꧁꧂

sasvim slučajno naletim na tebe u supermarketu. nespretno korpom zakačim tvoja kolica, na licu vidim kako ne uživaš u ovom. takođe si iznenađen što me vidiš u skoro raspalom izdanju. pogled ti luta gore dole, odmeravaš me dok sam u ovom izdanju koje retko ko vidi.

gledam te dok nezadovoljno pratiš spisak i tražiš određenu stvar. govoriš mi kako sam bezdušna jer se ti mučiš oko svega. priđem ti i uzmem jedan lepljivi papirić iz ruke. brzinski pregledam sve što piše, vratim ti papirić u šaku i dohvatim ti neki italijanski sos za špagete.

naše ćaskanje preraste u ozbiljne razgovore. pravim ti društvo dok tražiš ostatak stvari. u susret nam dolazi tvoja majka koja ti samo ostavi kese sa voćem i povrćem. osećam se neprijatno, njena pojava me je iznenadila, nisam uspela ni da joj se javim.

priznajem ti da se osećam loše zbog tog događaja na šta se ti samo nasmeješ i dodaš kako će te obići još desetine puta. posle se ispraviš pa se izraziš drugačije. ponudiš mi da se vratim kući sa vama, pristanem na to s obzirom da imam upalu mišića. nastavljamo sa tvojom kupovinom.

na kasi dobijem priliku da se upoznam sa tvojom majkom. primetim da ličite i da si zapravo mamin sin. sedaš na zadnje sedište odmah pored mene. tvoj mlađi brat seda pored tvoje majke, ljut si zbog toga. kesa koja mi je u krilu se nagne ka dole i oboje pružimo ruku da zadržimo sve unutar nje.

naše ruke se dodirnu. tvoje su tako hladne i grube dok su moje tople i meke. osetim i prstenje koje si počeo da stavljaš. osetim kako sporim tempom kliziš sa dva prsta po mojoj ruci, neprimetno me miluješ.

suzdržim osmeh na licu, samo gledam u naše ruke i ne obraćam pažnju na to što govori tvoja majka. kad auto zastane ja se trgnem. provirim kroz prozor i vidim ulaz u moju zgradu. zahvalim se na vožnji, tebi se čak i nasmešim. mislim da sam ti i refleksno namignula.

ostatak dana provedem između četiri zida sa milion misli i emocija. jedna emocija pobeđuje sve ostale. emocija koja je posvećena tebi.