Jedan za drugim dani su prolazili, a Senka više nije mogla da zamisli dan, a da on ne počne sa pogledom na usnulog Viktora. Nije znala kako, ali bi uvek osetio kad se polako izvuče iz kreveta i krenuo bi za njom. "Zašto ne spavaš, kasno si noćas došao?", to jutro ga je upitala dok im je kuvala kafu. Počela je i ona da je pije uz njega.

Zagrlio je sa leđa i nežno je poljubio u vrat. "Vratiću se u krevet kad te ispratim. Nije zanimljivo sam piti kafu.", progunđao je.

Okrenula se ka njemu kad je skuvala kafu, a onda ga poljubila, pa ga lagano odgurnula od sebe i ponela kafe za sto. "Mislim da si do pre mesec dana i živeo sam. Ili su neke čekale jutro ovde?", radoznalo i prividno mirno je upitala, a bila je sve samo ne mirna. Nije mogla da zamisli neku drugu kako pije kafu sa njim, kao ona.

Nasmejao se, dohvatio joj ruku, a onda je slatko poljubio. "Verovala ili ne, pre tebe ni jedna žena nikad nije ušla u ovaj stan."

"Ni jedna?"

Odmahnuo je glavom. "Ni jedna. Isuviše cenim svoj mir, da bih dozvolio da ga bilo ko remeti."

Prevrnula je očima. Od sebe je kroz priču pravio hladnog i nezainteresovanog čoveka, dok su njegovi postupci govorili sasvim suprotno. Bio je sve samo ne hladan i nezainteresovan. U krevetu je bio strastven, a van njega sve što je radio, ukazivalo je na nežnog i usamnjenog muškarca ispod maske koju je nosio. Pred njom se otvarao, pomalo. I ona je počela da ga pušta sve bliže sebi i da mu sve više veruje. Pogledala je na sat i uzdahnula. "Vreme je da krenem na posao, Dado ne podnosi kad neko kasni, juče se toliko drao na jednu devojku, da to nije normalno."

Viktor je izvio obrvu, pa je povukao sebi. "Misliš li da bi smeo da se dere na tebe?"

Prevrnula je očima, zagrlila ga oko vrata, a onda ga slatko poljubila. Obožavala je da ga ljubi, a noći su joj bile omiljeni deo. Činio ih je magičnim. "Ne želim protekcije, samo zato što ti je prijatelj. U redu?"

Uzdahnuo je, uzvratio joj poljubac i klimnuo glavom. "U redu. Želiš li da odemo danas negde na ručak?"

Nasmejala se. "Do tri radim, dođi po mene i vodi me gde god želiš. Sad idi spavaj.", nežno je rekla, poljubila ga u nos, pa se okrenula i par sekundi kasnije izašla iz stana. Viktor se blentavo nacerio za njom. Kad se naspava ide kod nje u salon na šišanje, pomislio je, a onda se odvukao u krevet, spustio glavu na njen jastuk, pa sklopio oči, duboko udišući njen miris. Morao je da prizna sam sebi da mu užasno nedostaje. "Dobro jutro, šefe."

"Dobro jutro, Senka. Ti si mi uvek među prvima. Pomozi mi.", promrmljao je, dok je skidao rešetke sa ulaza. 

"Naravno.", promrmljala je i počela da mu pomaže.

"Još nisam video nekoga tako vrednog kao što si ti, a da zaista nema potrebe da radi."

Senka se nasmejala. "Prvo, zahvalna sam ti na prilici da učim kod tebe. Drugo, kako nemam potrebu da radim?"

"Da se ne lažemo, Viktor sasvim lepo posluje sa svojim buticima."

"Da, ali to su Viktorovi butici, ne moji."

"Rekao je da ste u braku."

Zasmejala se. "I jesmo, ali... Ma nebitno, to su samo neke moje gluposti. Na kraju, ja stvarno volim ovaj posao i za ovu priliku bih pre ubila.", nasmejano je rekla. Uskoro su došle još tri devojke koje su tu radile. Dado nije dozvoljavao anarhiju i lične razmirice u salonu, tako da je uglavnom vladala opuštena i vesela atmosfera, osim ukoliko im za taj dan ne bi bila najavljena neka naporna mušterija. 

"Danasa dolazi gospođa aždaja."

"O, jebote..."

Senka ih je pogledala. "Ko je ta?"

"Bolje ne pitaj, ta kad uđe u salon, obavezno nam šef skine deset posto od plate i iizvinjava joj se danima."

"Zašto?"

"Nikad joj ništa ne odgovara. Kao da smo mi krive što je ružna, stara baba sa bar sto kilograma viška."

"Mila, šta sam ja rekao?", Dado je iznervirano upitao. 

Mila ga je hladno pogledala. "Da ne smemo da ogovaramo mušterije pred drugima, ali sad smo same, šefe. Uostalom, to tako i jeste."

