To jutro su joj ponovo uradili ultrazvuk, analize krvi i previli joj ranu, pa je vratili u sobu da sačeka rezultate. "Jesi li gladna, jedina?"

Zasmejala se i povukla ga na sebe, pa ga strastveno poljubila. Nežno ju je privio uz sebe, pa joj zavukao ruku između nogu. Zacvilela mu je u usta i izvila kukove ka njemu. "Khm, doveo sam vam sina.", Žarko je promrmljao sa vrata.

Brzinom munje je povukao ruku, pa se odvojio od nje. "Mama, tata...", mali je ciknuo i uskočio između njih dvoje.

Oboje su ga zagrlili. "Sine, toliko si mi nedostajao.", promucala je i počela da ga ljubi po licu.

"I vi ste meni, ne idete više, zar ne?"

Danilo je nasmejano odmahnuo glavom. "Ne, sine, ne idemo."

"U stvari, ostaće još neko sa nama.", Magdalena je promrmljala.

"Deka?"

"I deka, ali još neko."

"Ko?"

Pogledala je u Danila. "Beba.", tiho je rekla.

"Gde je? Mogu li da je vidim?"

Nasmejala se, izvadila sliku sa ultrazvuka iz džepa i pružila mu. "Evo je."

"Mama, ovo nije beba.", razočarano je rekao.

Prasnula je u smeh, privila ga iz sebe i jako ga zagrlila. "Jeste, srećice, to je slika bebe, ali iz maminog stomaka."

"Kad će se roditi?"

"Za sedam meseci."

"Toliko dugo?"

Zasmejala se. "Skoro sam zaboravila koliko pitanja možeš da postaviš. Sad ćeš morati da budeš strpljiv i sačekaš malo."

"Mama, gledao sam na televiziji kako si spasila tatu, bilo je baš strava, ali je ujko mnogo psovao i tebe i Mrguda."

Napravila je grimasu. "Nisi morao baš to da gledaš, Vuče i nije baš bilo toliko strava, koliko ti se čini na televiziji.", promucala je crvena kao bulka.

Vuk je sa nadom pogledao u oca. "Jel tako da je bilo strava? Gledao sam crtaće, ali su prekinuli da bi pustili vesti i mama, Mrgud, ti i deka ste bili odmah na početku. Samo nisu pokazali Mrgudovu sliku na kraju, vaše jesu."

Danilo nije znao da li bi se smejao, ili je nalupao za ovo. Znao je da bi trebao da mu kaže da nije bilo strava, ali to bi značilo da mora da ga slaže. "Bilo je strava, tvoja mama je to maestralno izvela, ali to ne znači da..."

"Hoću da budem kao mama."

Magdalena se lupila po čelu, došlo joj je da lupa glavom o zid. "Ne treba da budeš kao mama, Vuče.", progunđala je.

"A kao tata?"

Setila se kad ga je nosila u stomaku i koliko je samo želela da bude baš ovakav kakav jeste, isti Danilo. "Ni kao tata.", Danilo je progunđao.

"Deka? Mrgud? Ujko?"

Magdalena je uzdahnula. "Kao tata, treba da budeš kao tvoj tata, sine."

Danilo ju je pogledao. "Odličan primer, ljubavi.", ironično je rekao.

Slegnula je ramenima. "Za mene najbolji. Ako ćemo tako, niko od nas nije nikakav primer."

Zasmejao se. "Da, ali..."

"Pa, evo, ti mu reci ko treba da mu bude uzor."

Nasmejao se, podigao Vuka u krila, pa je povukao u zagrljaj. "Kad budeš voleo, voli kao što ja volim tvoju mamu, ali voli neku koja će, ako treba, da uradi za tebe isto ono što je tvoja mama juče uradila za mene.", nežno je rekao.

Rasplakala se i zabila glavu u njegov vrat. "Jebi se.", prošaputala je i jako ga zagrlila. Obmotao ih je oboje svojim jakim rukama.

"Dobar dan, Ana. Kako mi je sinovica?", Žarko je upitao i osmehnuo se.

"Odlično, svi rezultati su joj odlični, upravo joj nosim otpusnu listu, pošto je nebrojeno puta pitala kad će biti puštena.", nasmejano je rekla.

Žarko se nasmejao. "Nedostajao joj je sin, sad sam ga ostavio sa njima, pa sam došao da Vas pitam kako je i pozovem Vas večeras na večeru."

Zastala je i pogledala ga. Ovaj čovek joj se svideo na prvu. Bio je lep i zgodan, ali najvažnije od svega, bio je jak i, po prvom utisku, stabilan i ozbiljan. "Zašto da ne, gde želite da se nađemo?"

Nasmejao se. "Vi vodite, ja sam juče stigao."

"Restoran "Oblomov", u pola devet?"

Klimnuo je. "Dogovoreno."

"Moram da odnesem otpusnu listu gospođi Magdaleni, za sat vremena imam operaciju.", promrmljala je i krenula dalje.

"Hirurg ste?"

"Da, zašto?"

"Oprostite, delujete isuviše mlado da bi...", počeo je da muca.

