Viktor je parkirao automobil i pogledao u svoju ženu. Nina i Miroljub su se pogledali, a onda je Miroljub otvorio vrata i izašao, a onda izveo i Ninu, pa zatvorio vrata za njima. "Zašto seka i zet nisu izašli sa nama?", Nina je zabrinuto upitala.

Miroljub se osmehnuo. "Mislim da žele da budu malo sami, Nina. Ne brini.", nežno je rekao i nežno je pogurao ka kafani.

Senka se osmehnula, pa ga uhvatila za majicu i privukla ga sebi i strastveno ga poljubila. Obuhvatio je rukama oko struka, povukao je ka sebi i nastavio da je željno ljubi. Zadnja dva dana ni jednom nije bilo ni do čega, ali sad ju je želeo nenormalno, a osećao je i da ona njega isto toliko želi. "Možda bismo mogli i ovde?", promuklo je upitala.

Nasmejao se. "Na prometnom parkingu?"

Pocrvenela je. "Samo sam dala predlog.", promumlala je. 

Ponovo ju je strastveno poljubio. "Veži se.", promrmljao je. Uradila je kako je rekao, startovao je automobil i pokrenuo ga. Par minuta kasnije su se nalazili na jednom šumskom puteljku. Odvezao ju je, a onda izašao van, pa došao do njenih vrata, otvorio ih i pružio ruku ka njoj. Spustila je ruku u njegovu i izašla, doveo ju je do zadnjih vrata, otvorio ih, a onda je gurnuo unutra, pa ušao i sam i legao preko nje. Zavukao je ruke ispod njene mjice, skinuo je, dozvolio joj da skine njegovu, a onda joj na brzinu skinuo pantalone i samo malo svukao svoje, pa se zabio u nju. Znao je da u svakom trenutku neko može da naiđe, pa je samo želeo da da je zadovolji. Zagrlila ga je oko vrata i uzvraćala mu je poljupce, dok je izvijala kukove ka njemu, željna da ga primi što dublje u sebe. Osetio je da je blizu, jače je stegao uza sebe, a onda se jednom  jako nabio u nju i ona je uz žestoke trzaje svršila. Izvukao se skoro do kraja, pa se u jednom potezu vratio unutra i svršio. Pao je preko nje i jako je zagrlio. "Sad kad se vratimo želim da uzmeš i dobro doručkuješ. Nisi ništa jela od juče, dušo."

Osmehnula se i jako ga zagrlila. Volela je tu njegovu brigu i nežnost. "Nisi ni ti, ljubavi. Viktore..."

Podigao je glavu i pogledao je, a onda je pomazio po kosi. "Molim?", ozbiljno je upitao.

"Od preključe želim da ti nešto kažem, ali nisam sigurna kako.", prošaputala je.

Namrštio se. "Šta je problem, Senka? Šta god da je, rešićemo, obećavam."

Nasmejala se. "Pa, nije problem, bar se nadam da nije. Nikad nismo o tome razgovarali. Trudna sam."

Zapanjeno ju je pogledao. Nije verovao svojim ušima, dok mu je srce bubnjilo kao ludo u grudima. "Trudna?" Klimnula je glavom, jedva suzdržavajući suze. Nadala se malo drugačijoj reakciju. Obuhvatio joj je lice rukama i zagledao joj se u oči. "Tebi i našem detetu ništa nikad neće faliti dok sam ja živ i voleću vas najviše na svetu, kunem ti se, dušo.", promuklo je rekao i željno je poljubio. 

"Samo nam ti trebaš, Viktore."

Nasmešio se. "Zauvek, obećavam. Hajde da krenemo, tek sad moraš da jedeš. Hraniš i sebe i našu bebu. Odmah ćeš uzeti bolovanje. Ne zanima me, Senka, neću dopustiti da stojiš ceo dan na nogama. Za tih devet meseci ćemo srediti tvoj salon, prodati stan, kupiti kuću i srediti je. U stvari, ja ću sve raditi, tvoje je samo da izabereš i kažeš šta želiš. Tvoje i Ninino, naravno."

Zapanjeno je treptala. "Čekaj, Viktore. Prvo, ako sam trudna, nisam bolesna, još uvek mogu da radim. Drugo, zašto bi prodavali stan?", zbunjeno je upitala.

Bledo ju je pogledao. "Koliko imamo soba?"

"Dve. Jednu za nas, a drugu za Ninu i bebu."

Odmahnuo je glavom. "Ne može tako, dušo, Nina mora da ima svoju sobu i privatnost. Uostalom, otac ti je ostao sam sad."

"I?"

"I, mislio sam da ga pozovem da živi sa nama. Zbog Nine."

"Sa nama?"

Klimnuo je glavom. "Da, naravno kad pređemo u kuću."

Uzdahnula je. "Ne znam, Viktore, mislim da je to možda i dobro rešenje, ali biće nas mnogo i..."

"Neće, potražićemo kuću koja nam odgovara i gde možemo da imamo i zaseban život. Ne brini, o svemu ću misliti. Šta kažeš?"

