Ubrzo smo krenuli natrag.
" Kookie..a što će biti s nama ako nas otpuste?" - pitao me TaeTae zabrinuto.
" Ne znam, valjda neće." - govorim također zabrinuto.

Kada smo došli natrag, ostali su sjedili na klupicama i pričali.
" Zdravo" - rekao sam - " Što smo propustili?"
" Ništa niste propustili, samo smo se zezali." - govori Namjoon gurajući Jina od sebe jer je bio dosadan u vezi hrane.
" Aha.." - govorim i sjedam
" Uglavnom..želimo da vam priznamo nešto" - govori Taehyung spuštajući glavu. Uzeo sam ga za bradu i digao mu glavu.
" Glava gore!" - rekao sam hah
" Reci, skupa smo s vama ma šta god to bilo!" - dobacuje Hoseok.
" Pa, ja i Jungkook se volimo, kao partneri.. ono ljubimo se i sve..sada želimo da znamo podržavate li nas?"
- sve je polako rekao Tae hvatajući mene za ruku.

" Ja vas podržavam!" - reče Namjoon

" I ja!" - govori nam Hoseok

" I nas dvojica" - dobacuju Yoongi i Jin

" Jimin?" - izgovorio sam njegovo ime na što me pogledao i rekao - " Ma hajde, uz vas sam!"

" Hvala vam puno! " govorimo ja i Tae sretnim tonom

Nakon razgovora smo ja i Tae otišli u šator kao i svi ostali. Pada noć. Odnosno već je 9h. Idem ranije spavat, umoran sam. Drago mi je što je sve ipak u redu. Obukao sam neku trenerku i legao spavati. Večeras je hladnije nego inače. Taehyung je legao do mene i pokrio nas.

" Kookie?" - zove me veselo

" Reci TaeTae" - rekao sam mu

" Laku noć, lijepo mi spavaj srećo." - rekao mi je i nasmijao se slatko

" Hoću, i ti! Laku noć dušo. " - uzvratio sam i poljubio ga.

*8:30h*

Jutro je. Probudio me Taehyungov kašalj. Nije se valjda razbolio.
" Tae, jesi okej?!" - pitao sam ga, brine me.
" A nisam..kašljem, hladno mi je i mislim da imam temperaturu." - govori mi smrcajući.
" Aa bebaa..moramo natrag u Koreu, neću da si mi bolestan, tamo si u stanu, toplije je i imamo lijekova. " - govorim te ustajem, a zatim spremam stvari.

" Budi tu, idem reći ostalima" - govorim te izlazim.

" Namjoon, Tae je bolestan, želimo natrag u Koreu!" - rekao sam mu te mi je odgovorio - " Mi ne idemo.. neka vas Yoongi odvuče pa se on vrati. Možete bit sami 5-6 dana "
" Okej, može" - rekao sam i otišao po stvari i Taehyunga. Tae je sjeo u džip, a ja sam naše stvari ostavio iza u džip. Yoongi je krenuo. Vozimo se natrag. Sve da bude Tae bolje!

* sutradan *

Ja i Tae smo u Koreji. U stanu smo.
Tae nimalo nije bolje
" Bae jesi okej? " - pitao sam ga i sjeo do njega na krevet. Toliko mi ga žao, dušu je iskašljao. Beba draga. Ima previsoku temperaturu.
" Ne znam, nisam..sve me boli, pritišće me u prsima, hladno mi je" - rekao mi je uzdisajući.

" Idemo doktoru." Uzeo sam ključeve drugog auta i pomogao Taehyungu da ustane. Polako smo sišli niz stepenice i sjeo je u auto. Zatim sam sjeo za volan i upalio auto te krenuo. Bolnica nije daleko. Dok smo se vozili čuvao me za ruku..Daj Bože da mi ozdravi. Dao sam gas.

Stigli smo u bolnicu i ušao je doktoru u sobu da ga pregleda.
" Nemam nikakve rezultate, odite slikat pluća, a za grlo sam vam napisao lijek." - rekao je i pružio mi papir s lijekom napisanim.
" Hvala vam" - izašli smo iz te sobe te otišli slikat pluća. Tae je ušao da mu ih slikaju a ja sam sjedio ispred i čekao.

Nakon deset minuta izlazi Tae, a za njim doktor.

