Sedeo je pijan za kockarskim stolom i gledao u mlađeg muškarca preko puta sebe. "Nemaš više ništa da ponudiš?", upitao ga je.

Tu noć je izgubio više nego bilo kad. Nije ga htela ni karta ni kocka tu noć. Nije znao šta bi mu još ponudio, osim kuće, u kojoj je živeo sa dve ćerke i ženom. "Imam kuću.", pijano je promrmljao.

Muškarac preko puta njega ga je pogledao. Nije bio milostiv, kocka i prevra su bili njegov način zarade i uopšte ga nije zanimalo što će sutra ovaj čovek, sa svojom porodicom ostati na ulici. Klimnuo je glavom. "Onda deli, čoveče."

Uzeo je karte sa stola i počeo drhtavim rukama da ih meša. Uzbuđenje koje bi osetio svaki put kad bi uzeo špil u ruke, nije moglo da se meri ni sa čim više. Čak ni sama dobijena partija mu nije izazivala toliko jak osećaj uzbuđenja i euforije. Promešao je karte, podelio ih i partija je počela. Ponovo ga karte nisu htele, ponovo je čovek preko puta njega imao više sreće. "Nemam više ništa.", poraženo je rekao, kad je izgubio i poslednju partiju.

Iskusan kockar i prevarant u mlađem čoveku mu je poverovao. Sve u životu je stekao oslanjajući se na instikt, prevaru i pažljivom biranju žrtava. Za ovog čoveka je odmah shvatio da je odlična meta. Ne previše bogat, ali od ovakvih je uvek uzimao mnogo više, nego od bogataša. Za razliku od njih, ovi pravi kockari su uvek išli na sve ili ništa, a uz njegovo znanje, uvek bi na kraju ostali bez ičega. Klimnuo je glavom i ustao od stola. "Laku noć, želim Vam ugodan ostatak večeri. Mom prijatelju ćete ostaviti adresu kuće, pa ćemo se videti sutra ujutru, kako bismo završili pojedinosti.", progunđao je, klimnuo još jednom glavom i otišao.

Stariji muškarac je par sekundi izgubljeno gledao za njim, a onda izdiktirao adresu, okrenuo se i otišao. Uskoro je uz tresak vratima ušao u kuću. Nije s' namerom lupio, imao je stotine mana i poroka, ali nikad nije bio agresivan prema svojim ukućanima. Njegova žena je čula kad je došao, pa brže bolje ustala, kako bi mu pomogla. Ma koliko mana imao, još uvek je bio bolji od mnogih iz njihove okoline. Zatekla ga je kako sedi na svom mestu za stolom i očajno gleda u jednu tačku. Duboko je uzdahnula, ovo je bila tako poznata scena. Prekasno je shvatila da je njen muž toliko zaglibio. Na početku je mislila sa mu je to samo jedna razonoda i bila je zahvalna što mu je jedini porok da  ponekad ode u kockarnicu. Ubrzo je to preraslo u pravu zavisnost i, da ona nije išla ds čisti stanove po gradu, verovatno bi njene kćeri i ona bile gladne, gole i bose. Ovako su barem imale sigurnu hranu, a kad bi bilo više posla i materijal, kako bi im skrojila po neku suknjicu i majčicu. Zimi bi se snalazila, poneke gospođe su imale i ćerke njihovih godina, pa bi probrala što valja od onoga što bi one spremile za bacanje i ponela svojoj deci. Jedino što ju je tešilo, bilo je to da je starija pre dva meseca završila frizersku školu i da je aktivno tražila posao, pa se zdušno nadala da će uskoro i ona početi da donosi novac u kuću. Prišla je mužu, pa sela do njega i spustila ruku na njegovu. "Koliko si izgubio ovog puta?", tiho je upitala.

"Sve."

Uzdahnula je. Nije znala zašto je uopšte i pitala, svaki put je odgovor bio isti. "Preživećemo i ovaj mesec.", promrmljala je. Iste rečenice, isti osećaj izneverene nade i ogromne tuge.