Prasnula je u smeh. "Hvala na komplimentu, ali imam trideset pet godina, a sve sam završila u roku. Usput, nemoj mi persirati, osećaću se čudno za vreme večere.", progunđala je i ušla u sobu. "Gospođo Domak, Vaša otpusna lisna je spremna. A kako se zove ovaj mali lepotan?"

Magdalena se ponosno nacerila. "Moj sin, Vuk."

"Drago mi je, Vuče. Ništa, spremni ste da idete kući, ja ću sutra doći da Vas obiđem i da previjem ranu."

Magdalena je klimnula glavom. "Hvala Vam."

"Nema na čemu, gospođo. Vidimo se večeras, Žarko.", rekla je i izašla van.

Magdalena je zatreptala. "Šta je ovo bilo?", upitala je i nacerila se.

Mrko ju je pogledao. "Diži dupe iz tog kreveta i kreći."

Danilo je ustao, podigao je u naručje i poneo je van, dok je Žarko uhvatio Vuka za ručicu i poveo ga za njima. Pogledala ga je preko Danilovog ramena. "Sviđa ti se doktorka, a?", radoznalo je upitala.

Prevrnuo je očima, ali ga je crvenilo na licu izdalo. "Hteo sam da joj se zahvalim što je vodila računa o tebi.", promrmljao je.

Prasnula je u smeh. "Ne laži, striče. Mora se priznati da je izuzetno lepa, ubila bih nekoga za onakvu kosu."

Žarko se nasmejao. "Sve ti moraš da primetiš.", progunđao je.

Nacerila se. "Sviđa mi se strina."

"Hoće li mi ona biti baka?"

Magdalena se smejala kao luda. "Jaoj, stomak me boli.", rekla je crkavajući od smeha.

"Ne slušaj majku, lekovi utiču na nju."

Danilo je pustio Vuka da uđe, a zatim ušao sa njom u kola. "Mitke!", ciknula je, pa ga zagrlila preko sedišta.

Nasmejao se. "Evo naše bajkerke. Sunce ti jebem ludo, šta si ono uradila?"

Nacerila se. "Magdalena što želi, Magdalena dobije."

Prevrnuo je očima. "Tanja ti je obećala šamare."

Nasmejala se. "I to ću preživeti."

Stigli su ispred zgrade i izašli iz auta. "Pa, gospođo Domak, ovo je naša zgrada.", Mitke je rekao i nacerio se.

Izvila je obrvu. "Cela?"

"Mhm, svi smo tu."

"To je sjajno!", oduševljeno je rekla i skočila u Danilovo naručje, a onda bolno zacvilela.

Jako ju je stegao uz sebe. "Jesi li dobro?", zabrinuto je upitao.

Klimnula je. "Samo moram malo da se smirim, dok ne zaceli.", promumlala je.

Uneo je u zgradu. "Smirićeš se dok ne rodiš.", progunđao je.

"Posle mogu u akciju?", upitala je i nacerila se.

"Mhm, al u krevetu."

"Ja sam mislila da će to biti mnogo ranije. Na primer, čim ih se otarasimo.", prošaputala mu je na uvo i nežno ga okrznula usnama.

Uzdahnuo je. "I pre.", promrmljao je. "Mnogo pre."

Prešla je usnama po njegovom vratu i zasmejala se kad je tiho zacvileo i jače je stegao. Izašli su iz lifta. "Ovde je vaš stan, ali Željko želi da vas vidi, pa idete ovde. Ostao je da sprema doručak za njegovu sestricu.", Mitke je nasmejano rekao i pogurao ih ka stanu kraj njihovog. "Žarko, tvoj je ovde preko puta njihovog.", promrmljao je.

"Seko...", Željko je oduševljeno rekao, preuzeo je iz Danilovih ruku, pa je zavrteo.

Nasmejala se i jako ga zagrlila. "Kako mi je drago da te vidim, bato."

Nežno ju je spustio na pod. "Hajde, sedaj da jedeš, pogledaj koliko si mršava, a nosiš bebu. Zete...", promrmljao je i pozdravio se sa njim.

Danilo je seo, povukao je u krila i privio je uz sebe. "Kako si, Željo?"

Ozbiljno ga je pogledao. "Kako da budem? Saznao sam kad sam video na televiziji, a sinoć mi stric kaže da je trudna. Zašto je niste sprečili, dođavola?"

Danilo je prevrnuo očima. "Zašto je ti nisi sprečio?"

"Nisam znao da je trudna, niti da će sve ovako brzo da završi."

"Nisam ni ja.", Danilo je progunđao.

Željko ju je zapanjeno pogledao. "Nisi mu rekla?"

Spustila je pogled i odmahnula glavom. "Ne."

"Imaš sreće što te voli, znaš? Nisi imala prava da dovedeš njegovo dete u opasnost, bez njegovog znanja.", promumlao je.

"Znam.", tiho je rekla.

"Ostavi je na miru, Željo.", promrmljao je i privio je jače uz sebe.

"U pravu je, Danilo."

