┇6┇

꧁꧂

ostatak časova provedeš u ljutnji koja je fokusirana samo na mene. nisi imao u planu da prisustvuješ na testu iz engleskog a ja sam te naterala da ostaneš do kraja časova.

na kraju krajeva nisam jedini krivac ja. ti si pristao da ostaneš.

sedimo jedno pored drugog, ne trudiš se da me pogledaš. tvoj papir je prazan jer si previše zauzet sa svojom žutom hemijskom. tvoje nervozno pritiskanje hemijske me čini još više nervoznom. gledam u tebe i ne skidam pogled sve dok me ne pogledaš.

veoma brzo skloniš pogled, nastaviš da gledaš u moj papir. okreneš se i pogledaš gde je profesorka. vidiš da je zauzeta sa nekim papirima, nagneš se bliže meni i popuniš prazna mesta gde nisam znala odgovore. tvoj postupak me zbunjuje, radiš moj test umesto svog.

" šta to radiš?! ", udarim te po ruci kada pokušaš da nam zameniš papire.

" pomažem ti. ", uzvratiš mi šaptom. prevrnem očima na tvoj odgovor, počinješ da me nerviraš.

" jedini kome treba pomoć si ti, dobićeš jedinicu jer nisi ništa uradio. ", i tako privučemo pažnju na nas. ponovo.

" brineš se za mene? ", nakeziš se. ne dopuštaš mi da se odbranim. to svakako nije tvoja stvar. " slatko. "

iznenadno ustanem sa stolice i predam svoj rad, dobijem dozvolu da izađem u školsko dvorište kako ne bih ometala ostale. nekako dohvatim torbu i slučajno zalupim vratima za sobom.

sedim na nekom ostatku betona iza škole, besno čupkam travu koja je zarasla oko betona. zbog čega sam besna?

čujem te kako se približavaš. čula sam te i kada si ispitivao još neke iz razreda gde sam ja. ne želim da me nađeš. ta želja se ne ispuni.

čučiš ispred mene, ruke su ti na mojim kolenima. ruke ti iz nekog razloga drhte. tražiš da te pogledam, trudim se da to ne radim. ti me zbunjuješ. ti me činiš nervoznom.

duboko uzdahneš i talas hladnog vazduha me zapljusne u predelu kolena. sklonio si svoje ruke ali si i dalje u istom položaju. ovaj put se nagneš ka meni i sa dva prsta podigneš moju bradu.

naši pogledi se susretnu. po licu primetim da si zadovoljan zbog toga. sa drugom slobodnom rukom uzmeš moju i približiš je svom licu.

" nemoj da budeš ljuta na mene, ne volim da te ljutim. " kažeš i ostaviš poljubac na mojoj ruci. čim se oglasi zvono za kraj časa ti odeš od mene.

Bạn đang đọc truyện trên: AzTruyen.Top

Tags: #shortstory