Kroz san je čula jako lupanje na vratima i neprekidno zvono. Otvorila je oči i dezorjentisano pogledala oko sebe, a onda shvatila da se nalazi u njegovom stanu i da je on otišao još to popodne, pa se verovatno sad vratio. Polako je ustala, a onda odgegala do vrata. Uopšte joj se nije žurilo. Otvorila je vrata. "Zašto si mi zaključala vrata, dođavola?", zagrmeo je kad je ušao unutra.

Bledo ga je pogledala. "Četiri sata je, a ja se bojim da spavam sama u otključanom stanu. Trebao si poneti još jedne ključeve.", progunđala je i krenula ka kuhinji.

Dobro ju je odmerio. Na sebi je imala njegovu majicu i gaćice. Penis mu je istog momenta bolno poskočio, ali je rešio da ga ignoriše. Imao je osećaj da bi mu ga odsekla u ovom trenutku kad bi samo i pomislio da nešto pokuša. "Nemam rezervne ključeve.", promumlao je.

Podigla se na prste, kako bi dohvatila čašu vode, a onda ga pogledala preko ramena. "Onda ih napravi, ja ne planiram da te čekam svaku noć, a ni da ustajem  svaku noć iz kreveta, kako bih te pustila unutra."

Naslonio se na štok vrata i prekrstio ruke na grudima. "To ti je dužnost, žena si mi."

Otpila je gutljaj vode, a onda vratila čašu na mesto, pa ga u prolazu potapšala po grudima. "Samo na papiru. Laku noć.", progunđala je i otišla u sobu.

Uzdahnuo je, odmahnuo glavom, pa otišao u kupatilo, na brzinu se istuširao, a onda joj se pridružio u krevetu. Ležala je na stomaku i pravila se da spava. Nacerio se, nije mu se spavalo, a znao je i da ona ne spava, samo ga izbegava. Podlaktio se, pa je gurnuo prstom u rame. Nije se ni pomerila. Prevrnuo je očima. Polako je zavukao ruku ispod pokrivača i spustio je na njenu zadnjicu. Skočila je kao oparena i nakostrešeno ga pogledala. "Znao sam da nisi zaspala."

"Samo me još jednom dotakni i ubiću te, kunem se!", zarežala je.

Prevrnuo je očima i naslonio se na zid, a onda dohvatio cigarete sa stola i zapalio jednu. "Mislim da su to moja prava, kao tvog muža.", progunđao je.

Otela mu je cigaretu iz ruku, a onda dohvatila pikslu i ugasila je. "Ovde više nećeš pušiti, bar ne dok sam ja u ovoj sobi i krevetu.", progunđala je i sklonila pikslu, dok ju je zapanjeno gledao. "Šta? Ne podnosim dim cigarete."

"Mogu li da znam šta princeza još ne podnosi?", zajedljivo je upitao.

Klimnula je glavom. "Tebe, tako da bi bilo poželjno da se tornjaš u drugu sobu."

Bledo ju je pogledao. "Ovo je moja soba."

"Znači, mogu ja da idem tamo?"

"Ne, rekao sam, spavaćeš ovde."

Razdraženo je uzdahnula. "Ne mogu da verujem u šta sam se uvalila."

"Video sam ti oca u kazinu."

"Opet?", tiho je upitala.

Klimnuo je glavom. "Mhm..."

Klimnula je, aa onda se ponovo ispružila na krevetu i sklopila oči. "Laku noć."

Sam sebi je opsovao sve odreda. Umesto da je razgovarao sa njom o bilo čemu, on je morao da spomene onog kretena od njenog oca. "Nije kockao."

Otvorila je oči i pogledala ga. "Samo je pio i posmatrao, do sledeće plate. Znam.", mirno je odgovorila. "Nije se promenio zarad toga što je prokockao dete i poslao ga u ruke drugom kockaru, nisam to ni očekivala."

"Ja nisam kockar.", uvređeno je rekao.

Zasmejala se. "I ženu si dobio na kocki.", podsetila ga je.

Legao je na bok, podlaktio se, pa prešao pogledom od njenih očiju, pa sve do stopala. Prevrnula je očima, pa povukla pokrivač preko sebe i ušuškala se. Nasmejao se zbog njene reakcije. "Nisam zavisnik.", progunđao je.

Skupila je oči. "I mogao bi dva dana bez kocke?"

"I pet.", promumlao je.

"Aha, kako da ne. ", rekla je i sklopila oči.

"Da se kladimo?"

Ponovo ga je pogledala. "I ti tvrdiš da nisi zavisnik? U redu, dokaži. Pet dana, a mene ćeš voditi svugde sa sobom, kako ne bi zalutao u neki kazino, ili kladionicu."

Nasmejao se. "Dogovoreno. Mogu da uzmem mali odmor i posvetim se svojoj ženi."

