"Koliko si planirala da ostaneš unutra?", Gole je upitao.

Zasmejala se. "Mogla sam i da odmenim strica na par dana.", rekla je smejući se.

"To ne može da se izvede.", progunđao je.

Prasnula je u smeh. "Šalila sam se, jebote."

"Ne, nisi, zato sam ti i rekao."

Uzdahnula je. Znala je da sve može da kupi, ali je isto tako znala da sad ne sme da rizikuje ništa. Ne, ako želi da sve bude baš onako kako je planirala. Izašla je van i pogledala u Mitra. "Ja vozim."

"U redu, gospođo.", rekao je i pružio joj ključeve.

Samo što je sela za volan, zazvonio joj je telefon. Osmehnula se na njihovu melodiju i javila se. "Šta je moj najlepši mužić zaboravio da mi kaže?", veselo je upitala.

"Da te volim, srećo. Jeste li stigli?"

Prasnula je u smeh. "Nemam avion, Danilo.", rekla je smejući se.

"Prati ograničenja, jel da?", ljubomorno je upitao.

Prasnula je u smeh. "Ja vozim, srećo, za mene ne postoje ograničenja, a ti si na spikerfonu."

"Dobro jutro, Mitre."

"Dobro jutro, gospodine. Kako ste?"

"Sasvim dobro. Nadam se da slušaš moju ženu, spominjala je neke probleme sa omladincima."

Mitru nije promaklo da je naglasio ono "moju". "Naravno, gospodine. Ne brinite, neće biti problema, gospođa Domak je bila sasvim jasna šta očekuje od nas."

"Mogu li da znam šta je smešno, gospođo Domak?", zarežao je.

Još jače se nasmejala. "To ćemo ostaviti za kasnije."

Zarežao je. “Za koliko si kući?”

“Pet minuta, nema nikoga na putu. Gospodine Domak?”

“Mmm?”

“Zaboravila sam nešto da ti kažem.”

“Šta, srećo?”

“Imaš u telefonu dva foldera, na jednom ti piše Danilo i ja, a na drugom samo za tvoje oči, predpostavljam da znaš koji ne treba da pokazuješ stricu.”

Nasmejao se. “Slike?”

“U prvo da, u drugom, mm…”

“Pogledaću čim se uverim da si stigla kući, ti nikad nemaš meru za volanom.”, promrmljao je.

Parkirala je auto. “Stigla sam. Hvala ti, Mitre.”

“Nema na čemu, gospođo Domak. Doviđenja, gospodine.”

“Doviđenja.”

“Hej, mogao bi da budeš malo prijatniji, srećo.”, promrmljala je kad je izašla iz auta. “Deki, jel sve u redu?”, upitala je kad ga je zatekla ispred zgrade.

"Jeste, Đavolice, sačekao sam samo da ti kažem da je sve u redu, svih deset kamiona su prošli."

"Odlično. Jesi li čuo, ljubavi?", ponosno je upitala.

Čula je njegov smeh. "Jesam, srećo. Dobro jutro, Deki."

"Dobro jutro i laku noć, Danilo. Mrtav sam, jebote.", progunđao je.

"Idi sad kući i odmaraj. Vidimo se.", promrmljala je, javila se momku na ulazu i ušla u zgradu, pa u lift. "I ja ću sad odmah da legnem, red bi bio da bar jedno jutro ustanem pre našeg sina."

Nasmejao se. "Da nećeš da mu spremaš doručak?", izazovno je upitao.

Frknula je. "Za to je zadužen Željko, ne želim da ga otrujem, jebote."

"Ili da zapališ zgradu."

"To je bila tvoja krivica.", progunđala je.

"Moja?", zarežao je.

"Tvoja, da nisi izašao samo u boksericama ispred mene, ne bih zaboravila na ulje.", progunđala je.

Smejao se kao lud. "Ti si luda, jedina moja."

