Viktor je došao to jutro ispred Senkine kuće, pa pozvonio na vrata. Otvorila ih je njena majka, pa ga bez reči pustila unutra. "Dobar dan, gospođo.", kulturno je rekao. Nije mu odgovorila. Prevrnuo je očima, a onda se Miroljub stvorio ispred njega. "Dobar dan, Miroljube."

"Molim Vas, dajte mi još jednu šansu."

Duboko je uzdahnuo. Mrzeo je ovakve ljude. Slabiće, jednom rečju. Ne, nije ih mrzeo, prezirao ih je. Prezirao je slabost, prezirao je ljude bez stava i svoje reči. Većina zagriženih kockara je bilo upravo takvo, zato je uvek i tražio da potpišu ugovor. Hladno ga je pogledao. "Gde ti je ćerka?"

Miroljub je, činilo se, tek u tom trenutku shvatio da Viktor neće odustati. Po prvi put ga je pogledao u oči i progutao. U njima nije bilo ničega, osim prezira i hladnoće. Instiktivno je znao da je to upućeno ka njemu. "Idi po Senku.", rekao je ženi, a onda se okrenuo i otišao u svoju sobu. Nije imao hrabrosti da pogleda svoju ćerku u oči.

"Pobogu, dete, ne izazivaj ga. Ne znamo kakav je čovek, a čim je mogao ovo da nam uradi, nije dobar.", majka je zacvilela, kad je ugledala Senku.

Hladno ju je pogledala. "On nam ništa nije uradio, majko. Otac je. I ti.", promrmljala je, a onda duboko uzdahnula, podigla glavu i izašla iz sobe. Nije imala pojma čega se njena majka plašila, njen život se ionako završio kad je potpisala to što je potpisala. Znala je da bi možda i mogla da izbegne ovo, znala je da to ne bi bilo važeći na sudu, ali joj obraz nije dozvoljavao da to prekrši. Bar joj je još to ostalo. Izašla je van uzdignute glave i prišla Viktoru. "Spremna sam."

Malo je reći da je bio šokiran njenom pojavom. Na sebi je imala nekakvu haljinu poput venčanice, ali potpuno crnu i isto tako crni veo. Pa, izgleda da je rešila da mu od starta pokaže svoju tešku narav i da mu uopšte neće biti lako sa njom. Nacerio joj se. "Veoma lepo izgledate, gospođice."

Stegla je vilicu. "Hvala.", procedila je. Želela je da ga iznervira, da mu bar malo zagorča dan, ali on je delovalo toliko mirno, da je to delovalo neprirodno. Prišao joj je i pružio joj lakat. Ignorisala je njegovu ruku i krenula ka vratima.

Slegnuo je ramenima, stavio ruke u džepove pantalona i krenuo za njom. "Zar ne želiš da neko krene sa tobom?", mirno je upitao kad ju je stigao na vratima.

Pogledala ga je i odmahnula glavom. "Ne."

Klimnuo je i pogledao u njenu majku. "Doviđenja, gospođo."

"Senka..."

"Javiću se.", promrmljala je i, bez da se okrenula, nastavila ka Viktorovom automobilu. Bila je zahvalna na tome što je majka još sinoć poslala Ninu da prenoći kod drugarice. Znala je da ne bi mogla da ode ovako mirno, da je videla njene suze. Otvorio joj je vrata automobila, ušla je unutra, a onda je on obišao auto i ušao na vozačevo mestu. Par sekundi kasnije su krenuli. 

"Vidim da voliš crnu boju.", promrmljao je, kako bi razbio neprijatnu tišinu.

Okrenula je glavu i pogledala ga. "Šta je primernije obući za sahranu, od crne haljine?", mirno je upitala.

Bacio je pogled na nju. "Mogu li da znam koga sahranjuješ?"

"Svoje snove.", progunđala je. 

"Inače si ih sigurno mogla sve ostvariti u onoj kući.", zajedljivo je rekao.

Besno ga je pogledala. Krenula je nešto da kaže, ali je onda odustala. Njega je svakako izgleda nemoguća misija iznervirati, dok je njoj pritisak skakao i na sam zvuk njegovog glasa. Uskoro su bili ispred opštine, parkirao je automobil i pogledao je. "Šta?"

"Jesi li spremna?"

"Ma naravno, kao nikad pre sam spremna da uništim sebi život.", ironično je rekla.

Slegnuo je ramenima. "Nisam te naterao da potpišeš, niti tvog oca da igra. Ni jedanput."

"Tu noć je došao pijan kući, bio je pijan i dok je igrao, sigurna sam da si primetio to."

Klimnuo je glavom. "Jesam."

"I nisi..."