Nasmejala se. Njegovo uzbuđenje je bilo očigledno i šta je drugo mogla da kaže, osim da pristane. "U redu, videćemo. Ne razumem, kad ti je sve to palo na pamet?"

Nacerio se. "Upravo sad. Moraćemo da razradimo malo plan i da vidimo šta nam svima odgovara, ali mislim da će biti savršeno.", promrmljao je i parkirao auto ispred kafane.

Nasmejala se, privila se uz njega i slatko ga poljubila. "Gde god budemo zajedno biće savršeno, ljubavi. Hajde, sigurno nas već čekaju.", promrmljala je u izašla iz kola.

Izašao je, zagrlio je oko struka i privio je uz sebe i poljubio je u slepoočnicu. "Za početak, kad se vratimo u Beograd idemo kod doktora. Ako sve bude kako treba, u sredu idemo na more, jedino što treba je da izaberete gde."

Nasmejala se i u tom trenutku su ušli u kafanu. "Meni je svejedno, Viktore."

"O čemu se priča?", Vladimir je nasmejano upitao.

Viktor se nacerio i sve ih obihvatio pogledom. Za stolom su sedeli Nina, Ilija, Vladimir i Miroljub. Pogledao je u Senku, a onda je još više privio uz sebe. "Postaću tata.", ponosno je rekao.

Vladimir je prvi ustao sa klupe, a onda povukao brata u zagrljaj i potapšao ga po leđima. "Čestitam, brate. Senka, čestitam i oprosti za ono što je Anja učinila."

Senka se osmehnula i zagrlila ga. "Ne brini, nisi ti za to kriv.", promrmljala je, a onda pogledala u Ninu i oca. Nina je skočila i poletela joj u zagrljaj, dok joj je otac plakao. "Čestitam, seko. Jedva čekam da postanem tetka! Hoćeš li mi dati da je čuvam?"

Senka se nasmejala i slatko poljubila Ninu u teme. "Naravno da hoću, Nina, u koga mogu da imam više poverenja, nego u tebe? Tata, zašto plačeš, pobogu?"

Nina je prišla Viktoru, a Miroljub je izbrisao suze iz očiju, pa ustao i povukao Senku u svoj jak zagrljaj. "Od sreće, Senka. Bog vas je gledao, kad već nisam ja. On je poslao Viktora da vam pomogne.", promucao je, a onda se okrenuo ka Viktoru i pogledao ga. "Hvala ti, Viktore."

Nasmejao se. "Hvala tebi, Miroljube. Hajde, idemo svi odavde, da proslavimo Ninin rođendan i ove vesti kako treba."

Tako je i bilo, slavili su do duboko u noć. Viktor je sedeo u Senkinom lokalu i gledao je kako sve sprema, nekoliko meseci kasnije. Stomak joj je već bio napupeo, a Viktora je njeno telo još više dovodilo do ludila. Ustao je, prišao joj, a onda je zagrlio sa leđa i spustio obe šake na njen stomačić. Počeo je da je ljubi po vratu. "Sećaš li se šta si mi obećala?", promuklo je upitao, dok  je pribijao penis uz njenu guzu.

Nasmejala se i okrenula se ka njemu, a onda ga zagrlila oko vrata i strastveno ga poljubila. Seks između njih je postao još bolji od kako je trudna. Hormoni su joj radili i uvek je bila spremna za njega. Spustio je ruke između njih, otkopčao joj pantalone i pustio ih da padnu, a onda zavukao šaku između njenih nogu i prešao prstima po njenoj ribici. Jauknula je. Nasmejao se, odvojio je od sebe, a onda je okrenuo ka stolu sa ogromnim ogledalom, skinuo joj gaćice, pa je naterao da se nasloni na njega i raširi noge koliko može. Prešao je penisom po njoj, a onda se naglo nabio u nju. Kriknula se i još više isturila guzu ka njemu, kako bi mu olakšala prodore. Spustio je usne na njena ramena i počeo polako da se pomera. "Pogledaj, vidiš kako ulazim u tebe.", promuklo joj je prošaputao na uvu. Pogledala je u ogledalo i raširila oči. Izgubio je kontrolu zbog njenog pogleda i počeo jako da se nabija u nju. Svršila je posle samo par poteza, a onda se prepustio svom vrhuncu duboko u njoj. Naslonio se na nju, dahtao i ljubio joj leđa. "Volim te, dušo."

Nasmejala se, polako se svukla sa njega, a onda se okrenula, popela se na sto kako bi sela i povukla ga na sebe. "Nisi ni svestan koliko te volim, Viktore. Juče mi je Nina rekla da imate neko iznenađenje za mene. Kakvo?", radoznalo je upitala.

Pogledao je na sat i lupio se po glavi, pa se odvojio od nje i dobacio joj odeću. "Oblači se, da me nisi podsetila, Nina bi nas čekala do večeras. Ionako kasnimo.", progunđao je.

Zbunjeno ga je pogledala, pa uradila kako joj je rekao. "Viktore..."

"Videćeš, ne zapitkuj i požuri.", rekao je i nacerio joj se na njen mrk pogled.

