Drzao sam je za ruku dok sam vozio ludacki brzo ka Simonovoj luci. Sok je drzao, no opet drhtala je i plakala od straha.

-"bice u redu ljubavi"

Snazno je drzala moju ruki dok brise svoje suze. Za manje od 6 minuta sam se nasao ispred kuce njenog oca u isto vrijeme kad i hitna pomoc. Ona je ulecela pre svoh, a ja zaboravljajuci na svu situaciju uletim za njom i zateknen simona na podu...

-" Gospodjice molimo vas"

Rekle su sestrf uzurbano, dok ga on doziv i pokusava ozivjeti.

-" tata molim te otvori oci"

Prisao sam joj i uzeo je u svoje narucje da bi sestre mogle da ga sto prije uvedu u auto hitne pomoci.

-"puls slab, disaljka za vazduh!"

Nisam uspjeo pohvatati sve samo sam cuo

-"nepravilan rad srca, srcani..."

Pre nego su krenuli u auto dobacili su
"pratite nas vasim autom"

-"idem sa vama, Romane molim te pusti me!"

-" ne moze Elena, idemo za njima molim te"

-"Romane ne smijem da ga izgubim, ne sad..."

(***)

Citam poruku vec drugi put dok Elena ne dozvoljava da joj pridjem vec stoji pored vrata i ceka doktora.

"OBECALA SAM DA CU VAS KAZNTI, A SADA SE RASPRAVITE SA OVIM DIVNIM GOSPODINOM... NJEGOVO SI GODISTE KUCNI PRIJATELJ, A JEBES MU KCERKU DUPLO MLADJU OD SEBE. BICES SRECAN SAMO AKO SI MOJ ILI NECES U OPSTE"

-" Sta mu se dogadja!?"

Viknula je na doktora koji je izasao, brzo sam spakovao telefon u dzep.

-" Stanje vaseg oca je za sada stabilno, budan je ali ne bih smjeo da vas pustim u salu pre nego se operise"

-" sta!?"

-" Srcani udar... jak, ali sada je stanje stabilno."

Brzo me povukla ka sebi i snazno zgrlila... osjecam da topi moju majicu suzama dok je mazim po kosi.

-"vi ste im?"

Upitao je covjek ispred mene stavljajuci me u neugodnu situaciju..

-" porodicni prijatelj"

-" sve ce biti u redu gospodjice, samo vas otac nece smjeti da dozivi neki sok i nervozu. Ispisacu sve sto treba za njegov brzi oporavak"

-"hvala doktore"

Rekao sam dok on svoje obraze ne susi. Mazim je i pustam da se isplace, a najradije bih volio da mogu podijeliti bol koju osjeca sada.

-"jutros je bio dobro Romane, jutros je bio srecan sto smo proveli noc i dan zajedno... sve je bilo sjajno"

-" bice dobro ljubavi"

-" nece Romane! Sta se moglo dogoditi za 2 sata od mog odlaska"

Mazim je po kosi dok osjecam da se deo mene rastavlja u srcu. Moram joj reci, a ko zna sta ce biti onda...

-" Romane on mi je sve sto imam, moj tata, moj oslonac."

-" Saznao je za nas..."

Tiho sam prosaputao pribijajuci je uz sebe samo tren pre nego krene da se izvlaci iz mog zagrljaja.

-" znam Elena, nije trebao tako da sazna ali saznao je... i pokusacu da mu objasnim sve ako da se malo oporavi"

-" kako je saznao!?"

Prodrala se i odgurnula me od sebe

-"kako!?"

-"Amanda..."

Nisam stigao nista vise reci jer me opet odgurnula od sebe...

-"Proklet da si i ti i ona! Prvom prilikom kad ste se sreli si joj vratio nadu da je volis i sad ja ispastam! Da si me voljeo ne bi spavao sa njom, a pijan me zvao!"

-" Elena ljubavi!"

-"Makni mi se Romane, makni se od mene! Ostavi me na miru! Nije trebalo tako da sazna, vidis li sta samo uradili!"