Ušla je u stan i ugledala Željka i Mrguda kako je namršteno gledaju. "Dobro jutro, momci.", rekla je smejući se.

"Izlazim iz posla, pre nego što se on priključi, čisto da znaš. Ti, Danilo i Žarko ste male mace za njega.", Mrgud je zabrundao.

"O kome Mrgud priča?"

"Mislim da priča o tvom sinu, lepi. Šta se desilo?", zabavljeno je upitala.

“Legao je pre dva sata, pojeo je tonu kokica, išao sam da mu kupim limun, Željko mu je pravio limunadu, posle je bio gladan, gledali smo četiri puta jedan te isti crtani. Na svaku našu reč, rekao je da je mama rekla da je on glavni dok nje nema i da će nas tužiti mami.”

“Nemoj da si takav, mora dete da se uči od malena.”, rekla je crkavajući od smeha.

"Ne mora, ima gene takve. I sa tatine i sa mamine strane.", Željko je progunđao.

"Mama, nemoj mnogo da nam razmaziš sina, treba neko da pristane da ga čuva ona četiri dana."

"Kakva četiri dana, na mene ne računajte.", Mrgud je progunđao.

“O da, ti, Željko i Žarko. Detetu treba brat ili sestra, a nama treba vremena da napravimo.”

“Hoćeš da kažeš da noćas niste radili na tome?”, Mrgud je posprdno upitao.

Čula je cerek sa druge strane slušalice. “Jesmo, Mrgude, ali Danila smo pravili svaki dan, po nekoliko puta i trebalo nam je tri godine.”

Mrgud je frknuo. “Kako god, idem da spavam. Laku noć, mala, Danilo…”, rekao je i otišao.

“Odoh i ja. Laku noć, seko, zete…”, Željko je promrmljao, poljubio Magdalenu u obraz i otišao u svoju sobu.

Magdalena se izvalila na kauč i uzdahnula. “Meni se sad više ne spava.”, promrmljala je.

“Zašto, ljubavi?”

“Mnogo je lepše spavati kraj tebe.”, tiho je rekla.

“Znam, ali da bi spavala kraj mene, moraš sad da vodiš računa o sebi. Tražila si od mene nešto, tražim isto zauzvrat.”

Nasmešila se. “Obećavam.”

“Odlično, sad u krevet, zovi me kad ustanete, želim da pitam nešto mog sina.”

“Šta?”, radoznalo je upitala.

Nasmejao se. “Čućeš, jesi li u krevetu?”

“Sad ću.”

“Dobro, volim te.”

“I ja tebe volim, najviše na svetu, srećo.”

Spustio je slušalicu, a onda ušao u folder gde je pisalo “Danilo i ja”. Stotine njihovih slika i par klipova kako mu šalju poljupce i govore mu da ga vole. Nasmešio se, a zatim ušao u drugi folder. Par slika kako mu gola pozira, a onda i par klipova, na jednom je uradila striptiz, slala mu poljupce, a na drugom masturbirala za njega. “Jesi li zaspala?”, promuklo je upitao kad je pozvao.

"Mhm, jel sve u redu?", pospano je upitala.

"Nije."

Momentalno se razbudila i skočila sa kauča na kom je zaspala. "Šta se desilo?", zabrinuto je upitala.

"Kako misliš sad da ga spustim?"

Noge su joj otkazale od olakšanja i sela je na kauč. "Jebi se, mislila sam da je stvarno neki problem.", progunđala je.

"I jeste!", zarežao je.

Zasmejala se. "Videla sam da se odlično snalaziš da ga spustiš.", rekla je cerekajući se.

Zarežao je. "Naplatiću ti ovo."

Smejala se kao luda. "Mogu li da znam kako?"

"Videćeš.", progunđao je.

"Jedva čekam.", rekla je, prebacila ga na spikerfon i ustala da stavi kafu.

Nasmejao se. "Jebaću te toliko da nećeš moći da stojiš."

