"Šta je bilo?"

"Mitar mi je poslao da se nađemo u skladištu. Ideš sa mnom?"

Mitke je klimnuo glavom. "Obavezno. Kad?"

"U ponoć."

"Zašto tako kasno?"

Osmehnula se. "Danas je dan za posete, ne mogu da propustim da ih vidim, Mitke. Niti da Vuku uskratim da vidi tatu i deku."

Nasmejao se. "Skroz sam zaboravio."

"Zato ja ne mogu da zaboravim.", tiho je rekla.

"Hej, strpi se, za sad sve ide kako treba, znam da je sporo, ali bitno je da je sve u redu."

Klimnula je. "Znam. Hej, sine moj, ustao si.", nežno je rekla i povukla ga na kauč kraj sebe, pa ga jako zagrlila i poljubila ga u nosić.

"Danas treba da idemo kod tate i deke, nisam želeo da se uspavam."

Slatko se zasmejala. "Mama nikad ne bi dozvolila da se uspavaš i ne odeš kod tate i deke, ljubavi.", nežno je rekla.

Osmehnuo joj se. "Kad idemo?", nestrpljivo je upitao.

Zasmejala se. "Sad je tek sedam, ljubavi, a u jedan treba da krenemo. Poseta počinje u dva."

Uzdahnuo je. "Dobro."

"Hej, brzo će to proći. U stvari, hoćeš da odemo u kafić preko puta, da mama i Mitke popiju kafu, a ti doručkuješ?"

Zaklimao je glavom. "Ujko spava?"

"Mhm, svi još spavaju, idemo nas troje, šta kažeš?"

"Može, mama."

Obuli su se, izašli iz stana i par minuta kasnije bili u kafiću. "Gospođo Domak, Mitke..."

Magdalena je prevrnula očima. "Bez persiranja, Rale, po koji put? Dve kafe, a za ovog malog lepotana picu, ako ti nije teško."

Osmehnuo se. "U redu, Magdalena. Naravno da nije, pretpostavljam da je to mali princ ove porodice. Kakvu picu želiš?"

"Sa puno šunke i kačkavalja..."

Rale je pogledao u Magdalenu. "Može li sa mnom, da je zajedno napravimo?"

"Želiš li Vuče?"

Veselo je zaklimao glavom. "Želim."

"Onda idi i, Rale, ne dozvoli mu da napravi haos tamo, bez obzira što je moj sin, važi?"

Rale se nasmejao. "Dogovoreno."

Vuk je otišao sa njim, a ona je zapalila cigaretu i pogledala u Mitketa. "Kako je Tanja, nisam imala nikako vremena da odem, sigurno je ljuta?", promrmljala je.

Odmahnuo je glavom. "Nije ljuta, razume, ali je u poslednje vreme razdražljiva i nervozna. Znaš da ona uvek zna sve, uopšte joj se ne sviđa rizik koji smo preuzeli, Magi."

Uzdahnula je. "Uvek možeš da odustaneš, Mitke, razumeću i..."

"Nosi se, zaista misliš da bih sad odustao? Ili da bi mi Tanja dozvolila da te ostavim na cedilu?"

Pocrvenela je. "Znam da ne bi. Slušaj, vas četvoro idete među prvima, sa Željkom i Vukom."

Odmahnuo je glavom. "Magdalena..."

"Ne zanima me, Mitke. Tanja je moja sestra, a tvoja deca su i moja i nema toga da ću te ostaviti ovde do kraja. Jale i Mrgud ostaju sa mom do kraja, njih neću moći da ubedim.", progunđala je.

"Zašto misliš da ćeš mene moći?"

Nacerila mu se. "Tanja će.", rekla je i isplazila mu se.

Zasmejao se. "Oni nek idu, ja ostajem."

"Ideš, što nas bude manje, biće lakše završiti. Za sam finiš ostajemo samo Mrgud i ja."

"Danilu se to uopšte neće svideti."

"Neće ni znati, dok ne pređemo granicu.", progunđala je.

