Doktorka joj je pregledala nogu. "Uspavaćemo Vas i izvaditi metak, nije toliko strašno, koliko boli."

Odmahnula je glavom, izvadila nešto iz džepa jakne i pokazala joj. "Trudna sam, zaboravite na uspavljivanje i vadite ga.", progunđala je.

Žena ju je zabezeknuto pogledala. "Gospođo Magdalena, pakleno će boleti, uprkos lokalnoj anestiziji, koju bih Vam dala."

"Rekla sam ne."

"Slušajte...", počela je, ali hladan pogled ju je presekao. "U redu, pozvaću i ginekologa da Vas pregleda. Imate li neke bolove?"

Odmahnula je glavom. "Ne, samo me noga pakleno boli."

"Zaista se čudim.", žena je ironično promrmljala sebi u bradu.

Magdalena se nasmejala. "Nisam baš znala da toliko boli."

"Da ste znali, verujem da ne bi sad bili ovde."

Zasiktala je kad joj je dala lokalnu anesteziju. "Grešite, jedino što je moglo da me spreči, bilo bi da je taj metak završio ovde.", progunđala je i pokazala na glavu.

Doktorka je klimnula glavom. "Sačekaćemo par minuta kako bi anestezija delovala.", promrmljala ne i izašla ispred vrata. "Gospođa je dobro, ko joj je suprug od vas?"

"Ja, doktorka."

"Možete ući, ako želite da budete sa njom, dok joj budem vadila metak i tokom pregleda."

Danilo ju je zbunjeno pogledao, ali je klimnuo glavom i ušao u ordinaciju. "Vadićete joj metak na živo?", Žarko je zarežao.

Doktorka ga je mirno pogledala u oči. "Ko ste vi?"

"Njen stric."

"Gospodine, u njenom stanju ne dolazi u obzir da je uspavljujem bez preke potrebe. I sama je odbila totalnu anesteziju."

"U kakvom stanju?"

"To će morati gospođa sama da Vam kaže."

Žarko je besno pogledao u lepu doktorku. "Imam prava da znam."

"Onda tražite objašnjenje od nje, ja ne smem... Gde ćete?", zapanjeno je upitala kad je zaobišao i uleteo u ordinaciju.

"Da čujem.", zarežao je na Magdalenu.

"Gospodine, kasnije! Moram da je pripremim..."

Okrenuo se i pogledao je. "Vi slobodno radite svoj posao, a ti, pričaj!"

Pogledala je u Danila, pa u strica. "Ovaj, pa...", počela je da muca.

"Žarko, posle."

Tvrdoglavo je odmahnuo glavom. "Odmah, Magdalena."

Doktorka je krenula da vadi metak. "Trudna sam.", jedva je istisnula. Videla je stotinu zvezda oko sebe od bola i prokleto se nadala da će je zadaviti i skratiti joj muke.

Nastao je muk. Pogledala je u Danila i videla mu mešavinu stotinu osećanja u očima. "Koliko?", promuklo je upitao.

"Dva i po, do tri meseca. Zato je sve toliko i ubrzano.", prošaputala je.

Spustio je šaku na njen stomak. Bio je u šoku, osećao je sreću, nežnost, ali i ljutnju, ponovo mu nije rekla. "Kad si mislila da mi kažeš?"

"Gotovo, napolju je, još samo da ušijem, pa će ginekolog doći sa ultrazvukom ovde.", doktorka se ubacila.

"Kad sve bude gotovo.", prošaputala je.

Klimnuo je. Ništa joj nije odgovorio. Plašio se da bi joj u ljutnji rekao nešto što ne bi nikad oprostio sebi, sve i kad bi mu ona oprostila. Progutala je knedlu i pogledala u strica. "Striče..."

"Pričaćemo kasnije.", promrmljao je i izmarširao iz sobe uz tresak vratima.

"Gotovo je, rana je ušivena, čista, dobićete lekove, koji idu uz trudnoću i za sedam, do deset dana ćemo skinuti konce, a ja ću dolaziti kod Vas kući i pratiti ranu. Idem po ginekologa.", promrmljala je i šmugnula iz ordinacije.

"Doktorka..."

Stala je i pogledala u Žarka. "Recite?"

