Parkirao je ispred njihove zgrade, izašao iz auta, sačekao Senku, a onda je uzeo za ruku i poveo je ka zgradi. Ušli su u lift, ali nije pritisnuo njihov sprat, već poslednji. Zbunjeno ga je pogledala. Osmehnuo se, povukao je sebi i željno je poljubio. Lift je stao, a on je podigao u naručje i poneo je van. "Sviđa ti se pogled?", upitao je kad ju je izneo na terasu i spustio je dole.

"Veoma, vidi se pola Beograda odavde."

"Mhm, nije "Panorama", ali sam došao do zaključka da bi nam bilo nezgodno i opasno tamo da vodimo ljubav.", mrmljao je, dok joj je skidao majicu.

Zajecvilela je kad joj je obuhvatio grudi rukama. "Jesi li siguran da niko neće naići?"

Promuklo se nasmejao. "Prošlo je deset, siguran sam da neće.", prošaputao je, a onda počeo da otkopčava njene pantalone. Zavukao je šaku u njih, a onda joj pomilovao ribicu. Zaječala je i izvila kukove ka njegovim magičnim rukama. Počeo je nežno da joj pritiska kliktoris, dok joj je uvlačio dva prsta polako u nju. Spustila je ruke na njegove i počela da meša kukovima. Sve jače ga je stezala za ruke, sve glasnije stenjala i sve brže vrtela kukovima. Osetio je da joj ribica pulsira, jako je stegao jednom rukom ispod gudi i samo malo jače stisnuo kliktors. Kriknula je i doživela vrhunac. Da je nije zadržao, verovatno bi pala od inteziteta orgazma. Sačekao je da se malo smiri, a onda je okrenuo ka sebi i strastveno je poljubio. Uzvraćala mu je poljupce, a onda mu svukla pantalone i kleknula ispred njega. Prešla je jezikom po njegovom udu, uzela ga u usta i krenula polako da ga zaliguje jezikom, dok ga je uvlačila i izvlačila iz usta. Osetio je da je blizu, izvukao ga, a onda kleknuo kraj nje, spustio usne na njene i nežno je oborio na pod. Legao je kraj nje, podigao njenu nogi na svoje kukove i polako ušao u nju. Polako se pomerao, ljubio je i stezao uz sebe, jedva suzdržavajući sopstveno vrhunac. Želeo je da joj prvo pruži još jedan, pre nego što se prepusti svom. Nije mu dugo trebalo. Tako je lepo reagovala na njegove dodire i njega, da je svršila posle samo par poteza, a onda se i sam nabio duboko u nju i doživeo sopstveni vrhunac. Nastavili su da se grle i ljube, beskrajno uživajući u dodirima onog drugog. 

"Kako vas nije sramota? U ovoj zgradi živi pošten svet.", začuli su ženski glas.

Senka je raširila oči i pogledala u Viktora. Zavukao joj je glavu u svoj zagrljaj i poljubio je u kosu. "I mi smo pošteni, gospođo. Vodim ljubav sa svojom ženom, ne ljubavnicom.", progunđao je.

"Zaboga, Viktore!", dahnula je i još jače se privila uz njega. 

"Komšija Viktore? Kako Vas nije sramota u tim godinama? Samo da znate, izneću ovo na kućnom savetu u ponedeljak."

Prevrnuo je očima. "Iznesi gde hoćeš aman, ženo, ali se skloni da mogu da se obučem.", ljutito je rekao.

"Ne pada mi na pamet, sad ću pozvati predsednika kućnog saveta da vidi šta se dešava na ovoj terasi."

Viktor je prevrnuo očima, polako odvojio Senku od sebe, pa ustao, vodeći računa da je zakloni, kako bi mogla da se obuče. "Onda gledajte.", ljutito je progunđao, na brzinu dobacio Senki svoju majicu, pa počeo da traži svoje bokserice. Obukao ih je, a onda se okrenuo ka Senki. Nije mogao da veruje da je već bila komplet obučena. Malo mu je falilo da se nasmeje njenom bordo crvenom licu, ali je instiktivno znao da bi je to i naljutilo, pa je naterao sebe da ostane ozbiljan, uzeo je za ruku, pokupio ostatke njihove garderobe i poveo je ka izlazu sa terase. "Laku noć, komšinice i... Savetujem Vam da i Vi nađete nekoga, ne biste bili toliko ogorčeni.", progunđao je i taman krenuo da je povede na vrata, kad se na njima pojavio suvonjavi momak, sa naočarima i pooprilično nizak. 

"Dobro veče, gospođice Savić, u čemu je problem?", ljubazno se obratio ženi.

"Ovo dvoje, gospodin Kurić i njegova žene ovde obavljaju bludne radnje. Vidite zašto moramo da zaključavamo vrata. I nisu prvi."

"Gospodine, ovde zaista? Mislio sam da imate nivo i..."

Viktor je prevrnuo očima. "Momak, bolje nađi devojku, nego što dozvoljavaš da te zaludne komšije zovu kad im padne na pamet za sve moguće gluposti. Laku noć.", promrmljao je, pomeo ga sa vrata, pa poveo Senku za sobom.

