Sedela je u na krevetu i nije znala da li bi se ljutila, ili brinula. Sve što je želela bilo je da ga vidi na vratima te sobe, a posle će da odluči da li je ljuta, ili ne. Začula je ulazna vrata, a odmah zatim i kako neko skida stolicu sa vrata njene sobe. Znala je da je on, mogla je čak i kroz zatvorena vrata da oseti njegov miris. Skočila je sa kreveta i bacila mu se oko vrata. "U redu je, tu sam.", nežno je rekao i jako joj uzvratio zagrljaj. 

Odvojila se od njega, pogledala ga, a onda mu udarila jak šamar. "Nikad više nemoj da si mi ovo uradio, nikad!", zasiktala je, na rubu plača. Laknulo joj je što je najzad tu, ali ju je tek u ovom trenutku stigao sav očaj koji je osećala. 

Protrljao je obraz, a onda je povukao k' sebi i grubo spustio usne na njene. Zagrlila ga je i uzvratila mu isto tako grub poljubac. Podigao je na sebe, a onda je poneo ka krevetu. Nežno ju je spustio na krevet i legao preko nje. "Imaš jaku ruku.", nasmejano je rekao kad joj je pustio usne i spustio čelo na njeno.

Uzdahnula je. "Žao mi je, ali bila sam toliko ljuta. Izvini. Šta se desilo?"

Pogledao ju je. Morao joj je reći istinu, nije želeo da sazna od bilo koga drugog. "Želeo je da "razgovara" sa tobom u nekoj napuštenoj straćari. Kad sam shvatio zašto te je želeo tamo, izgubio sam kontrolu. Ostavio sam ga onesvešćenog.", promrmljao je. 

Senka ga je zabrinuto pogledala. "Šta ćemo uraditi ako te prijavi policiji?"

Bledo ju je pogledao. "Mogao sam da ga ubijem, koliki sam bes osećao, a tebe brine šta ćemo ako me prijavi policiji?"

Slegnula je ramenima. "Briga me za njega, Viktore. Možemo reći da si celu noć bio sa mnom. I da nigde nisi izlazio."

"Lagala bi za mene?"

Slegnula je ramenima. "Mislim da bi i ti uradio isto za mene.", promrmljala je. Nije želela da mu kaže da ne samo da bi lagala za njega, već bi uradila bilo šta što bi bilo potrebno, kako bi mu pomogla i kako bi ostao uz nju. 

Osmehnuo se. Osetio je da bi imala mnogo toga da kaže još, ali je znao da mora da joj da prostora i sačeka da mu sama prizna ono što je toliko želeo da čuje. Nežno ju je pomilovao po obrazu, a onda spustio usne na njene i željno je poljubio. "I mnogo više.", promuklo je promrmljao, pa nastavio da je ljubi. Uzvraćala mu je poljupce i zagrljaje, izvijajući telo ka njegovim rukama, koje su nemirno lutale po njenom telu. Vodili su ljubav do dugo u noć. "Neću dozvoliti da lažeš za mene i uvlačiš se u probleme.", promrmljao je, dok mu je ležala na grudima, troma i zdovoljena do maksimuma.

Prevrnula je očima. "Mislim da te nisam pitala da li ćeš mi dopustiti, ili nećeš, Viktore."

Uzdahnuo je. "Senka..."

"Završili smo priču o tome.", promrmljala je. "Javila sam Dadi da sutra neću doći i da mi nije dobro."

Namrštio se. Nikada do sada nije izbegavala posao. Podigao joj je glavu i pogledao je u oči. "Ako se plašiš, ići ću sa tobom i neću mrdnuti iz salona dok ne završiš smenu."

Prasnula je u smeh, približila mu se i slatko ga poljubila. "Ovo veče je bilo previše za mene, Viktore, samo želim da ostanem kući, ne plašim se."

Uzvratio joj je poljubac, a onda je ponovo legla na njegove grudi i sklopila oči. Nasmešio se i pomazio je po kosi. Probudilo ih je zvono na vratima. Senka se protegla, pa pogledala u Viktora. "Spavaj, ja ću."

Klimnula je glavom, poljubio ju je, pa ustao iz kreveta, na brzinu navukao bokserice i majicu, pa se uputio ka vratima, kad se ponovo oglasilo zvono. "Gde mi je ćerka?"

Malo je falilo da prevrne očima kad je ugledao njenu majku na vratima. "Spava, šta želite?", gunđavo je upitao. Bilo mu je previše rano za ovo.

"Želim da je vidim, ona mora da sazna sa kakvim monstrumom živi, mora..."

U tom trenutku se Senka pojavila na vratima. "Šta se dešava, mama, zaboga kad si došla u ovo doba?", gunđavo je upitala.

"Moraš odmah da pođeš sa mnom, Senka. Ne smeš više ni jedan minut da ostaneš u ovom stanu i sa ovim čovekom."

