"Mama, stigli smo.", začula je glas svog sinčića kad se bunovna javila.

Osmehnula se. "Kako ste putovali, sine? Jesi li dobro?", nežno je upitala.

"Jesam, mama, ali mi nedostaješ.", tiho je rekao.

"I ti meni nedostaješ, srećice, puno, puno. Gde ti je ujko?"

"Raspakuje stvari, rekao je da požurim, da bih mu pomogao. Mogu li i ovde da im budem glavni?"

Prasnula je u smeh. "Možeš, sine, ali ipak pomozi ujki."

"Dobro, mama, hoću. Zvaću te kasnije."

"Dobro, sine.", nežno je rekla i on je spustio slušalicu. Neko je zazvonio na vrata. "Sigurno ona dva ludaka.", progunđala je sama za sebe. Otvorila je vrata i ugledala momka ispred sebe sa ogromnom korpom punom crvenih ruža ispred sebe. "Izvoli.", zbunjeno je rekla.

"Izvinite, još uvek sam pod stresom, dole su me pretresli, pa su malo i ovo cveće poremitili. Magdalena Domak?"

"Zaboga, Igore.", progunđala je sama za sebe, a onda se setila momka koji je i dalje gledao. Osmehnula mu se. "Da, ja sam."

"Ovo je za Vas, tu imate i posvetu.", rekao je i uvalio joj pretešku korpu u ruke.

"Koliko ovde ima ruža, zaboga?", zastenjala je.

"Tačno 1001. Gospodin je toliko naručio preko telefona."

Spustila je korpu na stočić kraj nje i jedva ga zadržala da ne padne. "Možeš li mi pomoći da je unesem i stavim na sto?"

Dečko je klimnuo glavom, ušao unutra i podigao korpu, pa je stavio na sto u kuhinji. "Izvolite, gospođo."

Uzela je novčanik i pružila mu poveću svotu. "To je za ovu pomoć."

"Hvala Vam, gospođo.", promrmljao je.

Ispratila ga je, a onda se vratila kod onih ruža. Potražila je posvetu, pa je radoznalo otvorila.

"Magdalena, ove ruže su samo mali znak zahvalnosti. Sin me je juče posetio, zahvaljujući tebi. Posle dvadeset godina. Znaj da u meni imaš prijatelja, za svaku priliku. Nikola Iličić."

Osmehnula se. Pa, bar je i ona učinila neko dobro delo. Okrenula je Danila. "Hej, jedina moja."

Slatko se nasmejala. "Hej, jedini moj."

"Šta radiš?"

"Gledam u buket od 1001 ruže, koji je pokušao da me ubije u hodniku.", nasmejano je rekla.

"Od koga su?", ljubomorno je upitao.

"Od Nikole Iličića, Avramović ga je juče posetio, pa u znak zahvalnosti, Danilo."

"Drago mi je zbog njega.", promumlao je.

Prasnula je u smeh. "Volim te, budalo, nemoj da si ljubomoran.", nasmejano je rekla.

"Koliko?"

"Nenormalno."

"I ja tebe nenormlano volim, jedina. Zvao me je Vuk, da mi kaže da su stigli."

"I mene je. Nemaš pojma koliko je sve prazno bez njih, Danilo."

Uzdahnuo je. "Mislim da znam, jedina, meni je tako godinama bez tebe."

Progutala je. "Znam."

"Ni slučajno, u redu? Još malo i to će proći.", nežno je rekao, kad je čuo da joj je glas plačljiv.

"Nemam pojma koji mi je od juče.", promrmljala je.

Nasmejao se. "Navikla si na Vuka, ljubavi i da je sa tobom."

"Verovatno. Volela bih da si ti ovde.", tiho je rekla. Nije bilo odgovara. Taman je htela da sedne i rasplače se, kad joj je telefon zazvonio. "Što si mi spustio slušalicu?"

"Ponesi pet hiljada i dođi po mene."

"Ne šališ se, zar ne?"

Zasmejao se. "Ne, onaj momak je ponovo večeras tu."

"Za dvadeset minuta sam tu.", veselo je rekla, dohvatila ključeve i izletela iz stana.

"Gde ćeš ti?", Mrgud ju je upitao na ulazu u zgradu, kad je naleteo na nju.

"Vraćam se za sat najviše.", promrmljala je, sletela se niz stepenice, ušla u auto i otišla.

Mrgud je pogledao u Igora. "Znaš li nešto o ovome?"

Odmahnuo je glavom. "Ništa osim da je pre pola sata dobila ogroman buket ruža.", promrmljao je.

Za manje od dvadeset minuta je bila ispred zatvora. "Dobro veče, gospođo. Drago mi je da Vas ponovo vidim."

Osmehnula se i klimnula glavom. "Takođe. Isto kao i prošli put?"

"Naravno."