Odmahnuo je glavom i krenuo nešto da kaže, kad je u salon ušla žena srednjih godina, sa zaista mnogo kila viška, plave duge kose. Senka se povukla iza devojaka, kako bi ostala što manje primećena. Gospođa aždaja je bila, ni manje, ni više, nego Kostina majka. "Gospođo Plavišić, dobro nam došli. Danas ste posebno lepi.", Dado joj se dodvoravao. "Šta želite danas?", ljubazno je upitao.

"Ne želim više da budem plava. Hoću nešto neobično i novo."

Dado je uzdahnuo. "Naravno, ovo je katalog frizura i boja, smestite se i izaberite šta želite.", ljubazno je promrmljao i pokazao na fotelju, kraj koje je stajao mali stočić. "Senka, stavi gospođi gorku kafu."

Tek u tom trenutku je žena primetila Senku. "Hvala, nisam za kafu. U stvari, ne želim ni taj katalog. Ona će me ošišati i ofarbati, onako kako ona msili da treba."

Senka je uzdahnula i pogledala u devojke kraj sebe. Sve su je sažaljivo gledale. Slegnula je ramenima. "Nema problema, gospođo.", mirno je odgovorila. Ona se nije plašila gospođe Aždaje, iako joj nije bilo najprijatnije. "Sedite, molim Vas.", tiho je rekla i pokazala na stolicu za pranje kose. Žena ju je ledeno pogledala, ali je ipak bez reči sela i nagnula glavu. Uredno joj je oprala kosu, zatim je prosušila peškirom, a onda je zamolila da se prebaci na stolicu za šišanje. Duboko je uzdahnula dobro pogledala ženino lice, pa zagrizla usnicu. Uvek je mislila kako joj duga plava kosa očajno stoji, ali nikad se nije usuđivala da joj predloži promenu frizure i boje. Ne da nikad nisu bile toliko bliske, oduvek ju je ovako hladno i nadmeno gledala. Sama sa sobom se dogovorila, a onda je pogledala u oči preko ogledala. "Jeste li sigurni, gospođo?"

Klimnula je glavom. "Da.", odsekla je.

"U redu.", promrmljala je, na brzinu se pomolila u sebi, a onda joj stavila ogrtač, dohvatila češlaj i makaze i krenula sa poslom.

Toliko je bila zaokupljena poslom, da nije ni primetila da je Viktor ušao unutra. "Gospodine, izvolite...", Mila je ljubazno rekla, kad je stigla do njega pre koleginica. Nije imala u planu da ovog lepotana prepusti bilo kome drugom.

"To je Senkin muž, Mila. Bojim se da će nam tvoja žena danas zatvoriti salon.", progunđao je.

Namrštio se. "Senka? Zašto?"

Dado je uzdahnuo. "Ovo je žena inspektora rada, zadnji put kad je radnica greškom ošišala samo malo više njene predivne kose, platio sam kaznu zbog pepeljare, a na objektu piše zabranjeno pušenje. Tvoja žena ju je upravo ošišala na paž.", progunđao je.

Viktor je zagrizao usnicu, kako se ne bi nasmejao. "Zašto je nisi zaustavio?"

"Zato što je gospođa tražila da Senka sama odluči i boju i frizuru."

Viktor je sedo na fotelju, zavalio se i prekrstio noge. "Ja ću platiti kaznu, ako je bude.", promrmljao je, pogleda prikovanog za Senku. Po prvi put ju je video na radnom mestu i delovala mu je toliko seksi i jebozovno, da je mogao da zamisli kako je baš ovde skida i gubi se u njoj. Gledao ju je kako skoncentrisano bira farbe, a onda ih meša, da bi zatim nanela ženi na kosu. Ispod oka je pogleda da li ga neko gleda, a onda na brzinu namestio ud u gaćama. Već mu je postalo nelagodno da sedi.

"Sad možete sesti tamo i pročitati neki časopis, dok čekate da farba reaguje.", promrmljala je i pokazala na fotelje, a onda se široko osmehnula kad je ugledala Viktora. Žena je uradila kako je rekla, a ona je prišla Viktoru i nasmejano ga pogledala. "Dobar dan, gospodine."

"Želim šišanje.", promrmljao je.

"Uobičajno?"

Pogledao ju je u oči. "Vi izaberite.", promrmljao je.

Nasmejala se. Nikad nije dolazio u salon, od kako su zajedno, ona bi ga kod kuće šišala. Verovatno mu je danas bilo dosadno. "Mislim da Vas je Vaša frizerka već perfektno ošišala. Pođite.", promrmljala je i pokazala rukom na stolicu za pranje kose.

Nasmejao se i krenuo za njom. "Nisam znao da i muškarcima perete kosu."

Prevrnula je očima. Mogla je da se kladi da je čula ljubomoru u njegovom glasu. "Koliko ja znam, Mila ne pere, ja sam ženski frizer.", promrmljala je i povukla mu glavu unazad. 

Nasmejao se kad ga je nasmejano pogledala u oči. "Razmišljao sam, da li bi volela da danas odemo u zoo vrt?"