"Jebote, ja više neću smeti da izađem iz stana od sramote! Do sutra ujutru će cela zgrada saznati šta smo radili gore, Viktore.", zacvilela je i sela na ugaunu

Nasmejao se, seo do nje i povukao je sebi. "Priznaj da si uživala."

Prevrnula je očima. "Naravno da jesam, ali..."

"Onda više ništa nije bitno. Priča će dan, dva i zaboraviće se.", promrmljao je. 

"Viktore...", počela je, ali je spustio usne na njene i prekinuo je. Oborio ju je na kauč i nastavio tamo gde je zamislio da nastavi dok se ona naporna ženturača nije pojavila. "Molim?"

"Nemoj ići večeras.", tiho je rekla par večeri kasnije. Imala je neki loš predosećaj i želela je da on ostane uz nju.

Namrštio se. Nikad mu nije tražila da ostane. Uzdahnuo je. "Imam zakazanu partiju, dušo. Šta ti je?"

Odmahnula je glavom. "Ne znam, molim te.", prošaputala je.

Uzdahnuo je, dohvatio telefon, pa okrenuo nekoga na telefon. "Večeras ne mogu da dođem, nije mi dobro. U redu.", progunđao je i spustio slušalicu.  "Zadovoljna?"

Osmehnula se i klimnula glavom. "Hvala ti. Ne znam šta mi je, ali ne želim da odeš."

Nasmejao se i zagrlio je, pa je povukao na sebe i jako je stegao. Nije ni bilo bitno šta joj je, jedino je bilo bitno da je želela njega kraj sebe i da se osetila dovoljno sigurnom da to i naglas kaže. Čekala ga je lepa i solidna zarada, ali ovo je bio prvi put da je nešto direktno zatražila od njega i ništa mu više nije bilo važno. Ležali su, mazili se i ljubili, kad je posle nekog vremena začuo kako neko na silu pokušava da otključa bravu. Namrštio se. "Slušaj me, odmah ćeš otići u wc, zaključati se i nećeš izaći, dok ti ja to ne budem rekao, u redu?"

Odmahnula je glavom. "Ne želim, ko god da je..."

Prevrnuo je očima, naglo se digao sa njom, doneo je do kupatila, spustio je dole, a onda izvadio ključ, brzo zatvorio vrata, pa ih zaključao. Zatim se uputio ka vratima, naslonio se na zid i zapalio cigaretu, rešivši da sačeka da osoba obije bravu i uđe sama. Po trajanju radnje, zaključio je da je amater ispred vrata. Na kraju je razdraženo uzdahnuo, došao do vrata, otključao ih, pa ih otvorio. "Dobro veče, uđi.", zasiktao je, uhvatio muškarca i na silu ga uvukao u stan. "Tebe nisu videli dok mi obijaš stan, ali mene dok vodim ljubav sa sopstvenom ženom, jesu.", gunđao je, dok je odvlačio čoveka ka dnevnom boravku. Naterao ga je da sedne, a onda dovukao stolicu, opkoračio je i seo, pa zapalio cigaretu. Odlično je znao da čita ljude, a ovaj preko puta njega je bio i više nego uplašen. "I? Čekam.", mirno je rekao.

"Rečeno mi je da nećete Vi biti kući. Samo je trebalo da nateram Vašu ženu da ode da se vidi sa bivšim verenikom."

"Samo to?", zajedljivo je upitao. "Hteo si moju ženu da odvedeš na silu, tamo gde ne želi i tebi je to samo?", zasiktao je.

Čovek je počeo da se trese. "Ovo je prvi put da radim ovako nešto, gospodine. Dete mi je bolesno, samo zbog toga sam pristao.", procvileo je. 

Na trenutak je razmislio, a onda klimnuo glavom. Verovao je čoveku, video je da je iskren i da je očajan, "U redu, daću ti duplo, ako mene odvedeš na to mesto. Naravno, njemu ćeš javiti da dolaziš sa njom."

"Duplo?" Klimnuo je glavom. "U redu, pristajem."

"Nemoj da ti padne na pamet da pokušaš da pobegneš, odmah se vraćam.", progunđao je, pa otišao do wc-a, kako bi pustio Senku napolje. Otključao je vrata i otvorio ih, spreman da se suoči sa njenom ljutnjom, ali je ona samo izletela van i jako ga zagrlila. 

"Nikad više nemoj da ti padne na pamet da ovo uradiš.", zajecala je i jako ga grlila.

Osmehnuo se i poljubio je u teme, pa je poveo ka dnevnom boravku. Još jače se privila uz njega, kad je ugledala muškarca na kauču. "Moja žena, ona koju ste trebali da otmete."

"Ne, ne da je otmem, to nikad ne bih uradio, samo da je odvedem da razgovara sa njim. Garantovao mi je da je ničim ne bi povredio."

Viktor je posprdno frknuo. "Sigurno. Slušaj me, dušo, tvoj bivši verenik je hteo da "razgovara" sa tobom, pa je poslao ovog mučenika da te odvede na taj razgovor. Sad ja idem da rešim to. Ostaćeš ovde, zaključati vrata i nećeš se odvajati od telefona, za slučaj da još neko dođe, zovi policiju."