Zarežala je. Svaki put kad bi je nazvao svojom ženom, njoj je došlo da mu iskopa oči. Ona nije bila njegova žena, ona je bila njegov osvojeni zalog na kocki, protiv njenog pijanog i glupog oca. "Divno, počastvovana sam.", zajedljivo je rekla, a onda mu okrenula leđa i sklopila oči. 

Privukao se njoj. "Trebala bi da budeš.", promrmljao joj je na uvo. Ukočila se, mogao je da uradi šta poželi sa njom, ne bi mogla da se odbrani, niti bi imao ko da joj pomogne. Osetio je to. "Ne brini, neću te na silu.", progunđao je. "Sama ćeš me tražiti."

Frknula je. "Samo se ti nadaj. Plašim se da ćeš osedeti, pre nego što će se to desiti.", progunđala je.

"Deset dana, maksimalno."

Ponovo se okrenula ka njemu. "Ni za deset godina. Da se kladimo?"

Pogled mu je pao na njene grudi koje su se nadimale ispod  njegove majice. "U šta?"

Pogledala ga je, a onda se ispravila i približila mu se. "Imaš dva meseca da u ovom krevetu od mene dobiješ nešto više, ukoliko ne uspeš, daćeš mi razvod."

Spustio je šaku na njen obraz i polako prstima prešao po njemu. "Ako te dobijem?"

Slegnula je ramenima. "Traži šta god želiš, ionako od toga nema ništa.", progunđala je. Bio je lep poput greha, ali način na koji je živeo i na koji ju je uzeo za ženu ju je odbijao i znala je da nema šanse da mu se preda. Njoj je jedan kockar u životu bio i više nego dovoljan, a nije joj padalo na pamet da živi životom svoje majke, niti da njena deca jednog dana, ako ih bude imala, prolaze kroz sve ono što su ona i njena sestra prošle. 

Nacerio joj se. "Promenićeš prezime, uzećeš moje."

Zacerekala se. "Upravo si zapečatio moju odluku."

Prevrnuo je očima. "Videćemo.", promrmljao je. "Bez granica?"

Prešla je prstom po njegovim grudima. "Probaj, ali samo gubiš vreme. Mislim da ti se prezime i ne slaže sa umećem, inače ne bi morao da se ženiš kako si se oženio."

Slatko se nasmejao. "Svakako sam bolji od onog tvog verenika."

Uzdahnula je. Zabolelo ju je to što ga je spomenuo. Ona je tog čoveka volela i isuviše ju je bolelo to što joj je okrenuo leđa kad joj je bio najpotrebniji. Da je samo on ostao uz nju, nju ne bi bilo strah šta bi se desilo sa njenom mlađom sestrom i mogla bi da odbije Viktora. "Njega sam sama izabrala, za tebe sam bila primorana da se udam, a ti razmisli.", prosiktala je i okrenula mu leđa.

Frknuo je, pa joj se ponovo približio. "Zato što mene nisi upoznala pre njega."

Prećutala je, nije mogla da nastavi raspravu sa njim. Suze su joj same klizile niz lice i nije želela da on shvati da plače. Stavio je šaku na njen struk, a onda spustio glavu kraj nje. Dva minuta kasnije je hrkao, dok je ona nepomično ležala i plakala sve dok nije zaspala. Otvorila je oči, a onda se okrenula i namrštila se, kad ga nije ugledala tu. Ustala je, odgegala se ka kupatilu i umila se, pa došla u kuhinju. "Dobro jutro.", tiho je rekla.

Pogledao ju je. Bila je otečena od plakanja. Uzdahnuo je i u sebi slegnuo ramenima. Navići će se, pomislio je. "Dobro jutro. Piješ li kafu ujutru?"

Odmahnula je glavom i sela na stolicu preko puta njega. "Ne."

Klimnuo je. "U redu. Sačekaćeš me da popijem kafu, a onda idemo u kupovinu."

"Kupovinu?"

"Mhm, moja žena, pa čak i dobijena na kocki, ne može da ide tako obučena.", progunđao je.

Pogledala je ka dole. "Imam svoju garderobu, samo se još nisam obukla, ne planiram da idem u tvojoj majici igde.", progunđala je.

Nasmejao se. "Znam, ali mi se ne sviđa tvoja garderoba.", mirno je rekao.

Namrštila se. Ta garderoba možda nije bila skupa i po poslednjoj modi, ali joj je to majka šila sa puno ljubavi. "Šta joj fali?", nakostrešeno je upitala. 

Otpio je gutljaj kafe, zapalio cigaretu i povukao dim. "Sve joj fali, dušo. Većina je ishabana, staromodna i..."

Ustala je, uzela mu cigaretu iz ruke, a onda je ugasila. "Ne podnosim dim od cigarete. Puši na terasi, ili još bolje nemoj nikako. Nije dobro za zdravlje. Isto tako, za tvoje zdravlje uopšte nije pametno da unižavaš ono što je moja mama napravila da bih ja imala šta da obučem.", zasiktala je.

