Željko se prvi pribrao, prišao mu, pa se pozdravio sa njim. "Odakle ovde, zete?"

Nasmejao se, pozdravio se i sa ostalima, a onda seo i povukao nju u krila. Zadrhtao je kada ga je jako zagrlila i uvukla glavu u njegov vrat. "Tvoja sestra me je izvela na par sati. Pa, momci, šta ima novo? I gde mi je sin?"

Mrgud ga je mrko pogledao. "Dva je, Danilo."

"Pa?", upitao je i izvio obrvu.

"Pa, vreme je da spava, a mi da malo odmorimo.", Jale je progunđao.

Danilo se nasmejao. "On je moj sin, Jale.", ponosno je rekao.

"Vala, od glave do pete. Žao mi je podmlatka koji tek dolazi, ti i Đavolica ste anđeli za njega."

"Momci, zaista je vreme za spavanje, mrtva sam.", Magdalena je promrmljala, ustala i povukla Danila za sobom.

Sva petorica su se nasmejala. "Mislio sam da si ga dovela da vidimo šta ćemo dalje.", Deki je nasmejano rekao.

Prevrnula je očima. "To može i preko telefona, Deki."

Danilo se nasmejao, podigao je u naručje i poneo je u sobu. Otvorila je vrata i on ih je tiho zatvorio. "Pogledaj ga.", tiho je rekao kad je seo na krevet sa njom u naručju. 

Spustila je glavu na njegovo rame. "Još uvek kad ustanem ujutru, proverim da li je stvarno tu ili samo sanjam, Danilo. Mnogo puta sam sanjala da ste kraj mene, budila se i shvatala da je to samo jebeni san."

Obrisao joj je suze sa lica, podigao joj glavu i pogledao je u oči. "Sad smo tu, ne plači, molim te."

"Bila sam toliko umorna od svega, želela sam samo da nestanem. Ti mi nisi dozvolio da završim sa svim, ti i on."

"Šta sad želiš?", tiho je upitao nežno joj ljubeći lice.

"Da živim, da vas odvedem daleko odavde, da se svako jutro budim kraj vas dvojice. I to ću uspeti, Danilo, obećavam ti."

Nasmešio se i željno je poljubio. "Znam da hoćeš, malena.", prošaputao je, ponovo je poljubio i lagano je spustio na pod. Spustio je usne na njen vrat, nežno ga ljubio, a onda je zavukao ruke ispod njene majice i skinuo je sa nje. "Prelepe su, ljubavi.", promrmljao je i obrušio se na njih. Zastenjala je, povukla ga za kosu i naterala ga da je pogleda. "Sve što želim je da te osetim u sebi, molim te." Klimnuo je, skinuo joj pantalone, skinuo sve sa sebe, pa ponovo legao preko nje. Zabio je penis duboko u nju i ona je tiho kriknula. Željno su vodili ljubav i ljubili se kao da sutra ne postoji. Ubrzo su zajedno svršavali.

Ležali su na podu, ljubili se i mazili, kad se maleni probudio. "Mama…"

Raširenih očiju je pogledala u Danila, brzinom munje dohvatila pokrivač i prebacila ga preko njih. Dodala mu je njegove bokserice, dohvatila brus i gaćice i počela da ih navlači. "Tu sam, dušo, vidi koga sam ti dovela.", rekla je crvena poput bulke.

"Tata! Došao si, ostaješ sa nama, zar ne?", mali je oduševljeno upitao, skočio sa kreveta i zavukao se kraj njih.

Danilo je uzdahnuo, poljubio ga, i povukao na svoje grudi. "Ne još, sine. Mama me je dovela da te vidim.", nežno je rekao.

Privukla se njima i uvukla se u Danilov zagrljaj, pa ih i ona zagrlila. "Ubrzo će i tata ostati, obećavam ti, sine.", prošaputala je, pogledala u jednog, pa drugog i briznula u plač.

"Jebi ga, jedina.", Danilo je tiho rekao, seo, pa je povukao u krila.