"Mama, zašto tata kaže da nećeš moći da stojiš?", Vuk se stvorio kraj nje i zabrinuto je upitao.

Pocrvenela je do korena kose. "Tata će ti odgovoriti na to pitanje, slobodno ga pitaj.", promucala je i oterala i sebe i Danila dođavola.

"Tata..."

"Mama mnogo radi, sine, pa..."

"A šta ćeš joj raditi?"

"Ovaj...", počeo je da muca i Magdalena je prasnula u smeh. "Mama, objasni detetu."

Isplazila mu se u slušalicu, a onda kleknula kraj sina. "Voleće me, ljubavi.", rekla je prvo što joj je palo na pamet.

"Nije tako rekao.", tvrdoglavo je odgovorio. "Rekao je da će te..."

"U redu, u redu, znam šta je rekao. To znači da će me voleti, ali onako kako svaki tata voli mamu.", promumlala je.

"I to mnogo.", Danilo je progunđao za sebe.

"Danilo, ne pomažeš!", zasiktala je.

Zasmejao se. "Izletelo mi, srećo moja."

Zacoktala je. "Šta ću ja da radim s' tobom?", progunđala je.

"Možeš i ti njega da voliš kao što svaka mama voli tatu.", Vuk je predložio.

Osmehnula mu se. "Vidiš kako nam je sin pametan?", Danilo je nasmejano upitao.

"Znam da jeste, na mamu.", progunđala je, zakuvala kafu, pa je ponela ka dnevnom boravku. Sela je na kauč i povukla sina kraj sebe.

"I na tatu."

Coknula je. "Na tatu si lep, na mamu pametan, srećice.", nežno je rekla.

“Sine, i tata tebe i mamu voli najviše na svetu. Hm, čuvaš li mamu?”

Mali je ozbiljno klimnuo glavicom. “Da, tata i svaki dan joj kažem da je volim i poljubim je.”

“Sad ću vam i ja svaki dan govoriti da vas volim, sine.”

“Da li to znači da ćeš se uskoro vratiti?”

“Za tvoj jedanaesti rođendan će biti tu, obaćavam.”

“Jedina…”

“Kaži, ljubavi?”, slatko je upitala.

“Stigla je Goletu smena, zvaću te malo kasnije, važi?”

“U redu, srce. Pozdravi strica i smiri vršnjaka.”

“Ko je on?”

“Volim vas, srećo, puštam te da to objasniš našem sinu.”, rekao je umirući od smeha i spustio slušalicu. 

“Ne obraćaj pažnju na tatu, veseo je što će sad uvek moći da nas nazove.”, promucala je. “Dođi kod mame i pričaj mi kako si se proveo sinoć sa ujkom i Mrgudom.”, promrmljala je i povukla ga u zagrljaj. 

"Sine, ti i Višnja ste zaboravili na mene i oca.", Miloševa majka je prekorno rekla kad joj je otvorio vrata i pustio je u kuću.

"Višnja ne postoji.", promrmljao je.

Žena je prevrnula očima. "Ne lupetaj, Miloše. Kako ne postoji? Višnja, tvoja žena.", zarežala je.

"Ne postoji, postoji Magdalena i otišla je svojoj porodici?"

"O kakvoj sad Magdaleni pričaš? I gde je Višnja, otišla je kod roditelja?"

"Višnja ne postoji! Magdalena je otišla svom mužu, ima i dete...", rekao je i zaplakao.

Žena je uzdahnula. Videla je da joj je sin trešten pijan i nije imala pojma o čemu priča. Otišla je do kuhinje, skuvala kafu za njih dvoje, pa se vratila i stavila jednu ispred njega. "De, de, smiri se i sve mi polako ispričaj."

"Došla su dva detektiva i Višnja više nije bila Višnja. Zove se Magdalena, morala je da pobegne iz Beograda, nakon što je ubila tužioca i sudiju, koji su hteli da osude njenog strica i muža.
Brat joj je otišao iz Srbije. Vratio se, zato su detektivi bili ovde, želeli su da im ga preda. Rekla je da ima čitavu vojsku iza sebe i da će krv poteći ulicama. Ima i sina, znaš?”