Ustao je, stao ispred nje, a onda obe ruke stavio sa svake njene strane na sto. "Po kući nosi šta želiš, ne zanima me, ali narednih pet dana ideš gde god idem i ja i ići ćeš obučena onako kako ja mislim da treba."

Trepnula je. "Ti si ono ozbiljno mislio?", zapanjeno je upitala. 

"Sve što je sinoć izgovoreno i dogovoreno, ostaje."

"I daćeš mi razvod?"

Prevrnuo je očima. "Ako ne uspem da, ali ja uvek dobijem ono što želim.", arogantno je rekao. "Idi obuci se, čekam te.", promrmljao je i sklonio se od nje. 

Frknula je, a onda se pokupila i otišla u njihovu sobu. Nije imala pojma kako su se njene stvari uopšte stvorile tu, ali nije želela ni da pita. Sve to joj je bilo isuviše bolno i nije želela ni da misli o tome, a kamo li da priča sa njim o tim stvarima. Koliko su njeni bili krivi, toliko je bio i on. Ona je bila samo njegov hir, a roditeljima spas. Niko od njih nije pomislio kako se ona oseća. Obukla je neku cvetnu haljinu, prvu koju je našla, a onda izašla van. "Spremna sam."

Pogledao ju je, klimnuo glavom, pa je uhvatio za ruku i poveo je van. Bio je nestrpljiv da je odvede u butike i da je obuče onako kako ju je u svojoj glavi zamišljao. Otvorio joj je vrata, zatvorio ih, a onda i sam ušao u automobil. Uskoro su bili u ogromnom tržnom centru. "Dođi.", promrmljao je. "Ovo je moj butik i uzmi šta god želiš."

Pogledala ga je. "Zar nisi rekao da ćeš me obući onako kako ti misliš da treba?", bezobrazno je upitala. 

Nasmejao se, a onda je poveo sa sobom. "Šta voliš da nosiš?"

Bledo ga je pogledala. "Ono što imam."

Uzdahnuo je. "Imam predlog i mislim da će ti se svideti. Otarasićeš me se na par sati."

"Da čujem?"

"Otići ću da obavim neke poslove, a ti isprobaj sve što ti se svidi ovde i to i uzmi."

Raširila je oči i pogledala po ogromnom butiku. Počešala se po glavi. "Ovde sigurno ima mnogo toga i..."

"Onda sve to i uzmi. Imamo li dogovor?"

Zagrizla je usnicu. S' jedne strane, želela je da bar jednom može da uđe u prodavnicu i kupi sve ono što je oduvek maštala da ima, a s' druge strane plašila se šta će on tražiti od nje zauzvrat. Pogledala ga je. "Nema skrivenih uslova?"

"Osim da želim videti kako ti stoji sve što kupiš."

"Samo to?"

"Mhm."

Na trenutak je razmislila, a onda klimnula glavom. "Važi."

"Nadice...", pozvao je devojku koja je stajala u blizini i posmatrala ih.

"Recite, gospodine?"

"Ovo je moja supruga, Senka. Želim da joj budete na usluzi i sve što bude poželela da joj obezbedite. Čak i ako nema broj, nađite ga, jel to jasno?"

Devojka je klimnula glavom. "Naravno, gospodine."

Klimnuo je glavom, pa pogledao u Senku. "Sve što želiš i što ti se svidi, u redu?"

Klimnula je glavom. "U redu.", promrmljala je, pa svesna toga da njegova radnica sve vreme radoznalo bulji u njih, prišla mu i ovlaš ga poljubila. "Gledaću da požurim.", promrmljala je.

Osmehnuo se. "Uživaj.", promrmljao je, pomilovao je po obrazu i otišao svojim putem.

"Khm, gospođo..."

Trgla se, pa pogledala u radnicu. "Oprostite, zamislila sam se. Vidite, samo Vi radite svoj posao, kad mi se nešto svidi, obratiću Vam se."

Žena joj se osmehnula. Laknulo joj je kad je shvatila da gazdarica nije ni upola teška i zahtevna poput svog supruga. "U redu, gospođo. Hvala Vam.", promrmljala je i otišla, ostavljajući Senku samu. 

Pogledala je oko sebe, a onda rešila da zaboravi na sve, bar na ovo kratko vreme i da uživa u onome što je oduvek želela, a nikad nije imala mogućnosti. Krenula je u kupovinu, veselo poput malog deteta kojem su upravo dali omiljenu igračku, ni ne sluteći da Viktor sedi u kafiću koji je gledao tačno na butik, ispija kafu, najzad puši svoju cigaretu i posmatra je. Nije mogao da vidi šta kupuje, ali je mogao da vidi da je uzbuđena i da se ne smiruje, kao i to da svaki čas ulazi i izlazi iz kabine za presvlačenje. Uzdahnuo je i odmahnuo glavom. Na sebe je gledao kao na njenog spasitelja i uopšte mu nije bilo žao što ju je dobio na takav način. Čuo je njen plač noćas, ali je znao da će joj trebati malo vremena da se navikne na novonastalu situaciju.