"Koliko je još ostalo Piksi?"

Upita Malin, nakon dva dana putovanja.

"Paa...ne znam tačno...ali trebali bi da se nađemo kod Kristalnih Planina za otprilike sat i po vremena."

Odgovori žuto stvorenje.

"Ako uskoro ne stanemo da se odmorimo, Ember će se onesvestiti."

Doda Malin, nakon što je bacio oko na Ember koja se jedva držala na nogama. Bila je previše iscrpljena od svog onog letenja. Zmaj njenog uzrasta u proseku može da leti maksimalno pola sata da se ne umori, a ona je letela još sat vremena. Zato su tad morali da se spuste na zemlju i odmore. Mada se Ember i nije toliko odmorila.

Nakon kratkog vremena, odlučili su da sednu i da se odmore. Sedeli su u hladu velikog drveta, kada su čuli kako nešto šušti. Mislevši da su to Sairi, Malin i Piksi su skočili na noge, dok je Ember ostala na zemlji, previše slaba da bi stajala na sopstvenim nogama. Pripremali su se da ponovo pobegnu, kada su iz žbunja izašli patuljci. Odmah su zgrabili svoje oružije, i bili su u pripravnosti.

"Ko ste vi?"

Upita jedan od njih.

"Mi smo putnici, dolazimo sa istoka."

Reče Malin. Niko od patuljaka nije primetio Ember, koja se sklupčala iza Malina. Ali kada jesu, svi su otišli par koraka nazad, neprijatno iznenađeni.

"ZMAJ! IDI ZOVI POJAČANJE!!!"

Viknuo je isti patuljak drugom pored sebe, koji je potrčao.

"Ne, ona nije opas-"

Pokušao je da se usprotivi Malin, ali ga je patuljak prekinuo.

"A VI ĆETE IĆI U TAMNICU ZBOG DOVOĐENJA ZMAJA NA TERITORIJU PATULJAKA!!!"

Uzviknu on. Bili su bespomoćni. Ubrzo su stigli još dosta patuljaka, koji su nosili okove i veliki kavez. Ember je i dalje iznemoglo ležala na zemlji. Patuljci su je stavili okove, kao i neku vrstu brnjice od gvožđa, koja je trebala da je spreči da bljuje vatru. Malin i Piksi su pokušali da ih spreče, ali su ih ostali i same stavili u okove. Ember su stavili u kavez od gvozdenih šipki, i krenuli su kroz šumu.

Došli su do velikog dvorca na brdu, koji je bio okružen raznim kućama nadprosečne veličine. Oko grada je bio sagrađen ogromni zid koji se dizao metre u vis, da nisi mogao da znaš kada se završava. Kada su prolazili kroz kapiju, Piksi je rekao Malinu:

"Zid oko grada Giz: postoje legende da nijedna strela ne može da preleti preko njega."

Reče. Patuljci su ih doveli do kralja. Njegovo ime je Toraks. Bio je to patuljak velike građe. Nosio je odelo koje nije toliko podsećalo na kraljevsko odelo. Izgledalo je više kao za rat. Kao da svakog trenutka očekuje neprijatelja koji će mu zakucati na vrata. Niz lice i veliki stomak, skroz do same zemlje, bila je opružena dugačka, gusta, riđa brada. Na vrhu okrugle glave mu je stajala zlatna kruna. Sitnim, jedva vidljivim očima je odmeravao Malina i Piksija. Zatim dubokim, groktavim glasom reče:

"Ko ste vi, da dovedete zmaja u moje kraljevstvo?"

Malin uzdiže glavu.

"Moje je ime je Malin. Ja sam vilenjak. A ovo je Piksi, on je Flavo. Mi smo putnici. Dolazimo sa istoka."

Reče.

"A gde ste se zaputili?"

Upita ponovo kralj Toraks.

"Krenuli smo ka Kraljevstvu Vilenjaka."

Svi prisutni su se naježili.

"A zašto tamo? I zašto ste poveli zmaja?"

"Njeno ime je Ember. Mislim da je njen otac ustvari zmaj koji je napao Kraljevstvo Vilenjaka. Zato je htela da je odvedemo tamo. Ona inače nije uopšte opasna. Ni ne može da bljuje vatru."

Reče Malin, ponovo pogledavši u zemlju. Toraks se namrgodi.

"Mislite da sam ja toliko naivan?! Vodite ih u tamnicu!"

Prodera se iz sve snage. Zatim su Malin i Piksi bili odvedeni do tamnice, gde su ih bacili u mračnu prostoriju i bili stavljeni pod ključ. A Ember su smestili u posebnu podzemnu tamnicu, gde je i dalje bila u okovima. Dok je ona ležala tu, onesvešćena, Malin je bezuspešno hodao po tamnici, pokušavajući da smisli način da pobegnu. Na zemlji je sedeo Piksi, bezpomoćno gledajući u zemlju.

"Mora da postoji način da pobegnemo! Jednostavno mora!"

Viknuo je, udarajući besno rešetke na vratima.

"Nemožemo ništa da uradimo Malin! Bezpomoćni smo!"

Reče. Ali onda mu pade nešto na pamet.

"Čekaj! Možda i možemo!"

Uzviknu, a onda nastavi šapućući.

"Da li ti je ostalo još frajfeta?"

Upita Piksi. Malin klimnu glavom.

"To je to! Frajfetov sok pomešan sa vodom može da uspava osobu za tren! Kada padne mrak, daćemo ga čuvaru, i on će zaspati. Ja ću se provući kroz rešetke, uzeti ključeve, osloboditi tebe i onda ćemo osloboditi Ember!"

Reče Piksi sa uzbuđenjem.

"Ali čekaj...mi nemamo više vode! A i kako ćemo navratiti čuvara da to popije? Nije valjda lud!"

Osmeh pade sa Piksinog lica. Ali onda se Malin seti.

"Čekaj! Tražićemo vodu od njega, a kada nam je da, krišom ćemo iscediti frajfetov sok u vodu, i praviti se da mislimo da je voda možda otrovna. Nateraćemo njega da uzme gutalj, da bi dokazao da nije, i onda će zaspati!"

Kraljevstvo Saira

Vilenjakinja u crnom ogrtaču je ponovo sedela za stolom u mračnoj sobi, gledajući u kristalnu kuglu.

"Nalaze se u Kraljevstvu Patuljaka. U tamnici..."

Reče proziran devojčin glas.

"A zmaj?"

Mračan glas upita.

"Nalazi se u podzemnoj tamnici. Izgleda nekako slabo i iznemoglo."

Nastavi vilenjakinja.

"To će nam dosta pomoći da ga zarobimo. Tuk!"

Prodera se mračan glas. U prostoriju uđe sair velike građe, sa ožiljkom preko levog oka.

"Da gospodaru?"

Reče.

"Pošalji grupu saira na kraljevstvo patuljaka. Vilenjak i Flavo se nalaze u tamnicama, a zmaj je u podzemnoj tamnici."