" Ovo medju nama ne ide Elena, necu da pisem bajke i lijepe porukice jer suvisne su. Hocu da znas da je bilo lijepo, da sam ostao uz tebe dok se ne oporavis  i da sada zelim da prekinem nasu pricu. Povredili smo tvog oca, a nas kao nas niko nece prihvatiti i zato neces me naci. Kuca je sada tvoja, mjesto u firmi je tvoje i necemo se sretati tako da ce ovo mnogo lakse pasti nego da sam ostao u Parizu. Nadji nekog slicnih godina i uzivaj u carima zivota i ljubavi koju mozes da imas  i zajedno ostaris"

Od soka nijedam mogla nista izustiti, nisam ni uspjela da vrisnem, a vrisak je stajao duboko u meni i cekao da izadje.

-"Nije mi to uradio"

Prosaputala sam te stegla pismo u sake brzinski pozivajuci njegov broj koji nije bio dostupan.

-" Molim?"

-"Isabel dobro vece izvini sto te zovem u ovo vrijeme"

-"Elena jesi li okej?"

-"Nisam, znas li gde je Roman otisao?"

-"Ne znam da je na svoje mjesto postavio Pasalovog i da je rekao da ce biti odsutan i sve poslove koje on ima ce obavljati on. Podigao je novac sa racuna i sve svoje kartice ostavio u firmi"

-" ne znas gde je? Kako da saznamo?"

-"nikako Elena, na zalost nista ne znam"

Prekinula sam poziv, te sada zaista krenula da vristim iz petnih zila. Zastoo dodjavola Romane!  Sta sam zgrijesila da mi ovo uradis!? 

-" sta sam uradilaaa!"

Kucna pomocnica me uzalud pokusavala da me zaustavi, lomila sam sve sto sam pod ruku dohvatila glasno i jasno psujuci svaki momenat sa nji..

(***)

-"Kad je Roman dosao kod tebe u bolnicu sta ti je rekao"

Bila sam spremna da se odreknem rodjenog oca, da bacim ljekove i napustin kucu bez trunke pokajanja za njim

-" Dosao je izvinuo se za sve sto je uradio iza mojih ledja i na kraju rekao da mu je zao sto se igrao sa tobom"

-" nije to rekao"

-"Elena, nemam nista od toga da lazem. Nije mi pravo sto ste zajedno, nisi trebala to da uradis sebi. Ali ako si srecna znas da cu podrzati jer samo tebe imam"

-"Tata sta si mu rekao?"

-"Rekao sam mu da je djubre jer te ostavlja, da si ti dovoljno jaka i sama da prebrodis bol koja te je zadesila i da nije trebao iz sazaljenja nista da radi."

-"Tata"

Pala sam na koljena pored njega i kao dijete krenula plakati.

-"Mislila sam da me voli... rekao je da me voli... zar je zbog jedne prepreke odustao"

-"nisam hteo da ga vidim ali dosao je sam... njemu je bar lako da udje gde god pozeli"

-" ne mogu"

Gusila dam se u  svojim suzama

-" Elena velika lekcija za tebe i ne kaj se bilo je lijepo dok je trajalo"

-"Mislila sam da si ga otjerao od mene, da si mu rekao da me ostavi"

-" Elena tvoja sreca ce mi uvijek biti najvaznija, pripravnicki je zavrsen i sada ces lako naci novi posao negde drugo"

Necu ni tren vise biti deo te kompanije, sjutra idem po svoja dokumenta!

-" Zasto meni, zasto meni tata!?"

U srcu je nastala velika praznina, jedan jaz koji je gutao sve iz mene tjerajuci samo sivilo  u mojim mislima. Zar me zaista ne voli, zar posle svega sto sam uradila, dala i pokazala da samo tako zaboravi i ode...