Senka ju je bledo pogledala, a onda pogledala u Viktora. "Šta se desilo?", zbunjeno je upitala.

Slegnuo je ramenima. "Želi da ti kaže sa kakvim monstrumom živiš.", promrmljao je.

Uzdahnula je. Uhvatila ju je panika, mora da im je Kosta sve rekao i da će uskoro doći sa sve policijom ovde. "Možeš li mi reći o čemu se radi?", mirno je upitala, uprkos svom nemiru koji je osećala.

"Jutros su našli Kostu, prebijenog i onesvešćenog nedaleko od grada. U komi je."

"Kakve veze imamo mi sa tim, mama?"

"Videla sam kakav nekontrolisan bes poseduje taj čovek, to nije mogao niko drugi da uradi osim njega.", rekla je i uperila prst ka Viktoru.

Senka je prevrnula očima. "Ne znam samo kad bi on to mogao da uradi, kad smo od juče ujutru zajedno. Došla si na pogrešnu adresu. Moj muž nije to uradio. Doviđenja.", progunđala je i zalupila joj vrata ispred nosa. "To ćemo reći i policiji, ako dođe.", promrmljala je kad je ušla u kuhinju i stavila im kafu.

Prišao joj je, zagrlio je oko struka i poljubio je u vrat. "Bićemo u gadnoj nevolji, ako shvate da si lagala. Poslušaj me, dušo, reći ćemo im istinu i onda ćemo se obratiti advokatu."

Okrenula se ka njemu i odmahnula glavom. "Ne, nećemo. Ne želim da završiš u zatvoru."

Pomilovao ju je po obrazu. "Kad se probudi, svakako će reći ko ga je napao, Senka. Samo ćeš i ti imati problema."

Nervozno je prošla rukom kroz kosu. "Trebalo je da zovemo policiju, nije trebalo ti da ideš tamo.", procvilela je.

Obuhvatio joj je lice rukama. "Smiri se, pozvaću advokata i videćemo šta će nam on reći."

"Šta ako on ode u policiju?"

Nasmejao se. "Ne brini, neće. Prvo, dobro ga plaćam, a drugo, spasao sam mu guzicu, kad su hteli da ga kamatari iz kazina ubiju. Siguran sam da se neće usuditi da me prijavi, još im duguje.", progunđao je.

Klimnula je glavom i uzdahnula. Imala je osećaj da će joj mozak eksplodirati i pretvoriti se u kašu. "U redu.", promucala je.

Zakuvala je kafu, donela je za sto i krenula da sedne na svoju stolicu, kad ju je povukao u krila. "Nemoj da si toliko zabrinuta, biće sve u redu.", tiho je rekao, a onda je nežno poljubio.

Spustila je čelo na njegovo i klimnula glavom. "Nadam se da si u pravu."

Osmehnuo se, dohvatio telefon sa stola, pa okrenuo neki broj. "Molim?"

"Mitrov, šta ima?"

"O, Viktore, kako si, nadam se da je sve u redu?"

"I jeste i nije. Možemo li da se nađemo."

"Samo reci kad."

"Za sat vremena, u tvojoj kancelariji?" 

"U redu, čekam te.", promrmljao je i spustio slušalicu. 

Izvio je obrvu kad je video da ga namršteno gleda. "U čemu je problem?", zbunjeno je upitao.

"Za sat vremena? Za toliko može policija da dođe ovde i odvede te."

Nasmejao se. "Krećemo odmah, dušo. Njegova kancelarija je u Novom Sadu.", nasmejano je rekao.

Klimnula je glavom, ustala sa njega, a onda ga povukla za sobom ka njihovoj sobi. "Onda hajde da se oblačimo.", promrmljala je i otvorila svoj orman. Uzela je farmerke i majicu, na brzinu se obukla i pogledala ga. "Pobogu, oblači se, šta čekaš?", zapanjeno je upitala kad je videla da samo stoji oslonjen na zid i posmatra je.

Nasmejao se, prišao joj, pa je povukao ka sebi i strastveno je poljubio. "Za dva minuta sam gotov, ali sam želeo da te gledam dok se oblačiš. Nemoj da si takva, možda ću godine provesti u zatvoru, koristim priliku.", rekao je smejući se.

Udarila ga je po grudima. "Nisi ni najmanje smešan i zanimljiv, oblači se.", zarežala je. Ona nije smela ni da pomisli da će on na bilo koji način otići daleko od nje, a kamo li u zatvor. I ni najmanje joj nije bilo smešno to što je rekao.

Uzdahnuo je, na brzinu se obukao, a onda je povukao za sobom i uskoro su bili na putu za Novi Sad. Pogledao ju je. Sedela je kraj njega na suvozačevom sedištu i zamišljeno gledala kroz prozor. Video je zabrinutost na njenom licu, spustio je šaku na njenu i ona se trgla, pa ga pogledala. "Ne brini, biće sve u redu, obećavam.", tiho je rekao.

