Protegla se i pogledala u muškarca kraj sebe. Još uvek je spavao čvrstim snom, ali je znala da će se probuditi čim oseti da je nema kraj njega. Polako je ustala, a onda krenula ka kuhinji. Stavila je kafu, zatim se na brzinu istuširala, a onda se vratila i zakuvala je. Namrštila se kad Viktor ni tad nije došao. Ustala je sa stolice i uputila se ka sobi. Tiho je ušla unutra, pa zabrinuto spustila šaku na njegovo čelo. Najednom ju je zgrabio za ruku, vrisnula je, a već u sledećem trenutku ležala ispod njega, smejući se kao da je luda. "Znao sam da ćeš doći, malo ti je duže trebalo, mislio sam da ćeš ranije primetiti da nisam došao."

Zagrlila ga je oko vrata, pa ga slatko poljubila. "Primetila sam, ali sam mislila da si se uspavao. Hajde, idemo da pijemo kafu."

Prevrnuo je očima. "Da mi se pila kafa, došao bih tamo. Uletela si u moju zamku i sada te ne puštam.", promrmljao je i spustio usne na njene. 

Uspela je nekako da ga odgurne od sebe, nakon dugog poljupca. "Moram na posao.", zadihano je rekla.

Prevrnuo je očima. "Koliko znam, postala si mu desna ruka, može da ti progleda kroz prste.", mrmljao je, dok joj je zaligivao usne svojim.

Uzvraćala mu je poljupce. "Šta da mu kažem, zbog čega kasnim?", nasmejano je upitala.

"Kasniš jer sam te ja zadržao. Neće ti ništa reći."

Osmehnula se, a onda ga zagrlila oko vrata, pa ga strastveno poljubila. Želela je samo da ga poljubi, kako bi je pustio da ide, ali se taj poljubac pretvorio u drugi, a odmah zatim i u rano-jutarnji seks. "Kasnim više od sat vremena, a još uvek nisam popila kafu, niti sam obučena.", promrmljala je, dok je lenjo ležala preko njega i čupkala mu dlačice na grudima.

Mazio ju je po leđima i gledao u plafon. "Ne moraš ni da ideš, tako neće ispasti da kasniš.", promrmljao je.

Nasmejala se. "I da dobijem otkaz.", progunđala je.

"Nije smak sveta, otvoriću ti tvoj salon, gde ćeš moći da radiš onda kad tebi odgovara."

Podigla je glavu i pogledala ga. "A to je, kad? Ti si noćna ptica, ali ne verujem da bi imala mnogo mušterija da radim noću, dok si ti odsutan."

Prasnuo je u smeh. "Nisam ni mislio tad, dušo, već da ideš u salon po zakazivanju, onda kad tebi odgovara."

Uzdahnula je. Njoj se ta ideja sviđala, ali joj se sviđalo i to da radi u Dadinom kolektivu. Devojke su bile divne, a po prvi put nije bila šikanirana, niti odvajana od ostatka ekipe. "Ne znam, Viktore. Sviđa mi se tamo u salonu. Svi su super, radi se opušteno, uvek su svi nasmejani i..."

Klimnuo je glavom. Razumeo ju je, iako je pomalo bio ljubomoran na to što njena sva pažnja nije usmerena samo i isključivo na njega. Slatko ju je poljubio. "Razumem. Hajde, idi i oblači se, ja ću nam skuvati kafu, a onda ću te odbaciti do salona i objasniti Dadi zašto kasniš.", nežno je rekao.

Zaklimala je glavom, uzvratila mu poljubac, a onda skočila sa kreveta i otrčala u kupatilo kako bi se ponovo malo istuširala i obukla. Osmehnuo se kad ju je ugledao u crnim farmerkama i beloj majičici. Bila je najlepš, čak i tako jednostavno obučena. "Šta ti je?"

Pokazao joj je prstom da mu priđe, a onda je privukao sebi i strastveno je poljubio. "Prelepa si."

Nasmejala se i uzvratila mu poljubac, a onda sela na stolicu preko puta njega. "Hvala.", promrmljala je. "Šta planiraš danas?"

Slegnuo je ramenima. Stvarno, od kako je ona došla u njegov život, nikad nije imao planove za taj dan, većinom nije znao šta će od sebe u praznom stanu, pa bi otišao po nju na posao, uvek sa kvalitetnim izgovorom, kako ne bi primetila da on u stvari ne može više bez nje da zamisli dan, a ne život. "Zar nisi spomenula da bi trebala da odeš kod Nine?"

Klimnula je. "Jesam, ali ne misliš valjda...", samo što je krenula zazvonio je telefon. Viktor se namrštio, fiksni telefon mu nije zvonio zadnjih godinu dana, minimalno. Ustao je, pa otišao do telefona. "Molim?", javio se, a onda je sa nekim ozboljno razgovarao, rekao da stižu, pa spustio slušalicu.

