Ne, ovaj... Zapravo je za sirotište i hraniteljsku porodicu koju sponzorišem", i obično, to bi bila prodajna tačka za Seana, filantropskog direktora, koji je uvek doprinosio zajednici (ili je to ono što bi časopisi rekli) ali govoreći ovu informaciju Sky lično ga je činilo nervoznim. Kao da će ga osuđivati.

"Hraniteljska porodica", Sky ga ubitački pogleda, oči intezivne na Seanu, kao da traže dokaz za laž.

"Kupio sam Maryvale sirotište i... porodica Davis je potpisala ugovor sa kompanijom RISE", kaže polako i gleda kako se Skyine hladne oči menjaju u nešto oštrije.

"Ma nemoj mi reći", odgovora polako, nagnuvši se napred, oslonivši bradu na isprepletane prste.

"Pre pet godina. Podržavao sam decu", Sean iskontroliše potrebu da zamucka, jer je pogled kojim ga Sky gleda toliko zagrejan da mu se stomak okreće.

Sky se uspravlja, kao da pokušava da sredi svoje emocije, pa samo blene u njega. "Griža savest, predpostavljam?"

Sean izdahne. "Tako je počelo, da,", prizna. Sky se podsmehne. "ali još od tad, postalo je mnogo više od samo griže savesti. Deca su zaista... neverovanta. Nadarena", osmeh mu pobegne sa usana, čak i sa tolikom tenzijom u sobi.

"Kako slatko", Sky dobaci jednolično. "Štampa mora da obožava tu priču."

Sean se mršti, istog trenutka odgovarajući. "Nisam te pitao za mišljenje", odbrusi, a onda se proklinje zbog gubitka pažljivo održavane smirenosti. Pobediće Sky u njenoj igri smrienosti.

"Pa trebalo bi, zar ne misliš?"

"Ne. Ali s druge strane, hteo bih da te zamolim za uslugu", procedi, stisnutih zuba.

Sky se nasmeje zabavljeno. "Uslugu? Ko bi pomislio da će jednog dana veliki Sean Johnson zamoliti malu, sitnu Sky Morgan za uslugu?"

"Ozbiljan sam Sky", možda je to ton koji je zaklonjen očajem, ili pogled kojim je gleda, pola izjašnjava, ali Sky se brzo trgne.

"Već sam Vam spasila život, gospodine Johnson. Šta još mogu da uradim za Vas?"

"Tu je jedan dečak. Zove se David Thomson i ima istu bolest koju sam imao ja kad sam bio njegovih godina."

"Reumatično oboljenje?", upita, sa jedva malom dozom zabrinutosti u galsu. "Koliko godina je imao kada je bio diagnoziran prvi put? Da li je dobio ikakav tretman?"

"Plaćao sam za njegove bolničke račune od kako se rodio i doktori su ga održavali stabilnim, ali mu treba tretman. A jedina osoba koja može to da izvede si ti."

"Šta te je, za ime Boga, nateralo da misliš to?"

Sean preokrene očima. "Spasila si mi život. Uspela si da se u tako kratkom roku snađeš u tako komplikovanoj situaciji, ja-"

"Puka sreća, zaista", kaže i ispravlja se, stavljajući ruke na rukohvat.

"Ja ne mislim tako."

"Nisam te pitala za mišljenje."

Sean iskrivi kraj usne u osmeh. "Pa trebalo bi, zar ne misliš?"

Ona ne odgovara i tišina se istog trenutka oteži dok Sky obrađuje Seanov zahtev. "Čekaj, ti hoćeš da ga ja operišem? I dalje je dete, komplikacije su previše-"

"Ne moraš da ga operišeš. Samo... šta ja znam. Učini da ozdravi opet. Ti si jedina koja zna kako."

Sky izdahne. "Ja nisam čarobnjak Sean."

"Znam, ali veruj mi kad ti kažem da sam upoznao hiljade doktora i nijedan nije uspeo da-", Sean sebe prekine uz glasan izdah kako ne bi izgubio temper. Bilo je tu nešto što ga je nateralo da joj veruje, ne zato što su svi časopisi govorili da je oborila mnoge rekode – iako jeste – već zato što je Sean znao da, i posle deset godina, čak i povređena, Sky je bila sposobna da mu pomogne. Sean je to znao. "Molim te, Sky. Ovde se ne radi o meni, ni o tebi. Radi se o životu sedmogodišnjeg deteta."

No, druga stvar koju je Sean takođe znao, bila je da Sky nikad ne bi odbila osobu kojoj treba pomoć.

"U redu. Daću sve od sebe", Sky se složi. "Ali bih morala da ga upoznam što pre."

Sean se široko nasmeje sa olakšanjem. "Možeš ga upoznati na svečanosti."

