jutro

Taehyung pov.

Jutro je. Probudio me mobitel. Javio sam se.

"Halo?" - javljam se

" Taehyung, mama je" - rekla je majka nekako tišim glasom. Što se dešava?

" Reci mama" - zabrinuto sam izgovorio

" Molim te da dođeš kod nas u Daegu, do sutra budi tu.." - rekla je jecajući

" Mama što ti je, zašto??" - uzrujao sam se jako

" Otac ti je ubijen" - kada je ovo rekla ostao sam bez riječi. Poklopio sam i bacio mobitel od zid. Zaplakao sam. Zar su baš njega moralo ubiti. Mrzim svoj život u kurac sve! Volio sam ga previše..

U sobu je uletio Kook.

" Tae što ti je?!" - pitao me sjedajući do mene

" T-tata mi je ubijen" - jedva sam govorio od suza koje su me gušile.

" Molim?!" - vikao je začuđeno

Blijedo sam ga gledao kroz ove sve suze. Sve mi se zamutilo..kako je ovo moguće??

" Idemo u Daegu?" - pitao je Jungkook i uzeo me za ruke

" Da.." - rekao sam te je i Jungkook zaplakao

Grozno mi je što u zadnje vrijeme nisam viđao oca..skoro 2 godine..
Ljut sam na sebe. Fali mi. Gorko sam zaplakao, a još mi je gore gledajući Kookia kako također plače..

U sobu su došli i ostali te sam im ispričao sve.

Kasnije smo se obukli, spremili i sjeli u auto do aerodroma.

" Ponio sam ti svoj stari iPhone 5 da imaš ako ti zatreba, vidio sam onaj si polomio" - rekao mi je Jimin i dao mi mobitel

" Da, hvala" - rekao sam i ušutio gledajući kroz prozor auta.

Nakon vožnje autom, ušli smo u avion te nakon otprilike 45minuta stigli u Daegu..moj najljepši grad. Sva sjećanja na tatu su ovdje..

Taxijem smo došli kod mame u kuću. Tu sam i ja živio.. tu sam skupa s ocem jeo, igrao se, živio i uživao jednostavno... Pustio sam suzu i pozdravio se s mamom i ostalima.

Mama nam je dala piće i rekla nam da je sprovod sutra u 4h. Spavat ćemo kod nje u kući i sutra nakon sprovoda idemo natrag u Seoul.

Čitav dan sam proveo u suzama gledajući slike s ocem..gledajući svog malog medu kojeg mi je kupio jednog dana kada je išao u Japan.  Zašto baš ti tata?! Sjedim sam u svojoj bivšoj sobi s albumom slika u rukama..ulazi Jungkook

" Žao mi je Tae" - rekao je i sjeo pored mene. Šutio sam te mi je on obrisao suze s lica.

" Znam da ti je teško ali nemoj da plačeš, sve će biti okej..on će te uvijek voljet i bit uz tebe" - Kook me tješio milujući me po kosi.

" Moralo se ovo desiti..tko je kriv uopšte za ovo?" - pitao sam i pogledao Kookia

" Ne znam.." - rekao je Kook i zatim šutio.

Navečer smo zaspali. Jedva..Ne prestajem mislit na tatu i sva sjećanja na njega..

Ustali smo se i spremili. Autom smo došli do groblja. Nakon toga su dovukli sanduk sa mrtvim tatinim tijelom unutra. Naravno zaplakao sam na ovaj prizor..

Kada smo se okupili oko već zakopanog tijela ugledao sam Namjoona kako trči prema nama.

" Taehyung" - uzdisano je rekao uzimajući me za rame

" Namjoon?" - čudio sam se

" Morao sam doći.. moje saučešće" - obratio mi se tišim glasom

" Hvala.." - rekao sam i zagrlio ga. Otkud sad on? Iznenadio me..zaista.
No došao je bez Maiso..hah čudi me. Još uvijek sam ljut na njega ali mi je drago što je došao.. što s sjetio.

IZVINITE ŠTO JE KRATKO U KAZNI SAM PA SAM OVO NAPISALA DOK SAM SAMA DOMA.
vote i comm..hvala na svemu 😔💞