Nakon što je Tae popio tabletu šutili smo. Najednom je počeo da plače.
" TaeTae zašto plačeš?" - upitao sam ga i usporio s vožnjom.
" Stani, želim izaći, bar na 10 minuta, molim te! " - rekao je brisajući suze
Odmah sam skrenuo na traku za stajanje sa strane, stao i izašao iz auta. Otvorio sam vrata Taehyungu i izašao je.
" Jesi dobro?!" - upitao sam ga čuvajući ga za rame
" Ne znam Kookie, bojim se više, ne znam što da radim, strah me ako operacija pođe po zlu" - izgovorio je jecajući i opet kašljajući.
" Sve će biti okej!" - rekao sam i zagrlio ga. Grleći ga sam pustio suzu. Puzala je mojim obrazom te pala na Taehyungovu jaknu.
" Ali ja se bojim Kook!" - govori još više plakajući. Ne mogu ga gledat uplakanog. Toliko ga volim i neću da ga izgubim!
" Samo se ne brini! Požuriti ćemo do Hrvatske što prije možemo da prije dođeš na red, operišeš se i budeš mi vesel, živ i zdrav! U suprotnom ću se ubiti za tobom! " - govorim i sada i ja počinjem puštati još više suza
" Dosta je sada. Idemo.." - rekao je i sjeo u auto. Par trenutaka sam ostao stajati i ušao sam u auto te ga upalio i krenuo. Luđački brzo sam vozio. Jednostavno želim da se ovo što prije završi. Zašto baš on mora da bude bolestan?! Sve uvijek loše ide po njemu, zašto on? Bolje da sam ja bolestan nego on.

-Zagreb-

Ulazimo u bolnicu i pronalazimo doktora Jurčevića.
" Dobar dan, trebamo doktora Jurčevića" - govorim ženi na recepciji ove velike bolnice.
" Uđite u sobu preko puta recepcije i zovite ga" - rekla je i nastavila pisati neke papire
Ušao sam i zvao doktora. Došao je do nas.
" Dobro jutro momci, ako se tako može reći. " - govori doktor smješkajući se
" Nas je poslao doktor iz Koreje" - rekao sam mu i dao mu papire
" Znam, zvao je. Pođite za mnom." - rekao je i uputio se ka dizalu. Išli smo za njim te smo ušli u neku sobu.

" Operaciju možemo napraviti za 4h " - rekao je doktor. To bi bilo oko 10-11h unutro.
" U redu. Vidimo se!" - rekao sam i pozdravili smo se te izašli.

" Hoćemo u ovaj Hotel?" - pitao sam Taehyunga. Hotel se zove Dubrovnik. Na Trgu Bana Jelačića je.
" Ajmo " - kratko je odgovorio
Skrenuo sam na parking i izašli smo. Uzeli smo sobu na 10 dana te sam platio. Osoblje je naše stvari odnijelo u sobu. Ušli smo i Tae je legao na krevet.

" Jesi bolje?" - pitao sam ga
" Malo..valjda" - odgovara i sklapa oči.
" Nemoj spavat. Idi okupaj se i spremi se..onda možeš malo leći." - govorim mu i sjedam na krevet.
" Dobro" - ustao je i uzeo stvari, zatim je otišao u kupaonicu.

Sjedio sam na krevetu. Zvoni mi mobitel. Javljam se.

" Molim?" - javio sam se, Namjoon je.
Ne znam otkud ima mreže.

" Kook, gdje ste? Došli smo ranije, nema vas u stanu" - govori visokim tonom

" U Hrvatskoj smo. Tae je bolestan, ima tumor na plućima i operacija je za manje od 4 sata. Morali smo ovamo doći. " - govorim i puštam suzu te ju brišem.

" Dolazimo prvim letom!" - rekao je i poklopio. Ostavljam mobitel i stajem pred ogledalo u hodniku. Gledam se i plačem. Neopisivo mi je žao Taehyunga. Uvijek mora nešto po zlu..
Isplakao sam se i smirio. Sjeo sam na stolicu u trpezariji. Pronašao sam nešto za jesti, pojeo i oprao za sobom.

