Neka dva i po sata kasnije su se parkirali ispred jednog malog restorana na obroncima planine Zlatibor. Okrenuo je glavu ka njoj i pogledao je. "Malo će biti iznenađeni što nas vide, ako uđemo."

Pretpostavila je da misli na njegove roditelje. "Tvoji roditelji?"

"Brat i njegova žena. Ovo je restoran naših roditelja, onih koji su nas doveli na ovaj svet."

Osetila je ljutnju u njegovom glasu, bila je tako prokleto radoznala da čuje ostatak, ali nije želela da pita dalje. "Zašto smo ovde, ako nećemo ući unutra?", tiho je upitala.

Osmehnuo se. "Nismo se rastali baš u sjajnim odnosima."

Slegnula je ramenima, pa otvorila vrata i pogledala ga. "Ja sam gladna i idem da jedem, tebi ako smeta, ostani ovde.", mirno je rekla, izašla iz automobila i krenula ka restoranu. Zapanjeno je shvatila da je i dalje u njemu i da nije krenuo za njom. Umalo nije pala u nesvest kad je videla muškarca za šankom. Nije ličio na Viktora, on je bio Viktor. Tek u tom trenutku je shvatila da je to njegov brat blizanac. Sela je za sto i sačekala da joj priđe. "Izvolite, gospođice.", ljubazno je rekao.

Nasmejala se u sebi, tu se i završavala svaka sličnost između njih dvojice, pomislila je. "Bilo šta, što će biti brzo gotovo, tvoj brat baš i nema takta kad je vreme za oborke.", progunđala je. "Senka.", dodala je, kad je videla da je zapanjeno gleda i pružila mu ruku.

Prihvatio je njenu ruku i dalje je zbunjeno gledajući. "Izvini, ali gde je Viktor?"

Pokazala je na vrata. "Još je na parkingu.", promrmljala je. U tom trenutku su se vrata otvorila i ona se susrela sa Viktorovim ljutitim pogledom. Prevrnula je očima. "Stigao je.", rekla je i glavom pokazala na Viktora, koji se nalazio iza njega.

Muškarac se okrenuo, a onda su im se pogledi sreli. Senka se istog trenutka pokajala što je izašla iz automobila, pa naterala i njega da izađe za njom. Očigledno da ni drugi muškarac nije bio oduševljen ovim susretom. Najblaže rečeno. Uzdahnula je i ustala, pa šmugnula kraj njega i došla do Viktora. Uhvatio je za ruku i povukao je sebi. "Odlazimo.", zasiktao je i povukao je ka vratima.

"Posle toliko godina samo to imaš da kažeš? I prestani da vučeš tu jadnu devojku, nije ona tvoja krpa."

Viktor se okrenuo i pogledao u brata. "Mislim da je sve rečeno još onda."

"Sa tvoje strane."

"To je i dovoljno.", mirno je rekao i okrenuo se da ode. 

"Naravno, kao i uvek. Jedino je bitno šta ti imaš da kažeš i niko više."

"Sa ovim se slažem.", Senka je ispod glasa promrmljala. Mrko ju je pogledao. "U pravu je.", tiho je promrmljala, vodeći računa da je njegov brat ne čuje.

Uzdahnuo je, stao, a onda se okrenuo i pogledao u brata. "Izvoli i reci šta imaš.", ljutito je rekao. Bio je ljut na brata, ali ga je Senka još više naljutila svojim komentarom. Ona ga i ne poznaje, a zna da je njegov brat u pravu. "Sedite. Piješ li još kafu i viski?"

Stegao je vilicu i seo, a onda klimnuo glavom. "Da.", procedio je.

Čovek je prevrnuo očima, pa pogleda u Senku. "Inače, ja sam Vladimir. Reći ću ženi da ti pripremi nešto. Kafu?"

Senka je odmahnula glavom. "Ne, hvala."

"Onda neki sok?"

Zaklimala je glavom i on je otišao. "On je u pravu?", zarežao je, čim je ovaj nestao.

Bledo ga je pogledala. "Kad si poslednji put saslušao nekoga šta ima da kaže?", tiho je zasiktala. Ćutao je. "Upravo tako, ne sećaš se."

Samo što je krenuo da joj odgovori, Vladimir se pojavio na vratima. "Izvoli. Senka, jel tako? Sad će žena spremiti večeru, izvoli domaći sok od brusnice."

Osmehnula mu se. "Hvala."

"Ne zaboravi da je to moja žena."

Senka ga je zapanjeno pogledala. Ovo joj je delovalo kao ljubomorni ispad, iako nije imala pojma čemu to, kad ionako nisu ni bili u pravom braku. "Nisam znao da ti je žena, jer nisi našao za shodno da nam javiš da si se oženio.", Vladimir je zajedljivo rekao. 