Odmahnula je glavom, otrgla mu se iz naručja, kako je ponovo ne bi zaključao, pa se odmakla od njega. "Ne pada mi na pamet. Idem sa tobom."

Uzdahnuo je. "Ne, ne ideš i ne želim da vodim raspravu o tome."

Prekrstila je ruke na grudima i tvrdoglavo ga pogledala. "Pokušaj da me sprečiš.", tvrdoglavo je rekla.

"Ne izazivaj me!", zarežao je. Učinio bi sve što želi, osim ovoga. 

"Ili?", bahato je upitala. Nesvesno je kupila njegov model ponašanja i postajala je poput njega. 

"Senka, nije vreme za ovo. Hajde, budi razumna, dušo. Ostani kod kuće, a ja ću se brzo vratiti.", pokušao je na lep način da je nagovori da ostane. U suprotnom, svakako ima još metoda. 

Slutila je da planira da je, ako treba, na silu ostavi kod kuće, pa je napravila korak ka hodniku. "Ne pada mi na pamet. I ne prilazi mi, Viktore!", zasiktala je.

Prevrnuo je očima i podigao obe ruke u vazduh. "U redu, ideš sa nama, smiri se.", pomirljivo je rekao. Znao je da će spustiti gard, onog trenutka kad bude pomisla da se on pomirio sa tim da i ona ide. Bar je mislio da zna.

"U redu, ali i dalje mi ne prilazi, nećeš me naterati da ostane ovde sama i čekam da li ćeš mi se vratiti.", progunđala je.

Srce mu je zalupalo kao ludo. Ona je brinula za njega! Ona se plašila da se on njoj neće vratiti. Odmahnuo je u sebi glavom, zbog čega god bilo, neće dopustiti da ide sa njima. "Dobro, idi do sobe i donesi mi patike, molim te. Ne želim da ga ostavljam samog u našem dnevnom boravku.", progunđao je i pokazao na muškarca.

"Mogu i ja da ostanem sa njim." Izvio je obrvu, pa je i sama shvatila svoju glupost. Nije bilo šanse da je mogla da ga savlada, u slučaju da je napadne, ili krene da im beži. "Dobro.", prosiktala je i otišla u sobu. Na brzinu je dohvatio stolicu, a u sledećoj sekundi je već zatvorio sobna vrata za njom i zaglavio ih stolicom. "Uskoro ću se vratiti, nemoj da se ljutiš.", promrmljao je, a onda pogledao u čoveka. "Krećemo."

Senka je zalupala na vrata, pokušavajući da ih otvori. "Ubiću te kad se vratiš, znaš? Pusti me odavde! Viktore!"

"Brzo ću, dušo.", promrmljao je, a onda pokazao čoveku da krene ispred njega, pa i sam krenuo ka vratima. Dvadesetak minuta kasnije je parkirao ispred neke stare, napuštene straćare izolovane van grada. "Unutra je?"

Čovek je klimnuo glavom. "Da, rekao mi je samo da je uvedem unutra i da sam završio svoj deo posla."

"Onda idi odavde, sutra će ti biti isplaćeno ono što smo dogovorili.", progunđao je i izašao iz automobila. Proverio je džep i shvatio da mu je "skakavac" i dalje tu, a onda se uputio ka straćari. Gurnuo je nogom vrata i širom ih otvorio. Posprdno se nasmejao kad je Kosta raširio oči i u sekundi prebledeo, kad ga je ugledao. "Dobro veče.", promrmljao je, dok je razgledao prostoriju u kojoj se nalazio. Sve mu je bilo jasno kad je ugledao madrac, sa tek postavljenom posteljinom. Stegao je pesnice i ponovo vratio pogled na Kostu. 

"Sačekaj..."

Uhvatio ga je, podigao ga od zemlje i zabio ga u zid. "Šta si hteo od nje, da je siluješ?", zasiktao je.

"Ne, ne, samo da razgovaram sa njom. Samo to.", promucao je.

Bacio ga je na pod, približio mu se, a onda počeo da ga šutira. "Samo to? Zato si je doveo ovde, daleko od svega, da bi razgovarao sa njom?", besno je upitao. "Odgovori mi!"

"Nije kako izgleda, želeo sam da je podsetim da me je volela i...", krenuo je, ali je u tom trenutku bolno kriknuo, kad ga je ponovo šutnuo. 

Već je bio počeo da gubi svest od Viktorovih udaraca, kad je kleknuo kraj njega, uhvatio ga za međunožje i stegao ga najjače što je mogao, pa ga uvrnuo. "Samo pomisli da priđeš Senki i otkinuću ti ga, kunem ti se!", zarežao je. "Jasno?", upitao je. "Pitao sam te nešto.", prosiktao je i još jače mu uvrnuo penis. 

"Jasno, jasno...", zacvileo je.

Klimnuo je glavom, pustio ga, ustao, pa ga šutnuo iz sve snage, a onda se okrenuo i otišao, ostavljajući onesvešćenog Kostu za sobom.