"Zašto si to uradila?"

"Da budeš sa mnom i našom decom."

"Sve je rečeno, jedina. Hajde, jedi sad.", nežno je rekao

Klimnula je, sela kraj njega, a Vuk se uglavio između njih. Nežno ga je poljubila. "Jesi li gladan, srećice?"

"Jesam, mama."

Posedali su i ostali, a Žarko je pogledao u Željka. "Hoćeš li posle sa mnom u kupovinu?"

Klimnuo je. "Šta kupuješ?"

Slegnuo je ramenima. "Nešto pristojno za večeru.", promumlao je i mrko pogledao u Magdalenu, koja se tiho cerekala.

"Ide na večeru sa mojom doktorkom. Lepa je, Željo."

"Začepi, Magi."

Prasnula je u smeh. "Ali jeste lepa, striče."

"Jeste, ali..."

"E to sam htela da čujem.", rekla je i nacerila se.

Pocrveneo je i prevrnuo očima. "Nosi se."

"Mama, možemo li i mi sa dekom i ujkom?"

"Zašto da ne..."

"Mama ne može, Vuče, mora malo da odmori.", Danilo je nežno rekao. "Sutra ćemo nas troje otići u šetnju i kupovinu, ni mama ni ja nemamo ovde ništa."

"Neka ide sa nama.", Žarko je predložio.

"Molim te, mama."

Nasmejala se. "Neka ide."

Uskoro su se svi rastali, Vuk je otišao sa Žarkom i Željkom u grad, a Magdalena i Danilo u svoj novi dom. "Najzad smo sami.", Danilo je nasmejano rekao i naglo je podigao u naručje, pa je poneo ka sobi. Spustio je na krevet, pa legao preko nje i pogledao je u oči. Spustio je usne na njene i željno je poljubio. Uzvratila mu je poljubac, a onda zavukla šake ispod njegove dukserice i svukla je zajedno sa majicom. Bila je nestrpljiva da oseti njegovu kožu pod prstima. Skinuo joj je duks, a onda i brus pa ga odbacio na stranu i obrušio se na njene grudi. Cvilela je i stenjala ispod njega, izvijajući kukove ka njemu, dok ga je grubo vukla za kosu. Povukla ga je na sebe, oborila ga na leđa i na brzinu mu skinula trenerku. Stavila mu je penis na svoj ulaz i brzo se nabila na njega. Nije imala strpljenje ni za kakvu predigru, želela ga je sad i odmah. Shvatio je, povukao je na sebe i počeo jako da se nabija u nju, dok ju je bezumno ljubio i jako je stezao uz svoje telo. Izgubili su se u vrtlogu strasti i želje, željni da što pre dođu do vrhunca. Uskoro su zajedno svršavali, grčevito se grleći. "Jesi li dobro?", nežno je upitao kad se ni posle nekog vremena nije pomerila.

Nasmejala se i klimnula glavom. "Samo nemam snage da se pomerim, osećam se kao da mi je celo telo od gume.", promrmljala je.

Nežno je prešao rukom po njenim leđima. "Znaš li koliko sam puta maštao o ovome?"

Osetio je da se nasmešila. "I ja sam, Danilo. I ne mogu da verujem da ćemo najzad biti zajedno. Još uvek mi sve deluje kao san, iz kog ću se svakog trenutka probuditi."

"Nije san, sad smo tu, jedina. Jel te boli noga?"

"Malo. Sad bih zapalila cigaretu."

Zasmejao se, lagano je prevrnuo na krevet, a onda ustao, uzeo cigarete iz pantalona i dobacio joj, pa doneo pikslu i seo kraj nje. "Zapali."

Odmahnula je glavom. "Nije zdravo za bebu."

Prevrnuo je očima. "Jedna joj ništa neće škoditi.", progunđao je.

Zapalila je i duboko udahnula. "Moram da ih se rešim."

Zasmejao se. "Samo smanji, jedina."

Ispušila je cigaretu, ugasila je, a onda ga oborila nazad na krevet. "Sad mi se nigde ne žuri.", tiho je rekla i počela da spušta poljupce po njegovim grudima. "Obožavam tvoj miris.", mrmljala je dok ga je obožavala poljupcima, polako se spuštajući ka svom cilju. Uzela ga je u ruku, a onda ga duboko uvukla u usta. Uživala je u njemu, njegovom pogledu i želji koju je videla u tim prelepim očima. Dovela ga je do vrhunca, a onda ju je uhvatio, oborio je na krevet i krenuo da je ljubi. Polako, bez ikakve žurbe, nežno. Spustio je poljubac na njen stomak i osmehnuo se. "Voleo bih da bude devojčica, ista kao njena mama.", promrmljao je, a onda nastavio da se spušta niz njen stomak. Cvilela je i stenjala, dok joj je lizao ribicu i nežno ubacivao prste u nju. Nije mu dugo trebalo da je dovede do vrhunca, njeno lepo telo je reagovalo baš onako kako je on hteo. Vodili su ljubav, ljubili se i dugo nakon toga se mazili i tiho razgovarali.