"Moje je da nađem njihove slabosti i okrenem ih u svoju korist. Moram da priznam da nisam video skoro nekog sa toliko mnogo slabosti, koliko ih ima tvoj otac. Nadam se da nisi na njega." Ljutito ga je pogledala. Ma koliko je bila svesna da je u pravu, nije imala nameru da mu to i prizna. Izašla je iz automobila, pa zalupila vrata i sama se uputila ka opštini. Bila je sigurna da neće dugo izdržati u tom braku i da će uskoro on sam zatražiti razvod, tako da se nije mnogo sikirala oko toga. Samo treba da izdrži. I da radi sve suprotno od onoga što on očekuje. Viktor je prevrnuo očima, pa i sam izašao za njom. Znao je da pokušava da ga iznervira i nije imao u planu da joj to dozvoli. "Ne znam na kakve si automobile navikla, ali zaista nema potrebe da lupaš onoliko vratima, to je nov automobil.", progunđao je.

"Navikla sam na normalne automobile, svakako nisam morala ni na jednom da lupam vratima. Samo sam pokazala svoj protest zbog tvojih reči.", mirno je odgovorila.

Pogledao ju je ispod oka. Iako se trudila da mu pokaže da je mirna, video je da se kuva u sebi od besa. Uskoro su ušli u matičarkin ured. Žena je ustala i osmehnula im se, mada je primetio da je dobro pogledala nju, a odmah zatim i njega. "Dobar dan, vi ste Viktor Kurić i Senka Jelačić, moji mladenci?", ljubazno je upitala.

Senka se zagrcnula kad je čula njegovo prezime i on ju je prostrelio pogledom. "Jesmo.", progunđao je. 

Matičarka ju je pogledala, a onda klimnula glavom. "U redu, imate li svedoke?"

Našao se u neobranom grožđu, na to je skroz zaboravio. "Nemamo, rešili smo da se krišom venčamo, njeni žele veliku svadbu, ali ne i nas dvoje. Možemo li to nekako da rešimo?", upitao je i šarmatno se osmehnuo ženi.

Uzdahnula je i klimnula glavom. "Pokušaću, sačekajte malo.", promrmljala je i izašla iz kancelarije.

"Sad bar znam nešto o tebi."

Pogledao ju je i nacerio joj se. "A to je?"

"Da si perfektan lažov.", zajedljivo je rekla. "I da imaš prezime, pa kako bih rekla..."

Smračio se. "Za koji trenutak ćeš ga ponosno nositi."

Napravila je grimasu. Toga se nije setila kad joj je palo na pamet da mu se naruga. "Mogu i da biram..."

"Ne možeš!", odsekao je i ućutao, jer je u tom trenutku matičarka, sa još dvoje ljudi ušla u sobu. 

"Dobro, sad možemo da nastavimo sa venčanjem.", promrmljala je, a onda ih obuhvatila pogledom. "Pa, dragi moji mladenci, danas smo se okupili ovde, kako bi vas dvoje stupili u brak...." Matičarka je nastavila da priča, a Senka je nasilno gutala suze. Nije baš ovaj dan ovako zamišljala. Umesto u belom kraj voljenog čoveka, ona se nalazila u crnini kraj potpunog stranca. Prokockana, prodata i izdata. "Khm, gospođice..."

Trgla se i osmehnula se ženi. "Oprostite...", promrmljala je, a onda klimnula glavom, kad je shvatila da matičarka očekuje njen odgovor. "Prihvatam.", promrmljala je.

Klimnula je glavom. "U redu. Zadržavate li svoje prezime, uzimate njegove, ili dodajete?"

Pogledala ga je. Iz očiju su mu sevale varnice, kao da su je upozoravale da vodi računa šta radi. Podsmehnula se u sebi. "Zadržavam svoje.", rekla je gledajući ga u oči. Nije joj mogao ništa, šta god da bi joj sad uradio, svakako ne bi moglo biti gore od same činjenice da će ovim potpisom uništiti samu sebe. I sa zadovoljstvom je shvatila da je uspela da ga naljuti. 

"U redu, potpišite ovde." Klimnula je glavom, uzela olovku i potpisala, zatim je to isto učinio i on, a onda i svedoci. "Možete poljubiti mladu."

Pogledao ju je, a onda joj ovio ruku oko struka, privukao je sebi i spustio usne na njene. To je bilo njegovo pravo. Uspela je nekako da natera sebe i uzvrati mu, kako ne bi ispali još veći čudaci ispred ovih ljudi, a onda ga brže bolje završila. "Doviđenja.", promrmljao je, pa je povukao za sobom. "Mislim da sam ti rekao...."

"Možda sam pristala da se udam za tebe, zbog moje sestre, ali isto tako nisam pristala da budem tvoja robinja i neću poput marionete pristati da uradim baš sve što ti kažeš. To neka ti bude jasno.", zarežala je, dok je išla za njim. 