Maleni je seo do nje i spustio glavu na njene grudi. "Mama, zašto plačeš?"

Danilo ih je oboje zagrlio i nežno pomazio dečaka po kosi. "Mama plače od sreće što smo svi zajedno, sine."

Klimnuo je glavicom. "Hoće li prestati uskoro?"

Danilo se nasmejao. "Hoće, tvoja mama je izuzetno jaka žena nije plačipička, jel tako, ljubavi?"

Nasmejala se kroz suze i klepila ga po grudima. "Pazi šta pričaš pred detetom.", progunđala je, podigla ruku i zagrlila sina. "Izvini, srećo, samo sam o ovome maštala jako dugo.", tiho je rekla.

"Od kako si me dala ujaku?"

Odmahnula je glavom. "Od kako si bio u mom stomaku, ljubavi. Od prvog trenutka od kad sam saznala da postojiš.", prošaputala je.

Danilo je osetio bol u njenom glasu, spustio usne na njeno čelo i nežno je poljubio. "Trebalo je da ostanem ili te povedem sa nama.", bolno je rekao.

Pogledala ga je. "Znam da nisi mogao, ljubavi, nisi ti kriv. Sve je prošlo, Danilo."

Osmehnuo se i nežno je poljubio. "Volim vas."

Nasmejala se, podigla malog Vuka u krila, poljubila ga, a zatim poljubila njega. "Još malo i sve će proći, a mi ćemo biti daleko odavde i zajedno."

"Hoćemo, ljubavi."

Mazili su se i mazili su svog sina. Magdalena ih je gledala, bili su ceo njen svet, ono za šta je vredelo i da pogine, ako treba. "Zaspao je.", tiho je rekla.

"Mhm. Hoćeš li da ti pomognem da ga staviš u krevet?"

Odmahnula je glavom, polako podigla Vuka u naručje, pa ga spustila u krevet i pokrila. "Znaš da ću uspeti, zar ne?"

Nasmejao se, povukao je nazad u svoja krila i zagrlio je. "Znam da hoćeš, ti si moja najlepša žena."

Klepila ga je po grudima. "I jedina.", zarežala je.

Prasnuo je u smeh. "Jesi i zauvek ćeš biti jedina, srećo."

Klimnula je glavom i ponovo ga jako zagrlila. "Koliko je sati?"

"Pola tri."

"Ne želim da te vratim."

"Ne želim da odem, ali tolike godine smo čekali, ljubavi, strpi se još malo."

"Znam, ovog puta mora sve da bude kako treba."

"I hoće, zajedno ćemo uraditi sve."

Pogledala ga je. "Ti i ja smo jedno i savršen tim."

"Mhm i ovog puta ćemo dobiti utakmicu."

"I imati još jedno dete."

"Dvoje.", rekao je i nacerio se.

Umiljato ga poljubila. "Koliko god ti budeš želeo."

Nežno ju je poljubio. "Sve što ja želim je da te, dok sam živ, držim ovako."

Sedeli su na podu, grlili se i pravili planove kako će dalje kad sve bude gotovo. "Vreme je da krenemo, srećo.", bolno je rekla.

Uzdahnuo je, nežno je poljubio, a onda je pustio iz krila i počeo da se oblači, ni jednog trenutka ne sklanjajući pogled sa nje. Uzeo je za ruku i poveo ka vratima. Izašli su iz stana, ušli u lift i ona se propela na prste kako bi ga poljubila. Podigao je na sebe, pribio uz zid lifta i strastveno je ljubio, dok je nabijao penis uz njenu ribicu. "Kad odemo odavde, naš sin će imati posebnu sobu.", progunđao je kad je lift stao.

Nežno mu je navukla kapuljaču, pa ga uzela za ruku. "Naravno da hoće, ljubavi, veliki je momak da bi spavao sa tatom i mamom.", rekla je smejući se. 

Grleno se nasmejao. "Jebeno se slažem sa tobom."

"Dobro jutro, gospođo, želite li da krenem sa vama?"