"Deca će biti na svečanosti?", Sky upita.

"Pa naravno. To je u njihovu čast. Zaslužuju da budu viđeni."

---

"S-Sean, ne mislim da je ovo dobra ideja", Sky se mršti, donja usna se trese, a oči nervozno lutaju okolo dok idu po trotoaru. Seanovi koraci su dugački, samopouzdani, a Sky iza njega je pokušavala da održi njegov tempo.

"Ma hajde Sky. Znaš li koliko se smorim sedeći kući ceo dan?", Sean prevrne očima. "Promena okoline je dobra za moj mozak, brže ću učiti", zamahne rukom dramatično, pre nego se osmehene na – sada – crvenu devojku.

"Bilo gde, Sean, molim te", Sky ga lagano povuče za rukav. "Ovo nije doba ideja, ne osećam se prijatno-"

"Opusti se Sky. Biće u redu", kaže ubedljivo, pa jednu ruku prebaci preko njenog ramena usporacajući korak.

Drugom slobodnom rukom joj prođe kroz kosu i putšta je. Osmeh ostane na Seanovom licu, dok posmatra kako ona nesigurno pokušava da vrati kosu u prvobitno stanje i slatko se crveni, sve dok pored njih ne prođe auto i suvozač koji uzvikuje glasno, nateravši ga da skoči od iznenađenosti.

Širom raširenih očiju oprezno pogleda susedstvo i shvati da su odavno izašli iz Beverly Glena. Prodavnice i trafike su grafitirane, ulice pune rupa i ljudi koji žurno hodaju nekuda, a i ne može da se navikne na užasan miris u vazduhu.

A da ne pominje da je išao gradskim autobusom po prvi put u životu. To su bili najgorih sat vemena u njegovom životu – autobus miriše na mokraću, a jedan bezkućnik je buljio u njega sve dok on i Sky nisu izašli na stanicu, gde su ga još ljudi posmatrali.

Možda ovo ipak nije bila dobra ideja.

Seanov prvobitni plan je bio da navede Sky da mu veruje dovoljno da ga pozove kući, onda bi svojim ubitačnim šarmom zadobio poverenje njenih roditelja, naterao ih da ga zavole, i možda bi se onda Sky zagrejala za njega.

Plan neće raditi drugačije.

No, nije shvatao koliko daleko od škole je Sky živela, ili u kakvoj okolini je živela. Sean nervozno zavrti svoj Rolex sat i popravlja uniformu.

"Uhm...", Sky promumla, zaustavljajući se isperd oronule kuće. Ograda od žice je zarđala i ima veliku rupu u sredini. Prednja bašta se osušila do tačke gde sve izgleda kao seno prekriveno zemljom.

Kuća sa druge strane nije izgledala ništa bolje. Izgleda kao da će se svakog trenutka srušiti. Fasada je izbledela i počela da se ljušti, sa grafitima na jednoj strani. Prozori su bili zatvoreni, dok nijedan zvuk ne dolazi iz mesta, osim neprestanog laveža psa u blizini.

Ali šta je Sean mislio da je bilo najjezivije u svemu tome, bio je znak, zaglavljen slučajno na podu ispred vrata.

Maryvale Sirotište.

"Ž-živiš ovde?", Sean upita drhtavim glasom, a onda odjedom, sva njegova hrabrost i samopouzdanost je isparila. Ruke su mu se tresle.

Sky klimne skoro neprimetno. Sean proguta pljuvačku.

"Rekla sam ti da smo trebale otići negde drugde", prošaputa, šutirajući kamenčić blizu njenih patika.

"N-ne, u redu je."

Saberi svoja sranja, Johnsone.

Sean prisili sebe na osmeh. Sky ga pogleda u neverici pre nego otvara malu ogradu i odlazi do vrata. Drvena vrata zaškripe, a onda i stepenice dok se pažljvo penju uz njih.

"Teta Saro!", Sky vikne.

"Dušo! U kuhinji sam", ženin glas uzvraća, a Sky očima pokazuje Seanu da je prati. Njegove oči lutaju preko malog dnevnog boravka, koji se sastojajo od ničega do malog televizora, kauča, pepeljare punom cigareta i širokog spola polupraznih alkoholnih flaša. Njegova koža se naježi na prizor, a nešto mu se stragne u stomaku.

"Ćao teto", Sky je pozdravi, i po prvi put, dok devojka grli stariju ženu, Sean vidi njen osmeh.

"Sky ljubavi", Sarah je pomiljue, ostavljajući suv poljubac u kosi. Sean se nelagodno zakašlje, a ona se iznenađeno okrene prema njemu. Uputi Sky čudan pogled, a devojka slegne ramenima.