"Ona je neplodna, sine. Ja sam išla sa njom kod lekara i..."

"Ima sina! Prevarila nas je sve! I oca i majku i nas. Pođi sa mnom i videćeš o čemu pričam."

Žena je uzdahnula. Nije znala šta da misli, takve stvari se događaju samo u filmovima. Na kraju je klimnula glavom. "U redu, ali se prvo istuširaj. Uzećemo taksi i idemo, važi?", pomirljivo je upitala. Klimnuo je i otišao, a ona je ostala da razmišlja o tome šta joj je rekao.

"Eno je.", rekao je par sati kasnije.

Žena je raširila oči. Višnja je u tom trenutku izašla ispred zgrade u pratnji pet muškarca, nekoga su čekali. Ono što je njoj zapalo za oko bila je njena odeća, kosa, ali najviše osmeh kakav nikad nije videla na njoj. Večito joj je delovala kao tužna i depresivna osoba i retko joj je osmeh bio na usnama. Ovakav nije nikad. Uskoro je došao još jedan muškarac, pozdravili su se i on je poljubio u obraz. "Dobar dan, Deki."

"Dobar dan, Đavolice. Ovde su ti sve informacije. Sudija se zove Petar Glišić."

Namrštila se. “Odakle mi je to poznato u pičku materinu?”, promumlala je sama za sebe, a onda izvadila papire iz koverte. Pogledala je u sliku. “Poznajem ga, doduše samo iz viđenja, ali on je iz sela gde sam bila udata.”

"Šta imaš dalje u planu?"

"Večeras mu idemo u posetu, pripremite sve."

"Misliš da je to pametno?"

Klimnula je. "Sve što treba da uradi je da pokrene obnovu postupka. Ponudiću mu pola miliona eura. Samo budala bi ti odbila.", mirno je rekla.

"U suprotnom?", Mitke je upitao.

Pogledala ga je. "Izvršiće samoubistvo.", hladno je rekla.

"U redu. Danilo se slaže?"

Zapalila je cigaretu. "Nisam mu još rekla, morali smo da odgovaramo na Vukova pitanja.", progunđala je.

“Kakva pitanja?”, Mrgud je radoznalo upitao.

Prevrnula je očima. “Čuo je naš razgovor, pa ga je interesovalo šta će tata da radi mami, kad mama neće moći da stoji.”

Mrgud je prasnuo u smeh. “Kad sam mogao ja tebi da objašnjavam, možeš i ti svom sinu.”

Bledo ga je pogledala. “Ima deset godina, Mrgude.”

"Ti si imala šesnaest i bilo je mnogo neprijatnije, Đavolice."

Zasmejala se."To se zahvali Danilu."

"Višnja..."

Duboko je uzdahnula, pa se okrenula. "Otkud Vi ovde, gospođo?", hladno je upitala.

"Šta sve ovo znači? O čemu on priča?"

Ledeno se nasmejala. “Rekla sam vašem sinu, gospođo, mrzi me da ponavljam.”

“Ti si zlo!”

Mrgud je prasnuo u smeh. “Gazdarica pakla i demona, gospođo. Moj vam je savet, sklonite se od nje, muž joj je još gori.”, zarežao je. 

Pogledala je u Mrguda. “Opusti se, Mrgude, moj lepi Đavo nema potrebe da se opterećuje sitnicama.”, promrmljala je i u tom trenutku joj je zazvonio telefon. “Hej, ljubavi.”, umiljato je rekla. 

“Upali spikerfon.”, Mrgud je dobacio.

Mrko ga je pogledala. “Začepi.”, zarežala je. 

“Upali ga, srećo.”

Besno je sevnula očima ka Mrgudu i uradila kako je rekao. “Upalila sam.”