"Šta ti je? Loše vesti?"

Uzdahnuo je. "Nina im je dala tvoj broj telefona, onesvestila se u školi i sad je kod doktora."

Klimnula je glavom i ustala. "Hoćemo li onda da krenemo?"

Pogurao ju je ka vratima. Ništa mu nije bilo jasno. Shvatio je do sada da Senka nije žena koja će dizati paniku, ali nije očekivao ni ovakvu mirnu reakciju. "Senka..."

"Gladna je, kad bude jela biće dobro. Prošla sam kroz to.", tiho je rekla.

Viktor je stegao vilicu i klimnuo glavom. Kad god bi pomislio da ti ljudi ne mogu više da mu se gade, dogodi se ovo i on shvati da može. Mnogo više. "Traži ćeš od majke da ostane par dana ovde, dok se ne oporavi."

Pogledala ga je. "Šta ću za posao, jebote?"

"To prepusti meni, dušo. Ako ne bude imao razumevanja za ovo...", progunđao je i slegnuo ramenima.

Uzdahnula je i klimnula glavom. "U pravu si, Nina je sad najvažnija. Samo..." Izvio je obrvu. "Ne mogu da veruje, ja i dalje ne mogu da verujem da su oni dozvolili da ona bude gladna toliko da je pala u nesvest. Misliš li da mogu nešto da učinim?"

"Misliš da je dovedeš nama?"

Pocrvenela je i spustila pogled, pa klimnula glavom. "Znam da to sigurno nije bilo u tvojim zamislima o našem životu, ali..."

"U stavri i jeste. Samo sam čekao da me pitaš, Senka. Još od one posete zoo vrtu. Malo sam se raspitao i sve dok Nina nije ugrožena, mi ne možemo ništa, osim ako ti oni sami ne budu dali dete."

Gledala ga je i treptala, ni sama ne verujući svojim ušima. Nije mogla da veruje da se on raspitivao da bi doveo njenu sestru kod njih i izvukao je iz bede. "Znaš i sam da nam neće dati Ninu, Viktore. Hvala ti, ja..."

"To si uradila sad prvi i zadnji put, Senka. Ne tražim od tebe zahvalnost, niti imaš zbog čega da mi se zahvaljuješ. To je najjvažnije pravilo od svih, u redu?"

Osmehnula se i klimnula glavom. "U redu.", promrmljala je. Uzvratio joj je osmeh, a onda nastavio da vozi dalje. Uskoro su bili u bolničkom hodniku, čekajući da ih doktor primi. "Dobar dan, gospođice, vi ste Ninina sestra?"

Klimnula je glavom. "Da, mogu li da je vidim, doktorka?"

"Za par minuta, prvo bih volela da porazgovaram sa Vama, ako to nije problem?"

"Naravno da nije.", promrmljala je i krenula za doktorkom. 

Doktorka ju je pogledala i pokazala rukom na fotelju, koja je stajala prekoputa njene. Senka je sela. "Krvna slika Vaše sestre je izuzetno loša, zadržaćemo je par dana na ispitivanju, ali odmah mogu da Vam da ona mora mnogo bolje da se hrani. Premršava je za svoje godine, kao i za svoju visinu. Plašim se da će se vrlo brzo razboleti, ukoliko nastavi ovako."

Senka je klimnula glavom. I sama je toga bila svesna. Nije znala šta je nju sačuvalo od bolesti, ali se plašila da njena sestra neće biti te sreće. "Ne brinite, gospođo, ja ću se pobrinuti za to. Vaše je samo da kažete šta njoj treba i ja ću joj sve to pružiti."

Doktorka je klimnula glavom. "Prvo, trebaće joj podrška psihologa, poremećaj koji ona ima..."

Senka je podigla ruku. "Sačekajte, kakav poremećaj?", zbunjeno je upitala. Nikada nije čula da Nina ima ikakav poremećaj.

Žena ju je pogledala. "Čudno da Vi za to ne znate, Nina mi je rekla da njeni roditelji znaju i da se trude da joj pomognu, ali da ona krišom baca hranu i ne želi da jede..."

Senka je prokuvala od besa istog trenutka. "Pobogu! Ona nema nikakav problem sa ishranom, doktorka i ne treba joj pomoć psihologa, već meni treba pomoć "Centra za socijalni rad". Otac alkoholičar i kockar, majka nam je... Pa, trudi se, ali očigledno ne dovoljno. Dok sam bila tamo ja sam se bar trudila da ona uvek ima obrok. Bar jedan, ali od kako sam otišla..."

Doktorka je uzdahnula. Nije joj prvi put da se u svojoj karijeri sretala sa ovakvim slučajevima zanemarivanja deteta. "Razumem. Vi ste udati?"