Za manje od 2h je operacija. Drhtim.
Tae je izašao iz kupaonice i malo zaspao. Zvoni mi mobitel, opet. Sada je Jimin.

" Reci Jimin?" - javljam se
" Stigli smo na aerodrom. Koji hotel?" - upitao me
" Aaa hotel Dubrovnik, samo nemojte dolaziti kod nas..želim da iznenadimo Taehyunga nakon operacije. " - govorim mu izlazeći u hodnik da Tae ne čuje
" A...kako znaš da ce Tae prež..." - prekidam ga - " Neće umrijet" - rekao sam skroz siguran u to..
" Dobro.." - poklopio mi je i vratio sam se kod Taehyunga.

*9:30*

Probudio sam Taehyunga i krenuli smo prema bolnici. Pred hotelom je bio Yoongijev džip ali Tae nije primijetio. Tae je bio tužan vozeći se..
Ušli smo u bolnicu i Tae je otišao sa doktorom. Ušli su u operacijsku salu. Sjeo sam ispred u čekaonicu. Razmišljam o svemu..Poljubac, dodiri, zagrljaji..neće umrijet! Ustao sam i zaplakao. Opet. Hodnikom sam čuo Hoseokovo deranje. Stigli su. Vidjeli su me i potrčali do mene.

" Kookie!" - viknuo je Jin
Pozdravili smo se i sjeli smo.

" Kako je Tae?!" - upitao je Namjoon jako zabrinut
" Ne znam još.. operacija će duže da traje.." - govorim gledajući u pod.
Jimin je ustao i otišao u wc. Yoongi je pošao za njim.

Sjedimo već 1 sat. Jimin i Suga nisu došli još, operacija traje..
Napokon doktor izlazi. Ustajemo.

" Idem po Yoongija i Jimina" - rekao je Hoseok te otišao. Ubrzo se vraćaju.

" I...kako je prošla operacija doktore?"- upitao je Namjoon. Hodam lijevo desno s rukama na ustima..doktor šuti i gleda papire. Opet ulazi unutra i izlazi s ostalim doktorima.

" Hoćete zaboga nešto reći?!" - dreknuo se Jin gledajući u doktora
" Smiri se Jin.." - govori Yoongi tiho gurajući ga. Jin uzima Namjoona za ruku i nešto mrmlja..

" Eh ovako.." - govori doktor..
Stajem s hodom i dolazim pred njega
" Vaš prijatelj je izgubio dosta krvi.. netko mu mora donirati..odnosno njegova krvna grupa.." - govori doktor
" Ja sam ista krvna grupa kao on!" - rekao je Jimin i prišao doktoru
" Dođi." - rekao mu je doktor i ušli su unutra opet
Nakon 10 minuta izlaze. Jimin šuti i sjeda.

" Rezultati? " - govori Hoseok
" Kim Taehyung je...živ je! Da nije bilo Jimina umro bi!" - rekao je doktor veselo. Pao mi je kamen sa srca. Kleknuo sam na pod i zaplakao od sreće. Neopisivo sam sretan što je Tae preživio. O Bože.

" Hvala vam doktore, hvala vam!" - zahvaljuje se Namjoon. Još uvijek sam na podu plačući.

Ustao sam i rukovao se s doktorom a zatim sam čvrsto zagrlio Jimina i zahvalio mu se za donaciju krvi.

Taehyunga su odveli u sobu.
" Ulazite jedan po jedan da ga vidite, hvala." - rekao je doktor i otišao.

" Jimin, zaslužuješ prvi.." - govorim mu

" Ne..idi ti! Svi znamo da si najviše plakao. " - rekao mi je Jimin i ušao sam u sobu.
-
-
-
{ umrla sam pisajući ovo..vote & comm? hvala 😩❤ }