“Šta želiš, Mrgude, požuri?”, progunđao je. 

“Gde se žuriš, ne verujem da ideš negde.”, Mrgud je rekao smejući se. 

Danilo se zacerekao. “Moram da razgovaram sa svojom ženom. Šta hoćeš?”

“Ženu ti proganjaju bivši muž i svekrva.”

“Šta hoće od tebe, ljubavi?”

Uzdahnula je. “Da znaju ko sam ja.”, promrmljala je. 

“Jesu li tu?”

“Srce, mogu sama da se izborim sa tim.”, nežno je rekla.

Nasmejao se. “Znam, jesu li ili nisu?”

“Jesu.”

“Šta želite od moje žene, koji kurac?”

“Bila je deset godina žena mog sina i…”

“Nikada nije bila žena vašeg sina, pitajte ga jel imao dvadeset puta seks sa njom za tih deset godina.”

“Nisam.”, promrmljao je.

“Zaista misliš i dalje da ti je bila žena? Kako te je zvala?”, nadmeno je upitao.

“Miloš.”

"Kakva je bila u seksu?"

"Danilo, tu su Mrgud, Mitke, Deki i..."

"Ako im se ne sluša, ne moraju da slušaju. Momci, neki problem?"

Mrgud se zacerekao. "Od njene šesnaeste godine sam upućen sve o tebi, nije ni ovo problem."

“Začepi, Mrgude.”

Danilo se nasmejao. “To je istina, ljubavi. Sad očekujem odgovor.”

Miloš ju je besno pogledao. “Nezainteresovana i hladna.”

Danilo se posprdno nasmejao. “Ona je vatrena i vrlo zainteresovana za seks, sa mnom. Ona je moja žena, jedini muškarac kojeg je volela sam ja, već sedamnaest godina.”

“Grešiš, srećo.”, promrmljala je. 

“Zar ne?”

“Mhm, volim te već trideset i jednu godinu, samo se ljubav promenila kad sam malo porasla.”, nasmejano je rekla.

Zasmejao se. “Znam, Đavolice moja. Ostavite mi ženu na miru.”

“Sa kim ti pričaš, jebote i odakle ti telefon?”, čula je glas svog strica. 

“Zdravo, striče. Ja sam mu donela.”

“Kad si ti bila ovde?”

“Noćas.”

“Zašto?”

“Srce, reci mom stricu.”, progrcala je.

“Jebi se.”

Prasnula je u smeh. “To ti je za ono što si me ostavio da sama objašnjavam našem sinu.”

Nasmejao se. “Ludačo. Jesu li otišli?”

Napravila je grimasu. “Ne, ali…”

“Ko?”

Uzdahnula je. “Srce, imam mnogo pametnijih informacija za razgovor, zovem te za pet minuta, važi?”

“Dobro.”

Prevrnula je očima. “Danilo…”

“Šta?”

“Volim te.”, tiho je rekla. 

Čula je dubok uzdah. “I ja tebe, jedina. Zovi me.”

“Za pet minuta, obaćavam.”, nežno je rekla i spustila slušalicu. “Imate li još pitanja, žurim.”

“Idemo, sine, barem si shvatio sa kojim si skotom živeo.”

Mrgud je poleteo ka njima, ali ga je uhvatila za ruku. “Pusti to, imamo važnija posla, u redu?”

Klimnuo je glavom. “Kako ti kažeš Đavolice.”

Zviznula je i u roku od par sekundi se pojavilo još četiri momka. “Pobrinite se da odu odavde, nemam vremena da se bakćem sa tim, nakon toga, pobrinite se da tri automobila budu spremna za večeras i proverena. U redu?”

Jedan je klimnuo glavom. “Ne brinite, gospođo Domak.”

Osmehnula mu se. “Omladinci, prestanite da mi persirate i da, recite Mitru da ga sutra očekujem.” Oni su klimnuli, a ona se okrenula i sa ostatkom krenula u zgradu.