Rale im je doneo kafe, pa se vratio nazad. "Misliš da je to pametno?"

"Poludeću sedeći i čekajući ishod, druga stvar, zaista misliš da bih dozvolila da ne znam šta se sa njima dešava, Mitke?"

"Znam da ne bi i znam da te niko ne može ubediti da to prepustiš nekome drugom."

"Ne, ne može. Jesi li završio picu, sine?", nežno je upitala kad je došao za sto.

Klimnuo je glavom. "Jesam, mama, čika Rale će je sad ispeći."

Nasmejala se. "Dobro, sine. Hoćeš li dati meni da probam malo?"

"Hoću, mama."

Poljubila ga je u kosicu i jako ga zagrlila. "Mamino najbolje dete."

Mitke i Magdalena su popili kafu, Vuk je doručkovao, a onda su se vratili u stan. "Gde ste bili?"

Nasmejala se i poljubila Željka u obraz. "U kafiću, Vuk je pravio picu sa Raletom, bato."

Željko se nasmejao. "Možda bar on krene putem kojim bi trebalo."

Prevrnula je očima. "I ja se nadam, Željo. Ne želim da krene mojim, ali ako bude to hteo, imaće svu moju podršku.", progunđala je. "Idem da vidim šta ću da obučem, želim da budem lepa za Danila."

Mrgud je prevrnuo očima. "Da obučeš i džak, on bi rekao da si lepa, Đavolice."

Nacerila se. "Zato što lepoj ženi sve lepo stoji.", arogantno je rekla i otišla u sobu. Izabrala je crno beli komplet, a onda otišla na tuširanje. "Molim, lepi moj?", zaprela je.

"Dolazite danas, zar ne?"

Slatko se nasmejala. "Sin ti je ustao u sedam, kako ne bi zakasnio, naravno da dolazimo."

Zasmejao se. "Dobro. Šta radiš?"

"Spremam se za tuširanje, lepi."

Zarežao je. "Namerno to radiš, zar ne?"

"Mhm, da imaš o čemu da misliš, dok Gole ne dođe ponovo na posao.", nasmejano je rekla.

"Naplatiću ti za to."

Prasnula je u smeh. "Jedva čekam. Mitar je tražio da se sastanemo noćas."

"Znaš li o čemu se radi?"

"Ne, ljubavi, ali ću saznati. Ne brini, sve ću rešiti.", umiljato je zaprela.

Nasmejao se. "U to nisam ni sumnjao, srećo."

"Odlično. Idem da se spremam, najlepši frajer na svetu očekuje moju posetu."

"Voli tebe tvoj frajer najviše na svetu."

"I ja tebe volim, Danilo. Vidimo se kasnije.", zacvrkutala je i spustila slušalicu.

"Jebote, Magi, za pola sata krećemo."

Zasmejala se i izašla iz kupatila. "I?", upitala je i okrenula se oko svoje ose.

Mrgud je zazviždao. "Danilo ima da padne na dupe."

Zasmejala se. "Budalo. Hajde, krećemo.", nestrpljivo je rekla, uzela Vuka za ruku i krenuli su.

"Tata...", zatrčao se ka njemu kad su ušli, Danilo ga je uhvatio, podigao ga i jako ga zagrlio, a zatim povukao i svoju ženu u zagrljaj.

"Kako si, sine? Jel slušaš mamu?"

"Slušam, tata, iako mama uvek radi.", pokunjeno je rekao.

Danilo je uzdahnuo. "Znam, strpi se još malo, kad se tata vrati, mama neće toliko raditi. Hajde da se pozdraviš sa dekom.", nežno je rekao i spustio ga dole.

Vuk se i njemu zatrčao u zagrljaj, a Danilo je povukao Magdalenu uz sebe i strastveno je poljubio. "Nedostajao si mi.", prošaputala mu je na usnama.

Osmehnuo se. "I ti meni, jedina."