Zatreptala je na taj njegov predlog. Iako je oduvek i sama živela u Beogradu, nikada nije bila u obilasku zoo vrta, a silno je želela. "Danas primam platu, možemo li povesti i Ninu sa nama? Znam da je karta skupa, ali..."

Prevrnuo je očima. Već je bila počela da mu pere kosu i on je bio skoncentrisan samo na njene dodire. "Mislim da sam bio jasan kad sam rekao da je Nina uvek dobrodošla, Senka. Drugo, ja vas vodim u zoo vrt i gde god usput budete želele, a ti ako želiš nešto, sutra je odvedi u kupovinu."

Progutala je nasilno suze, ali nije uspela i onu knedlu koja joj se stvorila u grlu. "Važi.", jedva je izmucala na kraju. Nastavila je da mu pere kosu, a onda i njega zamolila da se prebaci na stolicu za šišanje. Ogrnula ga je ogrtačem, a onda prešla prstima po njegovom vratu, dok ga je gledala u oči preko ogledala. Zatim je uzela mašinicu, makaze i češalj i krenula sa poslom, rešivši da ignoriše njegov vreo pogled. "Gotovi ste, gospodine."

Nasmejao se i ustao sa stolice. "Perfektno, gospođice. Čekam Vas."

"Završavam za pola sata.", promrmljala je, a onda se okrenula ka Kostinoj mami. "Možete doći, gospođo.", promrmljala je i pokazala na stolicu. Klimnula je glavom i poslušala je. Oprala joj je kosu, osušila je i isfenirala a onda je pogledala i izvila obrvu. Žena se bez reči gledala i treptala. "I?", upitala je.

"Moram da priznam, mada mi zaista teško pada, da si prva potrefila šta mi pristaje. Žao mi je moje predivne kose, ali vidim da je ovako bolje."

Dado, kao i druge radnice su šokirano gledali u ženu. Nikad nikome nije rekla ni "hvala", a kamo li ovakve reči. "Drago mi je što Vam se sviđa."

Ustala je sa stolice i okrenula se ka Senki. "Da, sviđa mi se. I želim da ti se zahvalim što si mog sina najzad ostavila na miru. Konačno je shvatio da nisi njegov nivo i rešio da izađe sa nekim ko je u našem rangu."

Senka je uzdahnula. Znala je šta Kostini roditelji misle o njoj, ali joj se nikad nisu ovako direktno obratili. "U redu, sad me izvinite, suprug me čeka.", promrmljala je, okrenula se i otišla kod Viktora. "Spreman si?"

Nasmejao se, obgrlio je oko ramena i privukao je sebi. "Jesam. Dado, ukoliko joj sutra bude trebao slobodan dan..."

Dado se nasmejao. "Neka ga uzme, zaslužila ga je."

Klimnuo je glavom, pa je poveo ka automobilu. Poljubila ga je istog trenutka kad su se našli nasamo. Nasmejao se, prešao prstima preko njenih usana, a onda startovao automobil i pokrenuo ga. "Mislim da bi posle onoga bilo najpametnije da ne izlazim.", progunđao je kad se parkirao ispred njene bivše kuće.

Klimnula je glavom. "Pretpostavila sam da nećeš. Brzo ću.", promrmljala je, slatko ga poljubila, a onda istrčala iz automobila i potrčala ka kući. "Zdravo, mama."

"Vidi je, setila se da dođe i kod majke.", zajedljivo je rekla.

Senka je uzdahnula. "Nisam ja kriva što si došla sa Kostom u stan mog muža, mama. Trebalo je malo da razmisliš. Došla sam po Ninu."

"Ma zar ne? Zar misliš da bih je pustila bilo gde sa onako agresivnim muškarcem?"

"Pusti ćeš je, ženo.", začula je glas svog oca, a onda se i sam pojavio na vratima. "Nina, obuci se, Senka je došla po tebe."

Osmehnula se kad je čula kako je Nina veselo ciknula. "Hvala, tata."

Klimnuo je glavom. "Nema na čemu. Jel istina ono što je tvoja majka rekla, ostaćeš sa njim u braku?"

Klimnula je glavom. "Da, ostaću.", odlučno je rekla.

Klimnuo je glavom, želeo je još nešto da je pita, ali je Nina u tom trenutku izašla van i bacila joj se oko vrata. Nedostajala joj je sestra i ona nije verovala u to da joj sestra više neće doći, kako joj je majka rekla. "Seko!"

"Ne znam kad ću je vratiti."

Miroljub je klimnuo glavom. "U redu, kad želiš.", promrmljao je.

Senka je uzela Ninu za ruku i veselo je povukla ka autu. "Dobar dan, gospodine.", Nina je tiho rekla kad su ušli u kola.

Okrenuo se i pogledao je. "Zovem se Viktor, tako me i zovi. Spremna si?"

"Jesam, gde idemo?"

Viktor je pogledao u Senku, ali je ona odmahnula glavom. "To ćeš saznati tek kad budemo došli tamo. Krećemo li?"

Nasmejao se, slatko je poljubio, a onda startovao automobil. "Krećemo."