"Ovo... ovo je Sean Johnson teto. Njega sam podučavala", Sky objasni tiho, a Sarah klimne, očima merkajući Seana, primećivajući skup sat i kožne cipele.

Prisili zategnut osmeh i ispruži ruku. "Sarah Bradly, drago mi je."

Sean podigne obrvu dok joj pruža ruku i sam promumla svoje ime.

"M-mi zapravo nismo u srodstvu", Sky objasni, primetivši Seanovu zbunjenost zbog prezimena. Sean klimne, no i dalje zbunjen. "Ona je... upravnikova ćerka. Ona pazi na nas.", nastavlja, smeškajući se ženi, pre nego skrene pogled i naršti se sama na sebe. "Hoće... hoće li on biti brzo kući?"

Sarine oči nervozno okrznu Seana, a zatim brzo odmahne glavom. "Ne znam."

Sky klimne, grickajući donju usnu.

"Idite u tvoju sobu i završite domaći. Ja ću staviti decu da spavaju, zato pokušajte da ne budete glasni", Sarah upozorava, a Sky klimne opet, povlačeći Seana za rukav.

"Drago mi je da sam Vas upoznao", Sean mahne dok ide iza Sky.

Kada izađu iz dnevne sobe, pođu mračnim i sukim hodnikom, i Sean zamalo stane na polomljeno staklo. Sky promumla izvinjenje pre nego dođu do vrata na samom kraju hodnika. Crnokosa devojka ih nevoljno otvara i istog trenutka Seana udari oštar talas dima cigareta pomešan sa zagušljivim vazduhom. Sky izdahne i ulazi u zamračenu sobu, na silu otvarajći oronuli prozor, unutra puštajući svež vazduh i svetlost.

Seanu je potreban momenat da se navikne, ali posle celog minuta uspe da razlikuje dve polovine prostorije – jedna strana je neuredna, smeće i cigarete su svuda po podu, krevet ne namešten. Druga strana je bila besprekorna, čista i organizovana, knjige smeštene na malom radom stolu. Sean shvata da je ta strana Skyina.

"Izvini, Jackson obično ne puši ovde", izvinjava se, kako se čini, po stoti put danas i pokazuje Seanu da sedne na stolicu.

"U... u redu je", Sean kaže uzdržano, sada prepoznavajući nepogrešiv miris marihuane. Nešto u njegovim grudima se stegne, negde između neverovatne nelagode i grozote, no prećuti i trapavo seda u stolicu.

Sky pogleda u Seana u neverici, dok se i sama smešta na krevet, ljuljajući noge napred-nazad.

"Onda...", Sky počne, ali je zvuk zatvaranja ulaznih vrata prekine. Sean poskoči od iznenađenja.

"Sky", mala devojčica proviruje kroz ulaz, trljajući pospane oči. Odeća joj je otrcana – boje izbledele, a tu je i posekotina na kolenu. Iz dnevne sobe dopire vikanje, što natera da Sky da se iste sekunde nađe pored devojčice, pokupi je i stavi je na krevet.

"Strašni čika je došao", malena devojčica izusti, glas joj opasno treperivši. Sky se uzrize za donju usnu.

"Znam", prošaputa i pomazi joj kosu, pe nego je poljubi u čelo. Stako se lomi u pozadini. Žena vrisne.

Sky se uspravi na taj zvuk. Pogleda u Seana nervozno.

"Kurvo!", duboki muški glas drekne i Sean može da se zakune da je čuo nepogrešiv zvuk udarca. Usledi zvuk tupog udaraca korz hodnik. Seanovo srce počne da kuca brže kada shvati situaciju.

Sky se odvaja od devojčice i okreće se prema Seanu. "Moraš da ideš", promumla, uzimajući njegov ranac od mesta gde ga je ostavio.

"Š-Šta-?", Sean ne uspe da završi, kada se sledeće sekunde još dva mala dečaka pridruže devojčici u krevetu. Gurnu se ispod čebeta i jako grle jedni druge. Ne mogu biti stariji od pet.

"Ne smeš da ostaneš, Sean", Sky prošaputa, oči nervozno gledajući na odškrinuta vrata. Oboje se stresu na još zvukova lomljena stakla iz pozadine. Ona oštro izdahne i hvata Seanov lakat, povuče ga iz sobe na zadnja vrata gde ga gura napolje.

"Sky, šta ra-"

Još jednom ga prekida glasan vrisak, pomešan sa zvukom plača nekoliko devojčica i dečaka.

"Zovi tvog šofera, uzmi taksi, uradi nešto. Samo se ne vraćaj ovamo", Sky kaže bez daha, gurajući mu ranac u ruke.

"Čekaj Sky, šta-"

I zalupi mu vrata u facu.

-

već ne znam gde ovo ide
love you to the pluto and back
xoxo