"Preključe smo se uzeli.", promrmljao je. 

"Čestitam."

Viktor je klimnuo glavom. "Pričaj šta imaš, ne planiram da se zadržavam na ovom mestu."

"Zašto si onda svratio ovde?"

Viktor je slegnuo ramenima. "Samo sam želeo da vidim da li ste još uvek ovde."

"Gde si mislio da smo otišli? Rekao sam ti da ne želim da idem tvojim putem, pa makar ostao i doveka ovde."

Viktor je klimnuo. "Niko te nije ni terao, ali si ti terao mene da živim tvojim načinom života.", progunđao je.

"Samo sam tražio da živiš pošteno..."

Viktor je prevrnuo očima. "Hajde, idemo.", progunđao je i taman krenuo da ustane, kad se Vladimirova žena pojavila iz kuhinje sa večerom.

Pogledala je u Viktora, a onda postavila ispred Senke tanjir sa omletom i sok. "Izvolite i srećno vam nadalje.", progunđala je, pogledala u Viktora i odmarširala nazad.

"Možda bi ipak trebalo da krenemo.", promrmljala mu je na uvo.

"Jedi.", procedio je. Došlo joj je da ga zadavi, ali je ipak uzela viljušku i počela da jede. Rešila je da ovo ostavi za kasnije, kad budu nasamo. "Da čujem šta si hteo da kažeš, mojoj supruzi se ne sviđa ovde."

Senka ga je pogledala, ali je samo odmahnula glavom i nastavila da jede. "Ništa, nisam hteo ništa da kažem. Prijatno, Senka. Kad završi, idite.", Vladimir je progunđao, a onda se okrenuo pa i sam otišao za svojom suprugom.

"Idemo, molim te."

Viktor ju je pogledao, a onda je pomazio po kosi, ustao, sačekao da ustane, uzeo je za ruku i poveo je ka automobilu. "Zašto si otišla unutra bez da si me sačekala?"

Pocrvenela je. "Braća ste, mislila sam da je to neka sitnica, Viktore. Nisam znala da ste u ovakvim odnosima. Mislim..."

"Nisam želeo da se vratim tu posle smrti roditelja, nisam želeo ni on da se vrati, ali ga je žena ubedila. Kao što ga je ubedila i da ja nisam podoban da budem u blizini njihovog budućeg deteta.", progunđao je.

"Koliko si bio fin, ni ne čudim se. Šta? Nisi joj rekao ni dobro veče."

"Nisi ni ti. Niti si joj se zahvalila što ti je poželela sreću u daljem životu sa ovakvim čovekom.", zajedljivo je rekao.

Senka je uzdahnula i pogledala ga. "Jesi li imao u planu da ostanemo tamo?"

Odmahnuo je glavom. "Rezervisao sam nam apartman u hotelu, ne znam zašto sam i stao tamo uopšte.", progunđao je.

Prevrnula je očima. "Možda zato što si želeo da vidiš brata?"

"Samo me je tvoja bliskost sa Ninom podsetila na našu nekadašnju bliskost.", progunđao je.

"Stvarno ste bili bliski? Ne bih nikad rekla."

Osmehnuo se. "Bili smo kao jedan. Oduvek. Do pete godine smo rasli sa pijanim roditeljima, neretko i nasilnim, nakon toga smo završili u domu za nezbrinutu decu. On je bio miran i tih, ja sam bio taj koji se borio za obojicu."

"Sve dok se nije oženio?"

Odmahnuo je glavom. "Sve dok nam roditelji nisu poginuli u saobraćajnoj nesreći, a nas dvojica nasledili onu kafanu i kuću iza nje."

"Ne deluješ mi kao neko ko bi se sa bratom svađao oko nasledstva.", promumlala je.

"Ja ne bih, ali on bi. On i njegova žena. Želeo sam da prodamo sve ono, podelimo pare i da ja nastavim da živim kako i sad živim, a on bi imao za stan u Beogradu."

"On je hteo sve?"

Odmahnuo je glavom. "Hteo je da ostanemo ovde i da zajedno držimo kafanu. Ja u toj kući, kao i u toj kafani nisam želeo da provedem ni jednu noć, a ne ceo život. Optužili su me da sam sebičan, da ne mislim na bratanca i na njegovu egzistenciju. Ostavio sam im sve i to je bio poslednji put da smo se videli, sve do večeras."

"Razumem."

"Da sam sebičan?"

Osmehnula se i odmahnula glavom. "Ne, razumem te. I ja sam jedva čekala da se zaposlim i da odem od kuće, ili da se udam, mada mi se nije ni žurilo. Želela sam da budemo sami, a on da živimo sa njegovima u kući. Na kraju sam popustila, ne znam ni sama zašto.", promrmljala je.