Još jednom ga je slatko poljubila, a onda prišla stricu i zagrlila ga. "Kako si, striče?", nežno je upitala.

Nasmejao se i poljubio je u teme. "Svaki dan se čujemo, Magi. Dobro sam, kako si ti, ne izgledaš baš najbolje?", zabrinuto je upitao.

Osmehnula se. "Padam sa nogu od umora, ali isplatiće se, na kraju."

Namrštio se, pogledala je u Danila i videla da je isto namešteno gleda. "Zar ne možeš bilo šta da prebaciš na druge?"

Tvrdoglavo je odmahnula glavom. "Ne, sve je i više nego bitno, ne planiram da bilo šta ostavim bez nadzora.", progunđala je.

Danilo ju je privukao uz sebe i poljubio je u slepoočnicu. "Trebala bi bar noću da spavaš."

"Ne, tih razgovora se ne odričem."

"Kakvih razgovora?", Žarko je upitao.

Pocrvenela je do korena kose. "Sa Danilom.", promrmljala je.

Zabezeknuto ih je pogledao. "Po celu noć?"

"Mhm."

"Da li ste vi bre normalni? Po ceo dan mumlate na taj telefon, pa morate i noću?", zarežao je.

Još jače je pocrvenela. "Deset godina ga nisam čula.", promucala je.

Žarko je iznervirano uzdahnuo. "Samo se nadam da ćeš ti biti pametniji od njih dvoje.", progunđao je pogledavši u Vuka.

Vuk mu se osmehnuo. "Ti si rekao da već jesam."

Žarko se nasmejao i poljubio ga u slepoočnicu. "I jesi, Vuče.", rekao je smejući se.

Magdalena je prevrnula očima i pogledala u Danila. "Ne brini, kad se sve ovo završi, odmoriću, važi?", umiljato je upitala i protrljala nos o njegovu bradu.

Slatko ju je poljubio u nos, a onda spustio usne na njene. "Moj lepi manipulator.", nežno je rekao.

Zasmejala se i dublje se uvukla u njegov zagrljaj. "Ne brini, striče, smiriću se kad sve bude gotovo, obećavam.", nežno je rekla.

"Videćemo.", progunđao je.

"Gospodo, poseta je završena.", stražar je rekao.

Danilo je klimnuo glavom, zagrlio Magdalenu i zavukao glavu u njenu kosu. "Čuvaj se, molim te."

Klimnula je i jače ga stegla. "Znaš da hoću, ne brini.", prošaputala je, poljubila ga u vrat, a onda mu uzvratila kad je povukao za kosu i željno je poljubio. Zatim se odvojila od njega i zagrlila strica. "Još samo malo.", prošaputala je.

"Samo se ti čuvaj i nemoj da ti padaju gluposti na pamet.", tiho je rekao i poljubio je u teme.

Klimnula je, sačekala da se Vuk pozdravi sa dekom i tatom, a onda još jednom poljubila Danila i uzela malenog za ručicu. Na izlazu se još jednom okrenula i srce joj se steglo kad je videla kako stražar sprovodi njenog voljenog i strica nazad. Progutala je, a onda izašla van. "Možemo li da prošetamo malo, mama?"

Uzdahnula je i pogledala na sat. "Možemo, sine moj.", nežno je rekla.

"Kako su?", Mrgud ju je upitao kad su došli do auta.

"Dobro su, ne brini. Bolje nego ja, rekla bih.", progunđala je.

Mrgud se nasmejao. "To sam pretpostavio. Hajde da prošetamo malog po zemunskom keju, tamo je u ovo doba najlepše, pa ćemo negde u poslastičarnicu, šta kažeš?"

Pogledala je u Vuka i nasmejala se kad ga je ugledala kako cupka kraj nje sa nestrpljenjem iščekujući njen odgovor. "Idemo.", rekla je smejući se.

"Vau, mama, što je ovde lepo.", Vuk je oduševljeno rekao.

Nasmejala se. "Jeste, zar ne? Ovde me je tvoj tata stalno dovodio."

