Četrnaestogodišnji Malin je neprimetno izašao iz grada u kome je trenutno živeo. Već od kako su vilenjaci iz Pourea pobegli nakon napada Brinstropa, kad god bi se udomili u jedno selo, Sairi bi ih gonili dok ne bi došli do drugog sela. Čim bi tu pronašli mir, Sairi bi ih opet gonili. I tako sve u krug, dve godine. Ali od kada su se naselili u grad Froid, više ih nisu napadali.

Tada je Malin u šumi blizu Froida pronašao pećinu i unutra napravio svoje malo sklonište. Odlučio je da ako Sairi opet napadnu, sakriće se u ovu pećinu i sačekati da odu, a zatim će se vratiti u grad. Ali osim skloništa za Malina, tu se nalazilo sklonište za Malinovog mladog zmaja: Ember. Ona je bila zmaj tirkizno plave krljušti i očiju.

Kao i ostali zmajevi, umela je da priča. Bila je razigrana, i radoznala. Kada Malin nije tu, nikada ne izlazi iz skloništa, jer zna da će je vilenjaci koji love u šumi ubiti čim je vide. Ember bi mogla da se odbrani, ali za razliku od drugih zmajeva: ona ne zna na bljuje vatru. Nikad nije znala. I dalje se pita šta se desilo sa njenim ocem.

Malin joj je pričao o Brinstopu, i kaže da je ona verovatno njegova ćerka. Ember je bila besna na svoga oca što je napao Poure, vilenjake i Malina. Bila je besna što je Brinstop ostavio Ember dok je još bila beba, i što je prolio toliko vilenjačke krvi samo zbog zlata. Ali joj je drago što ju je Malin pronašao, inače bi umrla u toj šumi, ostavljena.

"Hej Ember!"

Razigrano je Malin pozdravio Ember, koja je protezala svoja krila u uglu pecine. Osmeh je poigravao na njenom licu.

"Hej Mal."

Uzvratila je. Malin je seo pored nje. Ćutali su nekoliko trenutaka.

"Znaš Mal, volela bih da pronađem svog oca. "

Ember je progovorila. Malin, koji je sve vreme gledao u pod, pogledao iznenadjeno u nju.

"Hoćeš da pođes sa mnom da ga trazimo?"

Upitala ga je Ember.

"Emb... ako ga I pronađemo, znas I sama da ne voli vilenjake..."

Zatim se čula vriska.

Froid

Iznenadno, grupa Saira je napala Froid. Upadali su u kuće, trazili, I ubijali svakog ko bi im stao na put. Imali su moć da kad god bi nogom udarili u zemlju, napravili bi zemljotres i rascep u njoj. Imali su velike sekire u ruci. Jahali su velike crno-bele tigrove, a glavni sair, Tuk, je jahao belog tigra.

"Pronadjitee dečaaakaaa..."

Mracnim glasom je rekao Tuk. Sairi su pretražili čitav grad, Ali 'dečaka' nije bilo nigde. Zatim su krenuli u šumu. Pretraživali su šumu, dok najizad nisu pronasli pećinu. Malin se pribio u zid, prestrasen, a Ember je stala ispred njega, spremna da uradi sve da bi zastilia dečaka. Sairi su se priblizavali sve više, dok nisu bili dovoljno blizu za Ember da ih napadne. Dok su se borili sa Ember, ona je doviknula Malinu:

"Malin! Beži!"

"Be mogu! He mogu da te ostavim!"

"BEŽI!!!"

Viknula je iz sve snage Ember. Malin je istrčao napolje. Mogao bi da pobegne i da ostavi Ember na život i smrt, ali ona mu je prijatelj, i ne namerava da je izda. Popeo se na obližnje drvo i sakrio među granama i lišćem.

"Ovde me nikada neće naći."

Pomislio je. Čekao je neko vreme na drvetu koje se nalazilo u blizini pećine, ali nije video ni Saire ni Ember kako izlaze iz pećine. Odlučio je da rizikuje i da proviri u pećinu. Tamo je zatekao dva Saira kako sede leđima okrenutim ka ulazu. Nešto su jeli. Kada se Malin pomerio malo bliže, prenerazio se.

Sairi su jeli živog jelena.

Svuda okolo je bila krv. Malinu je niz lice skliznula suza.

"Jadna životinja."

Pomislio je. Vilenjaci su oduvek najviše bili povezani sa jelenima, i ubijanje jelena je bilo krivično delo. Zatim mu se pogled spustio u ćošak pećine. Tu je ležala Ember, bespomoćna. Bila je zavezana konopcima, i ona je tužno gledala mrtvu životinju koja se nalazila metar od nje. Malin se u najvećoj tišini brzo vratio na drvo. Smislio je plan.

Sačekaće noć. Kada bude bio siguran da su Sairi zaspali, ušunjaće se unutra, osloboditi Ember, i zajedno sa njom pobeći iz grada. Zatim će zajedno potražiti njenog oca. Tako je i bilo. Kada je nebo skroz potamnelo, i zvezde se pojavile kao bela boja isprskana po papiru, Malin se spustio niz drvo, i počeo polako da hoda ka pećini. Kada je prolazio pored velikih, uspavanih, crno-belih tigrova, slučajno se spotakao od kamen, i ispustio tiho, ali čujno:

"Jao!"

Malin je stavio ruku preko usta, i nemajući hrabrosti da se pomeri, pogledao je u tigrove. Jedan se samo okrenuo na drugu stranu i zaspao, a drugi se noje ni pomerio. Malin he izdahnuo cazduh koji je nekoliko trenutaka držao u plućima, i nastavio da još tiše korača. Došao je do pećine, i polako provirio unutra. Sairi su zaspali. Pogledao je u pravcu Ember, koja je bila budna. Ona ga je primetila. Malin je stavio prst na usta, i tiho se prikrao Ember.

Izvukao je džepni nož i isekao konopce, oslobodivši Ember. Njih dvoje su zajedno izašli, i nestali u šumi.

Kraljevstvo Saira

Vilenjakinja je sedela za stolom. Imala je crn ogrtač, i držala je svoje zelene oči zatvorenim. Njena ravna, duga, crvena kosa se spuštala niz njena ramena. Ispred nje je sedela silueta rakođe obmotana ogrtačem, ali mu se lice ne vidi. Samo njegove velike, blede, ispucale šake su se videle na stolu. A zatim se mogao čuti i njegov glas.

"Šta vidiš?"

Duboki glas je upitao. Devojka he ćutala.

"Pitao sam te šta vidiš?!"

Prodera se silueta. Vilenjakinja se trznula.

"Treba mi više vrem-"

Njen proziran glas je krenuo da kaže, ali ga drugi, grubi, mračni, prekide.

"POŽURI! NEMAM CEO DAN!"

Vilenjakinja umalo nije pala sa stolice. Zatim drhtavim glasom reče:

"D-dečak...i-i zmaj...oni...oni se kreću šumom kod F-froida, ka zapadu..."

Duboki glas se nasmeja, a potom reče:

"Izgleda da se vraćaju u Kraljevstvo Vilenjaka..."