Kada sam rodila Vukašina znala sam da je on dete kakvo nisam nikada zamišljala da ću da rodim. Bio je potpuno drugačiji od onoga što sam zamišljala, ali svakako još lepši i nestvarniji. Nisam sigurna koliko mi je osećaj dao da budem objektivna, ipak sam prvi put majka, ali morala bih reći-on je najlepša beba koju sam ikada videla.
Normalno je da majci njeno dete bude najlepše na svetu, nova dimenzija, novi život, osećaj da sam majka nekome, da će neko da me neko voli koliko sam ja volela svoju majku postao je nemerljiv sa svime što sam do tada osetila.
Moja ljubav prema njemu je svakim danom sve više i više rasla, ali sa tom ljubavlju rasla je i moja privrženost Vukašinovom ocu. Mi smo jednostavni ljudi koji su se uzeli iz ljubavi, iz potrebe da on i ja postanemo mi. Zavolela sam ga spontano i nenametljivo, neprimetno mi se uvukao pod kožu i postao broj jedan u mom životu.
Svaka ljubav je lepa, ali ljubav prema osobi sa kojom gradite dom i rađate decu ne može da se uporedi ni sa jednom ljubavi na svetu. I da, mislim čak i na ljubav prema detetu.
Petar, moj suprug, i ja smo proveli godine voleći jedno drugo, a kada je došao Vukašin, naša zajednička ljubav bila je usmerena ka njemu. Dete samo deli ljubav jednog roditelja sa drugim roditeljem jer, da nije bilo nas, ni on ne bi bio tu. Petar je, čak i kad je bio najgora verzija sebe, čak i kada smo se nakon mnogo godina razveli, ostao neraskidiv deo moje duše koji će večno biti simbol moje najveće životne ljubavi iz koje sam dobila sve što sam ikada želela. Dobila sam dvoje divne, savršene dece-Vukašina, koji je osetio ljubav mene i njegovog oca u njenoj apsolutnoj uzvišenosti i Čarnu, koja je od samog početka bila na pola puta između njega i mene.

I dan danas žalim, a prošle su godine, što sam dozvolila sebi da pomislim da će dete da spasi tragove od ljubavi.
Petar i ja smo tada već živeli na temeljima stare slave, a dete nam se činilo kao jedini spas iz učmalosti života u koju smo upali. Sebični toliko da nismo mogli da pustimo jedno drugo, dočekali smo našu ćerku nespremni da budemo roditelji kakvi smo bili sinu. Čarna je rasla uz muziku naših svađa, uz zalupljena vrata spavaće sobe, uz suze i apsolutnu gluvoću na njen plač. Na žalost nas dvoje jer nismo stigli da ispravimo greške, a na njenu sreću jer je dobila spas od nekoga, Vukašin je bio od nje sedamnaest godina stariji i spreman da ceo svoj život podredi njenom. Dok je Petar ležao zatvoren u radnoj sobi u koju se s vremenom potpuno preselio kao da je podstanar, a ja do iznemoglosti žalila za propalim brakom, Čarna je već odrasla i živela je u ubeđenju da se nas dvoje ne volimo.

Moja voljena, crna devojčica.
Kada bi samo znala koliko je snažna bila naša ljubav, možda bi uspela da poveruje i da ljubav postoji. Ali, suviše krhka za ovaj svet, večito sklupčana pod bratovim zaštitničkim krilom, krivila je ljubav za to što smo mi prestali da volimo našu ljubav. Nikada nismo prestali da volimo jedno drugo, samo smo polako počeli da gasimo sveću naše ljubavi. Godinama smo spavali u odvojenim sobama, razgovarali samo kada dođu gosti, razmenjivali informacije o deci i poslu kao da smo slučajni prolaznici, a ne ljudi koji su se zakleli jedno drugom na večnost. Godinama. Dok se nije pojavila ona.
Upoznala sam Svetlanu tako što sam Petra jedne večeri zatekla u stanu, samog. Deca su bila kod njegovih roditelja, a on je sedeo na podu dnevne sobe i plakao kao malo dete.
I sada osećam kako mi srce lupa od nekog čudnog osećaja, kada znate da će se nešto desiti, ali ne možete da ocenite da li je to dobro ili loše. Jednostavno se dešava, a ja sam znala da se dešava jer njega do tada nisam videla pijanog.
I tada se desilo. Tog trenutka smo prestali da budemo mi, postali smo samo on i ja i tada je sve krenulo na bolje. Upoznao je ženu, uvukla mu se u srce u kom je duvala emocionalna promaja nakon što sam ja zaboravila da zatvorim vrata i prozore za sobom i samo se desilo. Nikada me nije prevario, ne jer nije mogao, već jer nije želeo da gazi našu prošlost niti da uprlja grehom njihovu budućnost. Takav ponos do tada u životu nisam osetila. Znala sam da volim dobrog čoveka.