Jedan dan mi je dosadilo. Postalo mi je strašno dosadno da smrdim na znoj i travu. Mrzim svoje jezivo žute zube i masnu kosu. Počeo sam da prezirem povraćanje i taj prelepi let nakon kog sve jače i jače udaram o zemlju. Poletim svaki put sve više, pa kad siđem sve sam dublje u grobu. Mrzim i one likove kojima dajem lovu i koji mi daju lovu kad hoćemo da pocrkamo kao miševi. Mrzim ih jebem im seme. I sebe mrzim. Sve mrzim. Samo tebe još uvek volim.