" Moramo popričati" - rekao je doktor te sam ustao sa stolice.
" Recite?!" - govorim povisujući ton
" Pa ovako..vaš brat.." - govori doktor ali ga prekidam - " prijatelj, da? "
" Vaš prijatelj ima neku vrstu 'tumora' na plućima, na desnom krilu i morat ćemo odstraniti tumor." - rekao je i spustio glavu te mi dao papire, nalaze.
" Molim?!" - dreknuo sam se dok je Tae sjeo na stolicu i oborio glavu te šutio.
" Dobroćudni je tumor, nije težak ali je operacija opasna jer se radi kod dišnog sustava odnosno plućne operacije su uvijek opasne i riskantne, ako pogriješio ima šanse za smrt tako da idite u Europu, u Hrvatsku, tamo imaju dobrog kirurga koji se razumije u to, sve sam vam propisao na papire, samo tom kirurgu date i odmah će vas upisati te će vam dat datum operacije. Imate sve o kirurgu na papiru." - sve nam je objasnio polako
" Uhh..hvala vam doktore puno!" - zahvalio sam se i rukovao s njim
" I drugi put" - rekao je doktor te smo ja i Tae sjeli u auto a zatim otišli u stan spremiti neke stvari.

" Tae jesi dobro?!" - upitao sam ga primjećujući da samo šuti naget na staklo auta.

" Ma jesam samo se bojim, što ako umrem, ako doktori pogriješe??" - uzvratio mi je pitanjem te me pogledao i uzeo mi ruku i stiskao ju.

" Neće pogriješiti! Samo budi jak!" - ohrabrio sam ga - " Tu sam ja!"
" Pa..hvala što si uz mene i što se brineš" - govori mi i osmijehuje se, sitno ali dovoljno

Došli smo do stana.
" Budi u autu, ja ću spakovat stvari. " - rekao sam mu i brzo ušao u stan te spakovao sta sam stigao spakovati, jako me briga hvata, tresem se.
Iznio sam kovčege van i stavio u auto.
Putovnice su u pretincu auta naprijed. Krenuo sam. Izašli smo na autocestu.

" Daj mi svoj mobitel, da javim ostalima" - govorim Taehyungu - " Ja nemam na računu"
" Izvoli, ali oni tamo nemaju mreže, ni interneta. " - pružio mi je mobitel
" Aaa da..ništa onda hvala" - sjetio sam se i vratio mu mobitel.

" Mislim da mi je malo bolje.." - govori mi i smije se, ne previše.
" Hvala Bogu, samo ne misli na to" - uzvraćam
" Skreni s teme" - govori i smije se onim slatkim velikim osmijehom.
" Pa..ahahah..ne znam" - rekao sam i nasmijao se

" A..kako ćemo javit ostalima?" - pitao me Tae zabrinuto

" Ma nazvat će oni sigurno kad dođu u Koreju, ili putem do Koreje" - odgovaram mu - " Ne brini mali"
Rekao sam mu i prošao rukom kroz njegovu kosu.
Lagano pada mrak. Vrućina je u autu, otvorio sam svoj prozor da Taehyungu ne puše. Dosta što je već ovako bolestan. Duša mala, ozdravit će on!
Pogledao sam ga. Spava. Neću da ga budim. Nek se odmara.

Sada je već jako kasno, a nismo ni na pola puta. Idemo autom skroz do Hrvatske. Tek smo negdje dalje od Mongolije. Idemo zatim kroz Kazahstan do Bjelorusije, onda u Ukrajinu, Slovačku, Mađarsku pa smo u Hrvatskoj. Koji put...

*2:45*

Tae se budi i rasteže.
" Gdje smo?" - pitao me i pogledao na navigaciju.
" U Mađarskoj. U Hrvatsku stižemo za 3-4 sata od prilike. " - odgovaram mu te ga ljubim u glavu
" A koji grad u Hrvatskoj?" - opet me pitao
" Na papiru piše Zagreb" - odgovorio sam mu i pokazao papir
" Aha.." - potvrđuje
" Kada dođemo tamo naći ćemo hotel" - govorim mu i uzimam mu ruku. Vruć je. Temperatura. Uzeo sam tabletu i bocu vode te mu dao da popije.
-
-
-
{ vote i comm 😩💕 hvala 💕🙂 }