Pružila mu je kovertu i par minuta kasnije je ugledala Danila kako izlazi sa njim. Poletela je ka njemu i uskočila mu u naručje. "Hej, polako, jedina.", nasmejano je rekao, dok ju je jako stezao uz sebe. Pogledala ga je, pa ga strastveno poljubila. Uzvratio joj je, pa je nežno spustio dole. "Idemo kući."

Namestila mu je kapuljaču, a onda ga pogurala ka autu. "Evo nas.", veselo je rekla kad su stigli ispred zgrade. Izašla je, sačekala njega, pa krenula u zgradu.

"Gospodine, morate sačekati, da Vas pretresem.", Igor je stao ispred Danila.

Magdalena je prasnula u smeh. "Igore, ja ti garantujem da nema potrebe za tim."

Ozbiljno je odmahnuo glavom. "Mrgud mi je rekao da niko ne može gore, ukoliko..."

Vrištala je od smeha. "U poverenju?", upitala je. Klimnuo je glavom. "Ja ću ga pretresti gore, do gole kože.", rekla je cerekajući se, uhvatila Danila za ruku i povukla ga ka ulazu. Ušli su u lift, skinuo je kapuljaču i pribio je uza zid. Strastveno je poljubio, pa zavukao šake ispod njene dukserice. Zastenjala je i izvila grudi ka njemu. Lift je stao, podigao je na sebe i poneo je ka stanu, ne prekidajući poljubac. Napipala je kvaku iza sebe, otvorila vrata i zaječala kad ju je pribio uza zid i nabio svoj penis uz njenu ribicu.

"Šta se ovde dešava?", Mrgud je upitao, a onda se zacerekao. "Pretpostavljam da danas ne treba da je čuvam. Laku noć.", rekao je smejući se i izašao iz stana.

Pogledao ju je, spustio je na pod, zaključao vrata, pa joj skinuo pantalone, skinuo svoje i ponovo je podigao na sebe, pa se nabio u nju. Uhvatila ga je za kosu i zahtevno ga poljubila, dok se sve grublje nabijao. Uskoro su zajedno dugo i jako svršavali. Stropoštao se na pod sa njom u rukama i čvrsto je stezao uz sebe. Odvojila se od njega, skinula mu duksericu i majicu, pa ga poljubila u rame, pomogla mu da skine sve sa nje i privila se ponovo uz njega. "Toliko si mi trebao.", prošaputala je.

Ljubio joj je vrat i rame. "I ti si meni, jedina.", tiho je rekao, podigao je sa sobom i poneo je u kuhinju. Seo je u fotelju i uzdahnuo kad ga je samo jače zagrlila. "Lepe ruže.", pomalo zajedljivo je rekao.

Bledo ga je pogledala. "Još uvek?"

Nasmejao se, pa je slatko poljubio. "Malo.", umiljato je rekao i zavukao glavu u njen vrat.

Zasmejala se i spustila glavu na njegovu. "Jedini čovek kojeg sam volela i kojeg ću ikad voleti si ti, Danilo."

Prešao je rukama od njenih ramena, do njene guze. "Znam."

"Ali?"

"Jače je od mene."

Odvojila se od njega, pogledala ga u oči, a onda ga željno poljubila. "Jesi li gladan?", brižno je upitala.

Nasmejao se, podigao je, a onda je navukao na svoj ud. "Samo tebe.", zasiktao je. Osmehnula se i počela polako da se pomera, dok ga je nežno ljubila i gledala ga u oči. Uzvraćao joj je poljupce i držao je za kukove, sve vreme je usporavajući. Želeo je da bude što duže u njoj, da je oseća. Dugo su vodili ljubav, nežno se dodirivali, ljubili i tiho cvileli jedno drugom na usnama. Bili su željni jedno drugoga. "Volim te.", prošaputala je samo trenutak pre nego što je doživela vrhunac. "Volim te, jedina.", promucao je i doživeo sopstveni duboko u njoj. Zazvonio joj te telefon. Privukao je uz sebe i jače je stegao. "Neka zvoni."

"Taj broj imate samo ti i Vuk, ljubavi."

Pustio ju je, pa je opet zagrlio kad se vratila u njegova krila. "Molim?"

"Hteo sam da ti poželim laku noć, mama."

Osmehnula se. "Mamino najlepše dete. Kako si, sine?"

"Dobro, zvao sam i tatu, ali se ne javlja."

Upalila je mikrofon. "Reci mu šta si hteo, srećice."

"Tata i ti si tu? Jel to znači da ćete vamo?"

Danilo je uzdahnuo. "Još malo, sine. Moraš biti malo strpljiviji, da bismo olakšali mami."

"Znam. Voleo bih da sam sa vama."

"Uskoro, ljubavi, obećavam. Pitaj ujaka, mama što želi, mama to i dobije."