Nasmejala se. "Dobro jutro, Mitre. Ne, hvala ti, ali me svakako sačekaj tu, trebaju mi neke informacije."

Klimnuo je glavom. "Naravno, gospođo Domak."

Ušli su u auto, vezali se i krenuli, kad je Danilo skinuo kapuljaču i namrgođeno je pogledao. "Kakve ti informacije trebaju od njega?", ljubomorno je upitao.

Zasmejala se, uzela njegovu ruku u svoju i nežno je poljubila. "On je zadužen za omladince i informacije sa ulice, Danilo. Nemoj da si takav, ti si jedini kojeg ja želim i trebam uz sebe.", nežno je rekla.

"Znam, ali oni žele tebe."

Nasmejala se. "Samo sam im nova, ljubavi, jebote! I glavna, ali realno, ne mogu da se merim sa devojkama njihovih godina."

Pogledao je kao da je sišla sa uma. "Ljubavi, one ne mogu da se mere sa tobom.", ozbiljno je rekao. 

Poljubila ga je u ruku. "I ja tebe volim, najlepši moj.", nežno je rekla.

"Koliko?"

Pogledala ga je. "Više nego što možeš i da zamisliš, Danilo. I sam znaš da sam na sve u životu spremna, osim na to da tebe izgubim. To je jedino što ne bih mogla da podnesem."

Izvukao je šaku iz njene. "Stani negde."

Stala je na proširenju i pogledala ga. "Šta je bilo?"

Obihvatio joj je glavu šakama i zagledao joj se u oči. "Dok sam živ, kunem ti se."

Strastveno ga je poljubila, a zatim ga jako zagrlila. "Ispunićemo sve ono o čemu smo noćas pričali, nije važna cena koju ću morati da platim."

Mazio ju je po leđima i jako je stezao uz sebe. "Znam. Hajde, moramo da stignemo na vreme, ljubavi."

Klimnula je, poljubila ga u vrat, pa se odvojila od njega i startovala motor. "Kad ovaj momak ponovo bude radio, izvešću te opet i dovesti našem sinu."

"Siguran sam da će biti oduševljen, noćas je zaradio deset plata i video najlepšu ženu na svetu."

Nasmejala se, ušla u zatvorsko dvorište i pogledala ga. "Dala bih sve što imam za ovu noć, Danilo, tih deset plata su ništa.", ozbiljno je rekla.

Strastveno ju je poljubio. "Znam. Sad kad dođeš kući, lezi kraj našeg sina i spavaj, važi?"

Nasmešila se, uzvratila mu poljubac i klimnula glavom. "Obećavam."

Izašli su iz auta, a momak im se osmehnuo. "Stigli ste pet minuta ranije."

Uzvratila mu je osmeh. "Takav je bio dogovor, ja svoja obećanja ispunjavam. Nadam se da ćemo nastaviti saradnju?"

"Naravno, gospođo. Veliko je zadovoljstvo sarađivati sa vama."

Klimnula je. "Takođe.", promrmljala je, pa pogledala u Danila. "Pozdravi strica, srećo i reci mu da ga volim."

Nasmejao se, povukao je u zagrljaj i željno je poljubio. "Hoću. Volim te."

"I ja tebe, Danilo.", prošaputala je.
 
"Gospodine, moramo ući unutra."

Klimnuo je glavom, nežno je poljubio u čelo, uz uzdah je pustio i pošao za čuvarom. Na brzinu je obrisala suzu sa lica, koja joj je nesmotreno pobegla, sela u auto i uskoro bila kući. Uzdahnula je kad je ugledala Mitra kako je čeka. "Mitre, jel nije problem da popodne dođeš, strahovito sam umorna?"

"Nikakav, gospođo, ionako je sve u redu.", tiho je rekao.

Klimnula je glavom, ušla u zgradu i par minuta kasnije je već grlila svog sina. Još uvek je mirisala na Danila, zaspala je sa njegovim likom ispred sebe, kao i svaku noć u proteklih deset godina.