"Beba, biće dobro, zar ne?", tiho je upitao.

Uzdahnula je. "Rekla bih da je sve u redu, ali ništa ne mogu da Vam kažem dok je ginekolog ne pregleda. Hoćete iskreno?"

Klimnuo je glavom. "Naravno."

"Imala je sreće, malo je falilo da joj probije glavnu arteriju. Šta god da bude, neka Vam samo to bude na pameti i budite zahvalni što je živa. Idem po ginekologa, nakon toga možemo razgovarati."

Klimnuo je. "Izvinite na mom ponašanju malopre, Magdalena je..."

"Posebna osoba, odmah sam shvatila. Častićete me kafom, u znak izvinjena, za pola sata.", rekla je uz osmeh i otišla.

Magdalena je ćutala i gledala u Danila. Nije ni reč progovorio više, ali nije pomakao svoju ruku sa njenog stomaka. Taman je krenula da mu kaže nešto, kad je u sobu ušla doktorka sa još jednom doktorkom i pokretnim ultrazvukom. "Dakle, ovo je naša trudnica? Malopre sam gledala na vestima, trenutno ste najpoznatija osoba u svetu.", progunđala je i prišla joj. "Gospodine, maknite ruku, moram da je pregledam." Danilo se trgao, sklonio ruku, pa je spustio na Magdaleninu i jako je stegao. Doktorka joj je namazala gel na stomak, nešto je prčkala po tasterima i započela pregled. "Biće ovo jaka beba.", nasmejano je rekla kad su se začuli otkucaji srca.

Magdalena se osmehnula. "Jel sve u redu?"

"U savršenom redu, gospođo. Samo mislim da Vam neće biti lako sa ovim detetom, već pokazuje svoju tvrdoglavost da preživi."

Suze su joj same potekle. Danilo ju je pogledao, duboko uzdahnuo i nežno joj ih izbrisao. Nije mogao da ih podnese, ma koliko bio ljut trenutno. "Koji je mesec?"

"Rekla bih da je dva i po meseca, gospodine, iako je beba malo veća. Možete li izaći da je pregledam ginekološki?"

Odmahnuo je glavom. "Ostajem sa njom."

"Gospodine..."

"Rekao sam.", odvratio je.

"U redu.", progunđala je. "Gospođo, skinite pantalone i gaćice." To je uradio Danilo. Pregled je završen. "Sve je odlično. Za svaki slučaj ćete noćas ostati ovde, da odmori, a onda možete tamo gde ste se zaputili.", promrmljala je, rekla "doviđenja" i otišla.

"Prebaciću Vas u sobu, hajde.", doktorka je rekla i krenula da joj pomogne da ustane, ali ju je Danilo podigao u naručje i poneo je za njom. Spustila je šaku na njegove grudi i pogledala ga.

Doneo je do sobe, nežno je spustio na krevet i pogledao u doktorku. "Ne verujem da je bilo šta jela od kako je ustala..."

"Siđite u kantinu, donesite joj šta voli, ja ću je kasnije ponovo obići.", promrmljala je i izašla iz sobe.

Danilo ju je pogledao, pa i on izašao van. Duboko je uzdahnula, ustala i polako došla do prozora. "Pa, bebo, mislim da sam ovog puta zaista preterala. Nema veze, uspela sam, dovela sam tvog tatu i deku ovde, sad su slobodni, pa taman mi nikad ni ne oprostili.", tiho je mrmljala, gledajući kroz prozor. "Ti i Vuk ćete rasti uz svog tatu, ako mene i ne bude više hteo, vas nikad neće ostaviti, a ja ću ga čuvati."

Obavio je svoje jake ruke oko nje i zagrlio je sa leđa. "Možda sam ljut, ali te volim.", prošaputao je i poljubio je u teme. "Preterala si, dovela si sebe i naše dete u opasnost, ni u jednom trenutku nisi pomislila šta ću ja, ako se tebi nešto desi.", tiho je šaputao i jače je stegao uz sebe.

"Ako očekuješ da ti kažem da se kajem, ne kajem se.", promrmljala je.