Ušli su u automobil, starovao ga i dao gas. Nepunih petnaestak minuta kasnije su se našli ispred jedne zgrade. Parkirao je automobil, a onda izašao i sačekao je da i sam izađe. Uzeo ju je za ruku i poveo je ka ulazu. Želela je da izvuče ruku iz njegove, ali nije želela da već prvi dan pravi scene pred komšilukom, pa je samo mirno nastavila da kaska za njim. Hladnoća u stanu koja ju je zapljusnula je tačno odgovarala onome što je osećala u ovom trenutku. "Zaboravio sam da ugasim klimu.", promrmljao je, pustio je pa se uputio ka daljinskom, koji je stajao u samom hodniku. 

Senka je nastavila pravo, bila je radoznala da vidi u kakvom stanu živi. Morala je da prizna da su sivo beli tonovi, koji su dominirali u dnevnom boravku bili perfektno uklopljeni. Sobom je dominirala velika bela ugaona garnitura, kraj koje je stajao stakleni stočić, a na njemu je bila samo jedna piksla, sa dva opuška unutra. Prekoputa se nalazio televizor, a u desnom uglu mali šank sa pićem. Sve je bilo lepo, ali tako hladno i sterilno. Primetila je da na policama nema ni jedne porodične fotografije, pa se zapitala šta je sa njegovom porodicom i da li je moguće da mu čak ni do njih nije stalo. Osetila ga je iza sebe, pa se okrenula i pogledala ga. "Lepo je.", promrmljala je i rukom pokazala oko sebe.

Klimnuo je, seo na kauč, a onda joj pokazao rukom da sedne. Prevrnula je očima i sela kraj njega. "Sad ću ti reći neka pravila, koja će od danas važiti i koja ćeš poštovati. Prvo, nikad me ne budiš, osim ako zaista nije pitanje života i smrti. Drugo, nikad me nećeš pitati ni gde idem, niti kad se vraćam..."

"Dakle, to isto važi i za mene?"

"Ne važi. To je sledeće pravilo, ako planiraš da izađeš reći ćeš mi kad ideš, gde i kad se vraćaš. Dalje..."

Podigla je ruku i zaustavila ga. Imala je osećaj da će početi da pišti na uši od muke, ukoliko odmah ne progovori. "Ti bi hteo ceo izveštaj, a da odeš odavde i dođeš kad ti se ćefne? Nema ništa od toga, zaboravi."

"Dalje, onaj tvoj verenik..."

"Nismo završili ni predhodnu tačku."

"Jesmo, ako nećeš da zaključavam vrata, pre nego što odem." Pošto ništa nije odgovrila, pomislio je da se složila sa njim. "Stali smo kod tvog bivšeg verenika. Ne želim da ga vidim ni u ovoj kući, niti blizu tebe. Jasno?"

Klimnula je glavom. Čak i da je to želela, znala je da Kosta neće želeti da je vidi nakon što sazna da se udala. "Oko toga ne moraš da brineš, završili smo juče.", promrmljala je.

Klimnuo je. "Odlično, svakako i nije bio za tebe, deluje nekako obično.", progunđao je. 

Bledo ga je pogledala. "Zato si ti za mene?", zajedljivo je upitala.

Nasmejao se. "Ja sam za svaku, dušo.", arogantno je rekao. "Kako god, smatram da ova pravila nisu komplikovana, sve ostalo ti je dozvoljeno. I da, tvoju mlađu sestru uvek možeš dovesti ovde, ima gostinjska soba, ali samo nju.", dodao je kad ga je pogledala.

Ako bi bila iskrena, ovo nije očekivala. Primetila je da na njene roditelje gleda sa gađenjem, pa je pretpostavljala da neće ni njenu sestru hteti ovde. "Hvala.", promumlala je. 

"Nema na čemu. Spavaćeš u mojoj sobi i u mom krevetu, to se podrazumeva."

"Spavaću, ali samo to."

Prevrnuo je očima. "Za sada.", mirno je rekao, a onda pogledao na sat. "Moram da idem. Ponašaj se kao u svojoj kući, u stvari ovo od danas to i jeste. Vidimo se kasnije.", progunđao je, a onda u roku od nekoliko trenutaka nestao iz stana.

Duboko je uzdahnula, a onda krenula ka jednoj od spavaćih soba, njegovoj rekla bi po njegovom mirisu koji joj je zaparao nosnice. Radoznalo je zavirila unutra, veliki krevet, orman i dva noćna stočića su se jedino nalazili tu. Svidelo joj se to. Volela je i sama taj minimalizam. Isto je to našla i u drugoj sobi, dok je kupatilo bilo prostrano, ali samo sa tuš kabinom, umivaonikom, wc šoljom i veš mašinom. Uzdahnula je. Svakao joj neće dugo trebati da se navikne da živi u ovakvom stanu, što nije važilo i za život sa njenim namćorastim "suprugom". Predosećala je pakao, za obe strane i samo se nadala da će izdržati sve što je dolazilo.

I veliki pozdrav za DanijelaMihajlovicEx i @NatasaCurc, kao i za ceo njihov admin tim.