Klimnula je glavom. "Da, gospođo."

"Ako bih pozvala centar i prijavila im, nastale bi komplikacije, zašto ne biste Vi razgovarali sa roditeljima da Vam dozvole da vodite računa o sestri, bar dok se ne oporavi. Pokušajte da im objasnite u kakvom se stanju ona nalazi i šta je najbolje za nju."

Senka je uzdahnula. "Pokušaću, ali sam u poslednje vreme u lošim odnosima sa oboma, nešto čisto sumnjam da će mi dozvoliti.", progunđala je.

Žena je klimnula glavom. Očigledno da ti ljudi i nisu pri zdravoj pameti, čim su do ove mere zanimarili mlađu kći. "Probajte dok je Nina ovde. Ništa ne gubite, a ako ne budu pristali, ja ću zvati službu. Može?"

Senka se osmehnula i klimnula. "Hvala Vam, doktorka. Kad ću moći da je vidim?"

Uzvratila joj je osmeh. Ova devojka joj se svidela odmah, zbog njene iskrenosti i otvorenosti. "Nema na čemu, to je moja obaveza. Hajde, krenite za mnom, vidim da ste nestrpljivi da vidite sestru.", promrmljala je, ustala i krenula ka vratima.

Ispred ih je sačekao Viktor, uzela ga je za ruku i povela ga za doktorkom bez i jedne reči. Srce ju je zabolelo kad ju je ugledala bledu i iznemoglu na krevetu, kako leži i prima infuziju. Pritrčala je krevetu, pa sela i obema rukama uhvatila njenu malenu rukicu. "Kako se osećaš?"

"Dobro sam, seko. Dokrorka je htela da zove tatu i mamu, ali sam joj dala tvoj broj telefona. Nadam se da se ne ljutiš?"

Senka se osmehnula, nagnula se i poljubila je u čelo. "Naravno da se ne ljutim. Slušaj me, ovde ostaješ par dana, ali kad izađeš, vodim te kod mene i Viktora."

Malena je zabrinuto pogledala u Viktora. "Ne želim da smetam."

Seo je do Senke, pa je pogledao. "Ne smetaš, imao sam i ja brata o kome sam vodio računa, naravno da će sada Senka o tebi."

"Šta se desilo sa bratom?"

Slegnuo je ramenima. "Duga priča."

"Zašto si slagala doktorku?", Senka je ljutito upitala, pokušavajući da skrene Ninu sa teme koja je bolela Viktora.

"Da sam rekla zvali bi centar, seko, a sećaš se šta je majka rekla."

Senka je uzdahnula. I sama je znala sve majkine priče, a u stvari tek sad je shvatala da bi in svugdr bilo bolje, osim sa njima. "U redu, ali ću ja odavde otići kući i zahtevati da se Viktor i ja brinemo o tebi, bar dok se nešto ne promeni, ako se promeni."

Nina se osmehnula. Kad bi bila iskrena, jedva je čekala da dođe kod sestre i Viktora. Ne samo što joj je sestra nedostajala, već i zato što je znala da kod njih uvek ima hrane i da je više neće boleti stomak od gladi. "Volela bih to."

Senka se nasmejala. "Znam da bi, ali da bi mogla da dođeš kod nas, moraš da slušaš doktore. Ostaćeš neko vreme ovde, par dana, žele da se uvere da si zdrava i da se nećeš razboleti, posle toga ideš kod mene."

Nina je poslušno klimnula glavom. Nije joj se ostajalo u bolnici, ali znala je da nema izbora i da tako mora. "U redu, Senči."

Osmehnula joj se, nagla se nad nju, pa je poljubila i zagrlila, a onda ustala sa kreveta i pogledala je. "Budi dobra i nemoj da brineš, sutra ću opet doći.", promrmljala je, još jednom je poljubila, a onda uzela Viktora za ruku i povela ga van. "Kako znam i umem, ona ide sa nama odavde, Viktore. Nije samo što se onesvestila, već je počela i da laže za njih i prikriva ih."

Viktor je uzdahnuo i privio je uz sebe, pa je poljubio u slepoočnicu. "Ona je još dete, Senka. Plaši se, ne zna da je oni uništavaju i ne želi da je odvoje od njih. Osim ako to nije kod tebe, što je i normalno.", promrmljao je.

"Svesna sam ja toga, Viktore. Misliš da ću uspeti?"

Slegnuo je ramenima. "Ne mislim, znam, ja ću razgovarati sa njima.", arogantno je rekao.

Ušli su u automobil, startovao ga, a onda su se uputili ka njenim roditeljima. Nije znala kako će Viktor nagovoriti njene da im daju Ninu, ali je nije ni bilo briga, sve što je želela bilo je da njena sestra dođe kod nje i bude na sigurnom.