"Dobro, mama. Ujko kaže da te sutra nazovem, jer je sad vreme za spavanje. Volim te, mama i tebe, tata."

"I mi tebe volimo, sine. Laku noć, sanjaj najlepše snove, sine.", prošaputala je i on je spustio slušalicu. Pogledala je u Danila.

Nežno ju je poljubio, pa je jako zagrlio. "Ne plači, molim te.", prošaputao je.

Jače je zagnjurila glavu u njegov vrat. "Izvini. Samo..."

"Samo ti nedostaje."

"Mnogo."

"Znam, zašto ne odeš njemu, svako od njih može..."

Podigla je glavu i žestoko odmahnula. "Bez tebe ne idem, ni ne pokušavaj.", rekla je kad je krenuo nešto da kaže.

Osmehnuo se i slatko je poljubio. "Neću, znam da neću ništa ni uspeti.", progunđao je.

Uzvratila mu je poljubac. "Ti si moj najpametniji muškarac."

Razigrano je klepio po guzi. "I jedini."

"Od kako znam za sebe.", prošaputala je.

Podigao je sa sobom, spustio je na radni sto, a onda uzeo džezvu i stavio kafu. Zatim joj je prišao i slatko je poljubio. Povukla ga je bliže sebi. Izvio je obrvu. "Šta je bilo?"

"Samo mi je lepo kad si mi ovako blizu.", promrmljala je dodirujući ga po ramenima i grudima.

Zasmejao se. "Prvo da popijemo kafu.", promrmljao je i spustio po poljubac na njene grudi.

Zakuvao je kafu, odneo je do stola, a onda se vratio po Magdalenu i naglo je podigao na sebe. Ciknula je, zasmejala se i zagrlila ga oko vrata. "Sećaš li se kad smo isto ovako pili kafu, a mislili da je stric otišao na put, pa se on vratio?"

Presnuo je u smeh. "Koja je to trka bila da se obučemo dok se ne popne gore."

Vrištala je od smeha. "Uspeli smo u zadnjem momentu."

"Mhm, a kad smo vodili ljubav na zemunskom keju?"

"To želim da zaboravim, kao i lice one babe što nas uhvatila.", crkavala je od smeha.

"Ima li negde da nismo?"

"Mhm, ima, ali to ćemo da ispravimo tek kad te odvedem odavde.", promrmljala je, zaokupljena spuštanjem poljubaca po njegovom vratu.

"Gde?", mozak mu nije radio, jedino na šta je mogao da misli su te njene usne koje ga obožavaju svojim dodirima, to njeno telo koje se tako lako uklapa u njegovo i srce, koje kuca u istom ritmu sa njegovim.

"U autu."

Bledo ju je pogledao. "U autu. Niti mogu da te skinem, niti da dotaknem usnama sve što želim."

Zasmejala se. "Na primer?"

Podigao je na sto, raširio joj noge i spustio usne na njenu ribicu. Zastenjela je, uhvatila ga za kosu i izvila kukove ka njemu, nemo tražeći još. Celu noć su se mazili, dodirivali i spuštali poljupce po telu onog drugog. Njihovo vođenje ljubavi nije bilo puko spajanje dva tela, bilo je stapanje dve duše u jednu, dva srca su kucala kao jedno. Dovezla ga je ispred zatvora tačno u deset do pet i pogledala ga. "Da prenesem nešto Žarku?"

Nasmejala se. "Da mi nedostaje i da ga volim. Danilo, želim jedno obećanje."

Iznenađeno je pogledao. "Sve što želiš, jedina."

"Šta god da uradim, nećeš se ljutiti na mene."

"Samo ako to ne uključuje drugog muškarca.", našalio se.

"Ozbiljna sam.", tiho je rekla.

Namrštio se. "Šta planiraš?"

Zagrizla je usnicu. "Samo obećaj, u redu?"

Uzdahnuo je i klimnuo glavom. "Obećavam, ali te želim živu i uz sebe."

"To mi je cilj i još mnogo ovakvih noći, nakon kojih ću moći da zaspim u tvom zagrljaju, a ne da te vraćam među ove zidine.", tiho je rekla.

Obuhvatio joj je bradu rukom i zagledao joj se u oči. "Onda ništa više nije važno. Volim te.", prošaputao je i nežno je poljubio.

Zagrlila ga je i duboko udahnula njegov miris. "Volim te više od sebe, jedini."

Poljubio ju je u vrat, odvojio je od sebe i još jednom je strastveno poljubio. "Hajde, moramo van.", tiho je rekao i izašao iz auta.

Izašla je i uhvatila ga za ruku, pa krenula sa njim. "Uvek ste precizno tačni, gospođo."

Osmehnula se. "Dogovor je dogovor."

"Krenite, gospodine.", rekao je, Magdalena mu je na brzinu poljubila ruku i pustila ga, a onda se uz uzdah vratila u auto i krenula kući.