"Ne znam kako ćemo. Izgubio sam i kuću.", promrmljao je.

Žena ga je razgoračeno pogledala. Nije mogla da veruje u to što je rekao. Ne, sigurno se šali, nemoguće da je izgubio jedino što su imali. "Šališ se, Miroljube, zar ne?"

Očajno je odmahnuo glavom. "Ne, došao je za naš sto i tražio da nam se pridruži. Uskoro su počeli da odustaju, osim mene. Bio je veliki ulog, a pošto me celu noć nije htelo, bio sam ubeđen da ću u zadnjoj ruci sve uzeti i povratiti izgubljeno. Izdala me je sreća i tu poslednju ruku."

"Izdala te je pamet, Miroljube, a ne sreća! Neću mu dozvoliti da uzme našu muku, po bilo koju cenu.", zasiktala je, a onda ustala, prezrivo pogledala muža, pa otišla ljutito u sobu. Ne može im uzeti ništa, u to je bila sigurna, osim usmenog dogovora, nije imao ništa, pa im zakonski nije mogao ništa, makar je toliko znala.

Bilo je prošlo deset sledećeg jutra, kad se crni mercedes parkirao ispred male kućice. Muškarac je izašao iz automobila, a onda odmerio kućicu. Pa, kuća i nije imala neku vrednost, ali plac na kojoj se nalazila imao je veliku vrednost. Pa, bila je sinoć dobra noć, pomislio je. Ušao je na malu kapiju, prošao kroz cvetno dvorište, a onda pozvonio na vrata. Malo je falilo da sedne na dupe od iznenađenja, kad je ugledao devojku koja mu je otvorila vrata. Srednje visine, duge talasaste svetlo-braon kose, neobično ljubičastih očiju i punih usana, bila je njegova zamisao boginje. Osmehnula mu se. "Dobar dan, izvolite?"

"Došao sam kod Miroljuba Ilića."

Klimnula je. "Tata, traži te...", krenula je, a onda ga pogledala.

"Viktor Maričić. Sinoć smo bili zajedno."

Devojka ga je pogledala, a onda klimnula glavom i otvorila širom vrata. "Uđite.", promrmljala je.

Ušao je unutra, a onda pogledao po kući. Bilo je čisto i uredno, iako je nemaština bila i više očigledna. "Dobar dan, gospodine.", Miroljub se pojavio, a onda mu pružio ruku.

Viktor je prihvatio njegovu ruku. "Dobar dan, Miroljube."

"Sedite. Senka, stavi kafu, a onda idi i pomozi majci i sestri da se spakuju. Ne brinite, gospodine, uskoro ćemo izaći."

Senka je skuvala kafu za oca i Viktora, a onda je donela za sto i stavila. "Treba li još nešto, tata?", tiho je upitala.

Odmahnuo je glavom. "Idi.", promrmljao je.

Klimnula je glavom i otišla, a Viktor je pogledao u Miroljuba. "Imam predlog za Vas, Miroljube, ako ga prihvatite, možete zadržati kuću."

Miroljub ga je iznenađeno pogledao. "Kakav predlog?", zbunjeno je upitao.

"Vaša ćerka će se udati za mene, a kuća ostaje Vaša."

Čovek je zatreptao. "Ne znam, gospodine, iznenadili ste me. Morao bih da porazgovaram sa ženom i ćerkom.", promucao je.

Viktor je klimnuo, a onda ustao. "Nadam se da će Vam biti dovoljno vreman do sutra ujutru?"

Klimnuo je. "Biće."

"Odlično, doći ću u isto vreme. Doviđenja.", promrmljao je, a onda izašao iz kuće, a vrlo brzo je i mercedes nestao iz Miroljubovog video kruga.

Duboko je uzdahnuo, ako njegova žena i kći pristanu, biće spašeni i neće ostati na ulici.