"Stvarno?"

"Mhm.", promrmljala je zadubljena u svoje misli, jedva da je i čula njegovo pitanje. U mislima je videla sebe i Danila pre toliko godina kako šetaju, drže se za ruke i kako ga svaki čas ljubi.

"Magi..."

Trgla se i pogledala u Mrguda. "Šta ti je, jebote?"

Prasnuo je u smeh. "Tri puta te je sin zvao."

Pocrvenela je i pogledala u Vuka. "Izvini, sine, mama se malo zamislila.", promrmljala je.

"Hoćemo tamo na sladoled?"

Klimnula je i povukla ga ka poslastičarnici. "Hoćemo."

Celo popodne su se šetali kraj Dunava, uživali u lepom vremenu i šetnji. "Đavolice, čekam te u jedanaest ispred zgrade, važi?", Mrgud je upitao kad su došli do stana.

Namrštila se. "Nećeš vamo?"

Zasmejao se. "Hoću da pozovem bivšu, da pokušam da vidim malu."

Osmehnula se, pridigla se na prste i poljubila ga u obraz. "Srećno, ako ništa, mogu ja da joj pokucam na vrata.", rekla je i nacerila se.

Prasnuo je u smeh. "U tom slučaju, teško da ću je ikad više videti. Hvala, ali ne hvala.", rekao je i nacerio se.

Prevrnula je očima i isplezila mu se. "Budalo.", progunđala je i ušla u stan. "Šta je bilo?", radoznalo je upitala čim je videla Mrguda ispred zgrade.

"Ista priča."

"Počinje da me nervira, znaš?"

Zasmejao se i pogurao je ka autu. "Krećemo."

"Dobro veče, gospođo Domak, drago mi je što Vas vidim.", Mitar je rekao i pružio joj ruku.

Nasmejala se i uzvratila mu stisak. "Dobro veče, Mitre. Kako si, to prvo?"

Pocrveneo je i nasmešio se. "Dobro sam, gospođo, ne brinite, za sad je sve u redu."

Klimnula je. "To je najbitnije. Kad si me pozvao, pomislila sam da imaš nekih problema."

"Nemam, ali mislim da je ovo važno, gospođo. Muflon je našao saradnika, u stvari, odgovor je da će razmisliti."

Izvila je obrvu. "Zar ne? Ko je to?"

"Neki Iličić."

"Nikola?"

"Da."

"Da li se lično sastao sa njim?"

"Ne, gospođo, sa njegovim bratom, Markom."

Klimnula je. "Odlično, onda ćemo mi lično kod Nikole u posetu, što pre, to bolje. U kom je zatvoru?"

"Valjevskom, Đavolice."

"Imamo li tamo nekoga?"

"Imamo ih gde god poželiš.", rekao je i nacerio se.

"Odlično, onda sutra idemo da odnesemo paket Nikoli Iličiću. Jel ima još nešto, Mitre?"

"Nema, gospođo. Kakva je situacija kući, ako smem da znam?"

Nasmejala se. "Ne brini sve je u redu, osim jedne stvari. Pripazi na tvoje drugove omladince, misle da si nas izdao, ne želim da te neki lud momak povredi, ili otkrije kod one budale."

Klimnuo je. "Hvala Vam na upozorenju, ne brinite, biću na oprezu."

"Odlično, hajde, vrati se nazad, ne želim da posumnjaju u tebe. Odličan posao, Mitre."

"Hvala, gospođo.", promrmljao je, pozdravio se sa njima i otišao.

Magdalena je zapalila cigaretu i pogledala u Mrguda. "U kakvom su stric i Nikola odnosima?"

"Nemam blage veze, pitaj Danila, ali ako se dobro sećam, nismo imali problema sa njim."

"Kako god, ovo ćemo sutra srediti. Hajde, umorna sam, želim da legnem i zaspim.", progunđala je i krenula ka autu. Da li je spavala, naravno da nije, noć je provela sa svojim voljenim na telefonu.