"Pa, bar ti se u tome posrećilo sa mnom.", šaljivo je rekao.

Pogledala ga je, a onda se nasmejala i odmahnula glavom. Uskoro su bili u hotelskoj sobi i ona ga je pogledala. "Ja sam i dalje gladna. Mislila sam da ćeš se i sam setiti danas, ali očigledno da ti nikad i ništa ne jedeš.", progunđala je.

Nasmejao se. "Ja vodim noćni život, dušo, jedem noću. Šta želiš da naručim?"

Slegnula je ramenima. "Svejedno mi je, samo naruči dok se ja istuširam.", promrmljala je, uzela iz kofera pidžamu i otišla u kupatilo.

Viktor je uzdahnuo, podigao slušalicu i nazvao recepciju, pa naručio večeru. Pokucao je na vrata kupatila i ušao unutra, kad mu se nije javila. Progutao je kad ju je ugledao kako se kupa u providnoj tuš kabini. Kako ga nije primećivala, naslonio se na zid i nastavio da je guta pogledom. Sve na njoj mu se isuviše sviđalo. Reagovao je na njeno golo telo kao ni na jednu drugu ženu i zaista je mislio da će poludeti ukoliko je uskoro ne bude imao. Podigla je pogled i kriknula kad ga je videla ispred sebe, a onda bezuspešno pokušala da se pokrije rukama. Nasmejao se, prišao polici sa peškirima, pa joj ga doneo do kabine. "Izvoli.", promuklo je rekao.

Otela je peškir od njega, pa se obotala sa njim i ljutito sevnula očima ka njemu. "Ko ti je rekao da uđeš unutra."

"Kucao sam i zvao te, ali se nisi javljala, pa sam pomislio da ti je pozlilo."

Morala je da se nasmeje njegovoj snalažljivosti, iako je znala da ne bi trebalo da joj bude smešno. "Ti si veoma opasan manipulator,", progunđala je, prošla kraj njega i nekako navukla gaćice i majicu, a da on ne dobije ponovo pogled na njeno golo telo. 

Prišao joj je sa leđa, pa spustio šake na njene kukove. "Ne želim da manipulišem sa tobom.", tiho je rekao na njeno uvo.

Okrenula je glavu i pogledala ga preko ramena. "Šta želiš onda?"

Pogledao je u oči, a onda spustio usne na njene. Stavio je šaku na njenu vilicu, pa je naterao da otvori usne za njega i uvukao jezik u njih. Uzvratila mu je na par trenutaka, a onda joj je sinulo gde će završiti, ako ga ne odgurne od sebe i da posle toga neće biti tako lako da se razvede od njega. Otrgla je usne od njegovih i ljutito krenula ka sobi. Nije bila toliko ljuta na njega, koliko na sebe što mu je uopšte i uzvratila poljubac. "Pitala si me šta želim.", promumlao je, a onda otišao kako bi otvorio vrata posluzi i uzeo njihovu večeru.

"Sledeći put ću ti odgristi jezik kad tako nešto pokušaš.", zasiktala je kad se vratio i stavio dva tanjira na sto.

Zasmejao se. Osetio je da je uživala u njihovom poljupcu i znao je da su to samo prazne pretnje. "Ja sam uporan muškarac, dušo."

Prevrnula je očima. "Sa mnom ti je bolje da ne budeš, dušo.", zajedljivo je rekla, a u sebi pomislila da je za nju bolje da ne bude.

Nasmejao se, pa presekao parče mesa, a onda joj prineo usnama. "Uzmi."

"Imam svoje.", progunđala je. Izvio je obrvu i ona je uzela parče mesa sa njegove viljuške uz prevrtanje očiju. "Hvala."

Nacerio joj se. "Ja sam uporan i uvek dobijem ono što želim, a tebe želim."

Uzvratila mu je ciničan osmeh. "Nemoj mnogo da se nadaš, Viktore."

Prešao je prstima po njenim usnama. "Jedi."

Jeli su u tišini i razmenjivali poglede, nakon čega su legli. Privukao se uz nju i zagrlio je. "Viktore..."

"Laku noć, dušo."

Prevrnula je očima i duboko uzdahnula. Uporno je ignorisao sve što je želela da mu kaže i radio po svom, približavajući se sve više njoj. Nije joj se to sviđalo. Nije znala ništa o njemu, osim da je kockar, da je nestabilan i da je jedno vreme proveo sa bratom u domu. I da joj se sviđao njegov zagrljaj. Sačekala je da bude sigurna da je zaspao, a onda se polako okrenula ka njemu i pogledala ga. Osmehnula se, privukla se uz njega, zabila glavu u njegov vrat i zaspala. Otvorio je oči i nacerio se. U narednih pet dana će mu i sama doći, u to je bio siguran.