Nasmejao se. "Znam da se ne kaješ, čuo sam te malopre.", progunđao je. Okrenuo ju je ka sebi, pogledao je, a onda spustio glavu i željno je poljubio. "Gospođo Domak, vreme je da jedeš.", prošaputao je kad joj je pustio usne, podigao je na sebe i poneo je ka krevetu. Lepo ju je namestio da sedne i dodao joj poslužavnik. "Nisi ništa jela od jutros, zar ne?", upitao je kad je video koliko je pojela.

Odmahnula je glavom. "Imam ogromne mučnine, plašila sam se da ne krenu u toku akcije.", promrmljala je.

Klimnuo je, sklonio poslužavnik, pa se vratio i seo kraj nje. Duboko je uzdahnuo kad mu se uvukla u zagrljaj. "Održaćeš obećanje?"

Klimnula je. "Da li sam ga ikad prekršila?"

Osmehnuo se. "Nisi.", tiho je rekao, jače je privio uz sebe i nežno joj podigao glavu. "Nikad više nemoj da pomisliš da te neću hteti, volim te više od svega, jedina.", prošaputao je.

Spustila je prste na njegovu vilicu, nežno ga pomazila, a onda ga strastveno poljubila.

"Gospodine..."

"Žarko, drago mi je.", rekao je i pružio joj ruku.

Osmehnula se i spustila ruku u njegovu. "Ana, takođe. Gospođa Magdalena je dobro, kao i njena beba, rekla bih da je beba nasledila majčinu borbenost i da je već sad pokazuje."

Žarko se nasmejao. "Samo sam to želeo da čujem. Znate, moja sinovica je pomalo..."

"Tvrdoglava?"

Nasmejao se. "Da, ako ćemo ublažiti."

"Primetila sam, ono što je izvela je ludost. Žene u njenom stanju..."

Uzdahnuo je, izvukao joj stolicu, pa seo preko puta nje, kad se smestila. "Magdalena nije obična žena, Ana. Ja sam je gajio i naučio je svemu što zna, većinu. Od malih nogu je rasla okružena muškarcima i, ma koliko sam se trudio, nije mogla da krene drugim putem. Kad smo pohapšeni, preuzela je sve, a tad je već bila trudna, da bi sve zaštitila, dala je sina bratu i poslala ih ovamo, a ona se primirila i čekala. Ovog puta je išla na sve, ili ništa, ali ni u jednom trenutku nije odustala."

Ana ga je zapanjeno pogledala. "Sad mogu i da potvrdim da nisam nikoga sličnog upoznala.", promrmljala je.

Žarko se nasmejao. "Teško i da ćete. Vi ćete lično dolaziti da je obilaziti?"

"Da, prvo, molba ministra se ne odbija, drugo, radoznala sam da je bolje upoznam."

Klimnuo je. "Razumem. Ja bih voleo da Vas bolje upoznam.", promrmljao je.

Zasmejala se. "Biće prilike, Žarko."

Mrgud je ušao u Magdaleninu sobu. "Jesi li dobro?"

Nasmejala se i klimnula glavom. "Jesam, Mrgude, smiri se.", rekla je smejući se. Pokazao joj je očima na stomak. "I beba je dobro."

Danilo je duboko uzdahnuo. "Znao si? Znao si i dozvolio si joj da ovo izvede?", zarežao je.

"Misliš li da bi otišla i da sam nešto preduzeo? Samo bi se sakrila i od mene i šta onda?", uzvratio mu je istim tonom.

"Ne bi...", krenuo je, a onda shvatio sopstvenu glupost. Naravno da bi, to je njegova Magdalena, žena koja ga nikad ne bi ostavila, bez obzira na cenu koju bi morala da plati. "U pravu si, hvala ti što si bio uz nju.", tiho je rekao.

Odmahnuo je. "Nema na čemu. Nateraj je da odmori malo. Ima li ikakva mogućnost da Žarko ne sazna da sam sve vreme znao?"

"E, pa nema.", Žarko je progunđao s' vrata, ušao, pa prišao Magdaleni i poljubio je u čelo. "Kako se osećaš?"

Osmehnula se. "Dobro sam, striče. Sad kad je sve prošlo."

"I?"

"Da sam vam rekla, ne bi mi dopustili."