"Sigurno ovolika mogu da požurim, kako da ne."

Prevrnuo je očima, pa počeo da joj pomaže. "Ti nisi tolika, ti samo nosiš naše dete u sebi i nemoj da me ljutiš."

Prasnula je u smeh, slatko ga poljubila, a onda ju je podigao u naručje i poneo je van. "I dalje stoji da sam truncava i da ne mogu da budem brza, ljubavi."

Spustio ju je na sedište, zatvorio vrata za njom, a onda i sam ušao u automobil, pa pozvao nekoga. "Nina, čekamo te ispred zgrade. Znam, ali tvoja sestra je...", promrmljao je, a onda počeo da muca tražeći pravo opravdanje. "Sporija malo. Mhm, stižemo.", promrmljao je i dao gas.

Petnaest minuta kasnije su se nalazili ispred zgrade, gde ih je Nina čekala. "Jesi li siguran da nas još čeka, Viktore?"

Nasmejao se i klimnuo. "Poslao sam mu poruku, ne brini, čeka nas."

Senka se okrenula ka Nini, skupila oči i pogledala je. "O čemu se radi?"

"Videćeš, seko, strpi se.", nasmejano je rekla.

Nije bilo potrebe da bude dugo strpljiva. Svega desetak minuta kasnije su se parkirali ispred prizemne, lepe kuće. "Hajde, ispadaj."

Izašla je van i pogledala u kuću. Već mesecima su prolazili kraj nje kad bi Viktor i ona krenuli u šetnju i uvek ju je iznova oduševljavala. Nikada nije bila unutra, ali s' polja je odisala nekom intimom i kao da je stvorena za porodicu. Dvorište joj je bilo neuredno, trebalo je i na njoj odraditi sitne popravke, ali ju je ipak oduševljavala. "Šta ćemo ovde?", upitala je Viktora kad je izašao napolje i obavio ruku oko njenog struka.

"Videćeš, seko. Hajde, idemo.", Nina je nestrpljivo rekla. To dete je doživelo pravu tranformaciju od kako se sve ono izdešavalo pre nekoliko meseci. Postala je živahna i vesela, sad je znala da je Viktor tu i da će je zaštiti u svakom momentu, pa se više nije brinula ni oko čega.

Senka se nasmejala, uzela je za ruku i sve troje su krenuli ka kući. "Dobar dan, izvolite. Ja sam Marko, vlasnik ove kuće."

Viktor je klimnuo glavom. "Drago mi je, Marko. Viktor."

Nasmejao se. "Znam, toliko ste bili uporni, da sam došao čak iz Amerike da bih Vas lično upoznao. Nisam planirao da je prodajem. Ovde sam odrastao, sve uspomene koje imam na pokojne roditelje su ovde, ali... Kad mi je advokat preneo koliko ste uporni i poslao mi slike kuće, shvatio sam da bi ipak najbolja stvar bila da je prodam. Ona propada, a nije to zaslužila.", tiho je rekao i pogledao ka kući.

Viktor se osmehnuo. Voleo bi da je i sam imao takva osećanja i za pokojne roditelje i za kuću. "Razumem Vas. Možemo li da pogledamo unutra?"

"Naravno, pođite. I izvinite na neredu, koji će vas zateći unutra. Ni sestra ni ja nismo godinama dolazili ovde, tako da...", promrmljao je i slegnuo ramenima.  Šetali su kroz kuću, dok im je vlasnik do tančina opisivao gde je šta bilo. Senka je bila oduševljena kućom, imala je dnevni boravak, pet soba, dva kupatila i veliku prostranu kuhinju, iz koje se izlazilo u zadnje dvorište. "I, najbolje od svega... Ima i pomoćnu kućicu. Kućica ima jednu sobu, mali dnevni boravak, kuhinju i kupatilo. Za samce je, ili kad Vam neko dođe u goste. To je moj pokojni otac sagradio za majčinog brata. Eto, to je od prilike to. Znam da Vam sad i ne deluje kao da je moguće da je to zaista i bilo kako sam Vam rekao, ali..."

"U stvari i deluje. Kuća odiše nekom toplinom, uprkos svemu.", Senka je tiho rekla. Nije želela da pokaže Viktoru, ali ona je tu kuću toliko silno želela za njih.

Viktor se nasmejao. "Mesecima kad prođemo ovuda samo nju gleda i priča o njoj. Svakako nam je potrebna kuća, ali ona želi ovu i zato sam bio tako uporan."

Čovek se osmehnuo. "Onda nam ostaje još samo da se dogovorimo oko cene i Vaša je.", tiho je rekao.

Senka je pogledala u Viktora i raširila oči. "Zaista?" Klimnuo je glavom i ona mu se bacila oko vrata. "Ti si neverovatan.", uzbuđeno je rekao.

Vrlo brzo su uspeli da se dogovore oko cene. Viktor je bio spreman sve da da, kako bi Senka bila srećna, a čovek je želeo da ponovo neka porodica stvara uspomene u toj kući, kao što je on sa svojim roditeljima.