Klimnula je glavom, pa mu uzvratila stisak. "Nadam se da si u pravu.", prošaputala je. 

Nasmešio se i podigao njenu šaku do svojih usana, pa je slatko poljubio. Bilo mu je žao da je gleda ovako zabrinutu i neraspoloženu, ali mu je srce bilo puno. Ona je brinula za njega, njoj je bilo stalo do njega. Po prvi put je neko bio spreman da laže zbog njega i da brine za njega. Uskoro su bili ispred advokatske kancelarije, pogledao ju je, namignuo joj, a onda izašao iz automobila i sačekao nju da izađe. Uzeo ju je za ruku, pa je poveo unutra. "Zdravo  Mitrov."

Muškarac srednjih godina, crn, visok i ružnjikav je ustao, pa se srdačno pozdravio sa Viktorom. "Dobro došao, Viktore. Ko je mlada dama?", radoznalo je upitao, zagledajući u Senku.

Viktor se nasmejao. "Moja žena, Senka. Senka, moj advokat Mitrov."

"Drago mi je, Senka. Sedite i da čujem šta se događa? Ti nikad nisi dolazio bez potrebe."

Viktor je uzdahnuo i pogledao u Senku. Znao je da mora da bude iskren prema Mitrovu, ali mu se nije sviđalo što mora bilo kome da priča o tome šta joj je njen otac napravio. "Senka i ja smo imali malo čudno upoznavanje, Mitrov. Igrao sam sa njenim ocem tu noć u kazinu i uzeo sam mu čak i  kuću. Sledeći dan sam došao kod njih da vidim šta sam to osvojio, a onda sam ugledao Senku. Dao dam mu ponudu da mu ostavim kuću, a da mi da Senku.", promrmljao je.

Mitrov ga je bledo pogledao. "Pristao je?"

Odmahnuo je. "Igrali smo još tri partije i ona je pripala meni."

Mitrov nije mogao da veruje u ono što je čuo. Prvo, kao ocu mu je bilo nepojmivo da je neko pristao da prokocka svoje dete, kako bi obezbedio sebe. Drugo, devojka kraj Viktora uopšte nije delovala kao da je protiv svoje volje sa njim. "Dobro i?"

"Zbližili smo se i postali smo pravi bračni par, ali... Senka je bila verena pre nego što se udala za mene. Juče je pokušao da je namami u zamku i da je siluje, ali..."

"Jel živ?", Mitrov je upitao. Dovoljno je poznavao Viktora i znao je da će učiniti sve da zaštiti onog ko mu ikako pomogne, nije smeo ni da pomisli na šta je spreman da bi odbranio sopstvenu ženu.

"U komi je."

Čovek je klimnuo glavom. "Da li te je video? Da li bilo ko osim njega zna da si bio sa njim?"

"Još jedan čovek, ali on neće progovoriti. Prvo, pristao je da mi otme ženu i odvede je njemu za pare. Drugo, obećao sam mu duplo, da bi lečio dete, ako me odvede njemu."

"Mhm, u redu. Ovako ćemo, za sada nećete otići u policiju, sve dok oni ne dođu kod vas. Tad ćete pozvati mene, a ja ću povući neke veze i sredićemo to. Znaš da bar meni nije problem da bilo šta rešim, ukoliko imaš love, a ti je imaš."

Viktor se nasmejao. "Znam, ali sam morao da je dovedem kako bi je umirio. Već me vidi zatvorenog u nekoj ćeliji.", rekao je smejući i zaradio Senkin ljutit pogled. Ona nije videla u tome ništa smešno, šta više već je sebe videla kako mu svake nedelje ide u posetu i gleda ga zatvorenog.

Mitrov se nasmejao njenom izrazu lica. "Ne brinite, gospođo. Možda nisam najbolji kockar, ali sam jedan od najboljih advokata u zemlji. Vaš muž neće završiti u zatvoru."

Uzdahnula je i klimnula glavom. "U redu, nadam se da ste u pravu.", progunđala je.

Nasmejao se. "Verujte mi da jesam. Ima li još nešto što treba da znam?"

Viktor je slegnuo ramenima. "Ništa, to je sve."

"Odlično. Samo uradite onako kako sam vam rekao i prepustite sve meni, Viktore."

Viktor je klimnuo glavom i ustao. "U redu, vidimo se onda.", promrmljao je i pružio ruku Senki. "Idemo li, želim da ti pokažem Novi Sad?"

Uzdahnula je. "Idemo.", promumlala je, spustila ruku u njegovu i ustala. Pozdravili su se sa advokatom, a onda krenuli van. Video je da je i dalje zabrinuta i uznemirena, pa je rešio da da sve od sebe kako bi joj skrenuo misli i naterao je da uživa sa njim.