"Naravno da ne bi, jebote! Jesi li svesna u kakvu si opasnost dovela i to dete u stomaku?", prasnuo je.

"Svesna sam.", dreknula je. "Svesna sam svega, ali..."

"Šta?"

Spustila je pogled. "Moja deca neće rasti bez svog oca, a ja neću samo sanjati o zagrljaju svog muža. Bilo je ili, ili, ali sam odlučila da se danas završava sve! Na ovaj, ili onaj način.", promumlala je.

"To..."

"To znači, striče, da više nisam mogla da trpim bol i prazninu, čak i smrt bi bila sloboda."

Krenuo je nešto da kaže, ali nije znao šta. Protiv ovoga nije imao ni jedan jedini argumet. "Dobro, završavamo priču o tome.", promrmljao je.

Klimnula je glavom. "Najbolje. Pogledajte, eno nas na televiziji.", rekla je i pokazala prstom na televizor u uglu sobe. "Vau, stvarno izgleda filmski. Šta?", upitala je kad su je sva trojica zabezeknuto pogledala.

"Filmski?"

"Nije delovalo ovako iz blizine.", promumlala je. Bila je ponosna sama na sebe. I to nije mogla da sakrije. "Mrgude..."

"Mm?"

"Maestralno smo ovo uradili. Šta? Pa morate priznati da jesmo."

Danilo se nasmejao, privio je uz sebe i jako je zaglio. "Jeste, jedina, ali ne želim više da izvodiš ovakve stvari, pogotovo ne trudna.", progunđao je.

Nasmejala se, pridigla se i sela mu u krila. "Samo ako obećaš da ćeš zauvek biti kraj mene.", prošaputala je.

Obgrlio je rukama i nežno je poljubio u slepoočnicu. "Obećavam."

"Onda imamo dogovor."

Žarko je prevrnuo očima. "Hajde, Mrgude, idemo da vidim unuka, Željko je već zvao tri puta.", promumlao je i povukao ga za sobom.

"Jedva čekam da ga vidim sutra."

Danilo se nasmejao. "I ja, jedina. Spavaj sad, moraš da odmoriš.", nežno je rekao. Klimnula je glavom, spustio ju je na krevet, pa je povukao u zagrljaj, kad je legao pored nje.

"Deko! Gde su tata i mama?", Vuk je upitao gledajući iza njega.

Žarko ga je podigao u naručje i nežno ga poljubio u slepoočnicu. "Mama je ostala u bolnici, povređena joj je noga, ali koliko sutra će biti sa nama. Tata je ostao uz nju."

Vuk se snuždio. "Biće dobro, zar ne?"

"Mhm... Željko..."

"Dobro došao, striče. Ne mogu da verujem koliki je rizik preuzela, jebote. Zašto nije čekala?"

"Vuče, možeš li mi doneti vode?", upitao je, maleni je klimnuo i otišao. "Sestra ti je trudna..."

"Molim?", zapanjeno je upitao. "Ona nije normalna, jebote."

"Nebitno, ne mogu više da razmišljam o tome šta je sve moglo da se desi. Dobro su i ona i beba."

Žarko je seo i prošao rukom kroz kosu. Vuk je doneo Žarku vode, pa se popeo u njegova krila. "Video sam na televiziji kako su mama i Mrgud spasili tebe i tatu."

Mrgud se nasmejao, uzeo dete iz Žarkovih krila, pa ga smestio u svoja. "Kakvi smo bili?"

"Mogu li i ja da budem kao mama?"

Žarko je iznervirano uzdahnuo. "Pa da, o tome nije ni razmišljala. Ne možeš da budeš kao mama, budi malo pametniji, Vuče."

"Ali, uspela je da vas izvede.", tiho je rekao.

Žarko je uzdahnuo, pa ga pomazio po kosici. "Jeste, uspeo je. Izvini, malo sam samo uplašen šta je moglo da se desi tvojoj mami.", nežno je rekao.

"Kad ću moći da je vidim?"

"Sutra će doći, a večeras ću ja da spavam sa tobom i dugo ćemo gledati crtane, može?"

Veselo je zaklimao glavom. "Može, deko."

Tu noć je nekako sve počelo da se vraća na svoje mesto, a za njih je počelo neko novo poglavlje u životu.