Umorno sam dosla sa posla, vec 3 dana je opasna guzva, konstantno neke nezgode i haosi  koji me sacekaju samo sto se obucem. Diago je sa Davijem gledao nesto na tv. A kad udjem Davi me snazno zagrli. Gotovo da smo za 3 dana proveli par sati zajedno i to je najveca mana kad si hirurg.

-" Mama Barsa igra protiv Atletika veceras, dosla si na vreme"

-" sjajno, odmah dolazim samo da se presvucem"

Rekla sam dok mahnem i Diagu pre nego udjem u svoju sobu. Najradije bih spavala, ali Davi mi je falio i treba mi da budem malo sa njim iako nemam pojma o fudbalu.

Smjestila sam se ispred tv-a, dok mi Davi da  cips, a Diago uspe vino.

-" Hvala momci"

-" nema na cemu, jesi umorna?"

Klimnula sam glavom, i privukla sina u zagrljaj

-" Za koga navijas mama?"

Pogledam u svog supruga ne bi li mi pomogao da se sjetim koga u opste gledamo

-" Barselonu, svi navijamo za Barselonu Davi"

-" mama pokazacu ti ko je moj omiljeni igrac... Evo ga pocinjee!"

Igraci su izlazili jedan za drugim, postrojili se kako to vec ide  i ne obratim mnogo paznju na sve to, bar ne do trena kada moj sin kaze

-" on mi je omiljeni! PEDRI"

Moj pogled je zalijeplje za ekran dok se kamera zadrzi nesto duze na njemu.  Voditelj ga je hvalio kako je jedan od najmladjih  i najboljih mladih igraca. Njegova ozbiljna faca, usne, crna kosa  sve je tako ljepse sada kad ga jasno mogu vidjeti. 

-" Pedri je mama sjajan i Gavi je i tako cemo ja i Maksim da igramo u isti klub"

Jos se nisam dozvala sebi, a kad cujem da je Pedri tek napunio 20 godina gotovo da sam se presjekla u trenu. Covece!  Predmet mojih mastanja, neko kog ne zaboravljam svako vece pred spavanje ima samo 20 godina!?

-" Mama je l' d  da je on predobar!"

Gledala sam utakmicu kao na iglama, svaki put kad bi ga prikazali, bi me trnci prosli od glave do pete. Njegov hod, njegovo suptilno prolazenje rukom kroz kosu koje je bilo moj posao one veceri... sve me je paraliziralo.

-" Bravooo Pedriiii!!"

Dao je gol, dao je gol i veselo krenuo trcati kroz stadion, dok saigraci krenu za njim. Njegov osmijeh je nesto sto sam upamtila onda kada me pogledao  u oci i kroz sapat rekao " Previse si savrsena da bi bila stvarna"

Iskren ili ne ja sam tu scenu zapamtila!

-" Mama ti je umorna Davi nemoj da skakutas po njoj"

-" izvini mama"

-" nema veze ljubavi,  i ja sam srecna zbog gola"

-" Faul!"

Davi vrisne kada protivnicki igrac uleti u Pedra kog isti tren obori na zemlju. Stisnem zube jer je pao tako jako da je i kamera uspjela uhvatiti vrisak koji je izustio na terenu

-" Faul sudija!"

Crveni karton i slobodan udarac su  usledili, ali Pedro je lezao na podu okruzen ljekarima.

-" Pedro nece moci da nastavi, ocigledno mu je koljeno iskocilo pri padu. Nevjerovatan neoprez  od suparnickog igraca"

-" Oce li biti dobro mama!?"

-"  hoce, bice dobro ne brini"

-"  Ovakva nezgoda nije trebala Pedriju,  sad ne odgovara ni Caviju da ostane bez jednog od najboljih veznih igraca"

Moj sin se automacki razocara, sjedne na krevet i prestane sa skakanjem kroz kucu. U tisini smo pratili utakmicu, no ni ja ni Davi nismo bili toliko zaintresovani nakon sto je Pedri izasao sa utakmice.

-" 1:0."

Smoreno je rekao kada se utakmica zavrsi.

-" Davi pobedili smo, treba da budes srecan"

-" znam  mama, ali Pedri nece igrati, ko zna koliko dugo"

Ubjedjivanje mog sina da ce Pedri biti dobro trajalo je dugo u noc, cak je i Diago  pokusavao da ga razveseli ali sve je bilo uzaludno. Bicu iskrena i meni je zao zbog njega, to je bio jako gadan pad.